Елементарно незнање српских гувернера и министара финансија

Када је Србија пре три и по године први пут изашла на међународно финансијско тржиште пред тадашњим министром финансија Мирком Цветковићем била су два избора. Један је био да емитује државне дужничке папире у доларима са каматом од 7,25 одсто, али уз њих није купио и осигурање од валутног ризика, јер би трошкове повећао за око један проценат. И тих 7,25 одсто за нас је већ било прескупо, јер привредног раста минулих година није било.

Други избор било је задуживање у еврима, што је још скупље.

После тога Србија је још три пута емитовала доларске обвезнице и променила три министра финансија. Сада, када је само по основу курсних разлика јавни дуг повећан за милијарду евра, свима је јасно да је Цветковић тада погрешио. И не само он. Сви потоњи министри финансија који су се после њега задуживали у америчкој валути. Јер је раст дуга од милијарду евра условљен највећим делом због раста вредности америчког долара у односу на евро.

У новембру 2011. године, када је Србија први пут емитовала доларске обвезнице, нико од стручњака није упозоравао да држава треба да купи осигурање од валутног ризика. Главне критике тада су биле да је задуживање прескупо, с обзиром на то да су очекиване стопе привредног раста биле скромне.

– Да се ово није догодило тешко би било ко објаснио грађанима и посланицима да је повећани трошак задуживања од неколико процената, колико кошта осигурање, оправдан – поштено је у интервјуу за „Политику” недавно рекао министар финансија Душан Вујовић.

Додао је и да је то било пре његовог времена, али да претпоставља да је разлог томе то што доларско осигурање кошта. Сервисирање овог дуга неће представљати проблем за буџет јер ћемо користити око 900 милиона доларске ликвидности, објаснио је Вујовић.

Ако аналитичари предвиђају да ће долар наставити да јача, због најновијих мера Европске централне банке које подразумевају „упумпавање” 60 милијарди евра месечно у европску привреду, поставља се питање шта држава сада може да уради да спречи додатне губитке.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да се сада види да је најскупља варијанта (задуживање у еврима) била најбоља. Али да је то накнадна памет, јер је кретање курса тешко предвидети. Међутим, ако је сада раст долара у односу на евро мање-више известан, онда би било добро да се држава задужује у еврима.

– Видим да је одложена следећа емисија еврообвезница. Верујем да је то учињено због тога. И Хрватска и Румунија се спремају да емитују државне дужничке папире у еврима, верујем да ћемо и ми после њих. Камате у еврима су сада знатно ниже – каже Арсић.

У Фискалном савету недавно су истакли да није страшно што држава губи на курсним разликама, јер је кретање курса непредвидиво. Али јесте страшно што нема никакав конзистентан план за управљање тим ризиком, као и да никакви инструменти заштите од валутног ризика у међувремену нису купљени. То је терет који порески обвезници нити могу нити треба да плаћају, кажу у овој институцији.

У Управи за јавни дуг објаснили су да је евидентно да су тржишне могућности диктирале валуту у којој је Србија могла да се задужи. У другој половини 2011. па до почетка 2014. године државе средње Европе, а међу њима су и Словенија, Хрватска, Румунија, Мађарска, Словачка и Пољска, могле су да се задужују путем емисија еврообвезница само у америчким доларима.

Такође додају да ако се кредитни рејтинг земље погорша осигурање од валутног ризика пада у воду и практично ништа значи. Елиминисање валутног ризика могуће је једино ако би се држава задуживала у динарима. Зато је оптимално радити на развоју домаћег тржишта дугорочних динарских државних обвезница. Такав вид позајмице је, по тренутним тржишним условима, знатно скупљи, али у крајњем случају исплативији.

Међутим, у Фискалном савету кажу да су се и друге земље задуживале у доларима, попут Хрватске или Словачке, али су оне куповале осигурање.

Извор: Политика