Економско препуцавање Берлина и Вашингтона

БЕРЛИН – Ко више подрива опоравак глобалне привреде: америчка дужничка криза или немачки економски успех?

Два главна стожера Запада у рвању са глобалном финансијском кризом од 2008. године – САД и Немачка – ушла су у отворену и оштру препирку ко је од њих данас главни подривач опоравка светске привреде. Дан након што су САД оптужиле Немачку да успорава како опоравак еврозоне, тако и светске економије, званични Берлин јуче је оштро узвратио.

„Критика америчког министарства финансија на рачун Немачке је несхватљива. САД би било боље да подробније анализирају своју економску ситуацију и одговоре на питање: ко више подрива опоравак глобалне привреде – амерички дугови или немачки економски успех?”, узвратило је јуче немачко министарство економије.

Исход ове несвакидашње трансатлантске полемике, у јеку размирица око шпијунских акција америчке Националне агенције за безбедност (НСА) и неизвесног тока будућих трговинских преговора САД и ЕУ, за сада је неизвестан. Вербално препуцавање Вашингтона и Берлина, коме се јуче придружио Међународни монетарни фонд (на страни Вашингтона) отвара најмање два питања.

Да ли ће овај неочекивани „рат економских модела” допринети консолидацији позиције Запада у будућим преговорима према спољним економским и политичким партнерима? И да ли је америчка критика немачког „претераног трговинског суфицита” покушај да се утиче на профил деловања следеће немачке владе, која од избора 22. септембра још није формирана?

Прва дилема тражиће дугорочније сагледавање потеза спољног света према очигледно све више политички и економски разједињеном Западу. Ова друга, о могућим спољним притисцима на формирање владе најјаче европске економије, у Европи можда и нехотице отвара нови циклус унутрашњих преиспитивања.

ЕУ је данас регион са 26,7 милиона незапослених од којих је 19,4 милиона у еврозони. Од прошлог септембра, чак милион Европљана је остало без посла: највише у Грчкој и Шпанији, а најмање у Немачкој. Истовремено, незапосленост младих у Европи је све већа, док ЕУ у 2014. прете дефлација, нови таласи имиграната према којима нема јасан став, политички продор партија евроскептика пред изборе за Европски парламент идућег маја, као и коначно суочавања са огромним ненаплативим дуговима посрнулих банака чији се тачан број још не зна.

Водећа политичка и економска сила Европе је истовремено лане остварила највећи спољнотрговински биланс од 1950. године – 188 милијарди евра. Трговински суфицит Немачке је истовремено већи од кинеског, а чак 69 одсто немачког извоза пласирано је на тржишту Европе.

Америчка критика немачког економског модела оцењена је у Берлину јуче као „јефтин потез” Вашингтона усред афере око шпијунских акција НСА, преноси „Волстрит џорнал”.

Шта год да је био амерички мотив за прозивку немачке економске локомотиве, Берлин је пред европском загонетком: може ли економски посрнула Европа да се усправи ако Немачка и даље буде бринула само о свом интересу?

Протести у Португалији због смањења зарада

Лисабон – У Португалији је јуче протестовало на хиљаде људи против смањена зарада и реформи у јавном сектору, што је планирала влада у буџету за 2014. годину, преноси Танјуг. Демонстранти у Лисабону развили су транспаренте на којима су позивали владу да поднесе оставку и истицали поруке попут „Буџет је крађа” и „Губи се тројко!” „Тројку” представљају Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд који су Португалији одобрили програм спаса вредан 78 милијарди евра за спречавање финансијског колапса презадужене земље. Заузврат су тражили економске реформе које би довеле до смањења јавног дефицита.

Извор: Политика