Двеста година Његоша и данашња Црна Гора

ПОДГОРИЦА – Најславнији Црногорац, Петар Други Петровић Његош, родио се на данашњи дан 1813. године, а јубилеј је обележен свечаном седницом Скупштина Црне Горе на Цетињу.

На данашњој седници парламента говорио је председник Ранко Кривокапић, а поводом Његошевог јубилеја вечерас ће у Подгорици бити одржана посебна свечаност на којој ће говорити председник Црне Горе Филип Вујановић.

Његош се родио у селу Његуши, као и сви из династије Петровић. Његов државни и духовни претходник на престолу подловћенске Црне Горе Петар Први Петровић послао је младог Рада Томова, будућег свог наследника, на школовање у Херцег Нови.

Након смрти свог стрица, Његош је преузео владичанску титулу и постао господар Црне Горе. Покренуо је државотворне и друге реформе у Црној Гори. Основао је прве органе државне власти, подигао зграду за смештај државних институција, основао прву основну школу, средио државне финансије и покренуо штампање школских уџбенка и часописа.

Његош је ипак већу славу стекао као песник и филозоф својим делима „Горски вијенац” и „Луча микрокозма”.

Рано се разболео, а са болешћу се носио до 31. октобра 1851. године када је умро на Цетињу, само који дан пошто су га болесног Црногорци на рукама изнели из Котора у престоницу Црне Горе.

Према запису о његовом последњем часу, Његош је окупљеним главатима препоручио да народу добро чине и да чувају Црну Гору.

Његош је сахрањен у Цетињском манастиру, а три године касније његове кости су по његовој жељи пренете на врх Ловћена и сахрањене у капели коју је сам подигао у славу свог стрица Петра Првог, Светог Петра Цетињског.

У Првом светском рату, у време аустроугарске окупације и рушења капеле на Ловћену, Његошеви земни остаци су опет пренети на Цетиње да би касније били поново враћени на Ловћен.

Од 1974. године Његош почива у мермерном маузолеју по идеји Ивана Мештровића који је ове године потпуно обновљен.

____________________________________

Без Његоша не би било данашње Црне Горе

„Грађанска, мултиконфесионална Црна Гора, не би била могућа без Његоша, и онога што нам је оставио у насљеђе“

„Данашња Црна Гора није она из Његошевог времена, већ грађанска држава, мултикултурно друштво свих црногорских грађана, у којем су све религије једнаке, у којем крст и луна као два страшна, супотстављена симбола, стоје у слози“, поручио је предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић.

Кривокапић је то казао у својој бесједи на Свечаној сједница поводом Дана парламентаризма у Црној Гори и 200 година од дана рођења Петра Другог Петровића Његоша, која је одржана Краљевском позоришту „Зетски дом“ на Цетињу.

Међутим предсједник Скупштине је свој говор одржао у Сали у којој је било доста празних столица, јер свечаном засиједању, баш због повезивања Његоша и Дана парлемантаризма није било представника Бошњака, али ни посланика Демократског фронта јер сматрају да је читав догађај уприличен у циљу предизборне кампање.

Без обзира на критике, предсједник Скупштине своју бесједу посветио је Петру ИИ Петровићу Његошу и казао да данашња грађанска Црна Гора не би ни постојала без Његоша и онога што нам је оставио у насљеђе.

Он је међутим додао да је то Његошево насљеђе изложено безбројним манипулацијама и тумачењима, као што се између осталог покушало оспорити постојање и континуитет црногорског народа.

„Његош је јужнословенски пјесник слободе. А баш о слободи као да нијесмо довољно научили од Његоша, јер је наш однос према слободи често контрадикторан. Мало гдје, као у Црној Гори, тако страсно пјевало и тако храбро гинуло за слободу. Зашто онда Црногорци, и црногорски и српски, често не знају шта би са властитом слободом, па је укину“, запитао се Кривокапић.

Први човјек парламента казао је И да су сва четворица посљедњих Петровића – Петар Први, Његош, књаз Данило и краљ Никола, кад је Црна Гора у питању, били испред свог времена.

„То је важна порука свим црногорским лидерима, да бар покушамо бити бастадуни као они“, казао је Кривокапић.

Он је говорио и о Његошевом схватању југословенства, те казао да су Његошеви Црногорци, а не припадници великодржавних пројеката, прави Југословени.

„Зато је Његош хрватски колико је у илирском препороду подржавао своју хрватску браћу, бошњачки у мјери у којој пише „што је Босна, и пола Албаније, ваша браћа од оца и мајке“ и у којој је кумовао са Али-пашом Ризванбеговићем. Српски у мјери у којој је својој православној српској браћи покушавао помоћи пјевањем о слободи, а не колико је националистичкој елити потребан да би српска историја коју су измаштали била увјерљивија“, казао је Кривокапић.

Предсједник се осврнуо и на Маузолеј на Ловћену, за који сматра да је ремек дјело југословенске умјетности, и уједно споменик југословенском заједништву у којем је и сам Његош тако чврсто утемељен.

Он се у свом говору дотакао и парламентаризма, гдје је казао да је међу малобројним добрим стварима политике 90-их година прошлог вијека – обнова парламентарне демократије.

„Црногорски парламент данас постаје демократски центар политичког живота Црне Горе. Толико снажан, да то практиковање истинске парламентарне демократије отвара најтежа врата за Црну Гору на путу евроатланских интеграција“, казао је Кривокапић.

Иначе, Дан парламентаризма у Црној Гори обиљежава се 31. октобра, на дан када је 1906. године на Цетињу конституисана прва Народна скупштина у Црној Гори.

Извор: Бета