Елита уочи рата

Председник фудбалског клуба Локомотива Олга Смородскаја (на фотографији горе лево) изјавила је да је њу баш брига, и да ће тај тим ићи на зимске припреме у Турску, као што је и планирано.*

Челична леди?

Челична леди.

Знате ли шта се мени у нашој земљи не допада? Све ми се допада: шуме, планине и народ, само једно ми се не допада. Нико се не плаши.

Ево, ви – да ли се плашите?

Ни ја не. Ни Олга Јурјевна.

А тако не може. Мора бити неког страха код људи. „А шта ако ме сад удари муња, и ја паднем?“

Људи (имам у виду не себе и не вас, него праве Људе) не плаше се ни Истражног комитета. Као што се не бојимо смрти иако знамо да ћемо сигурно умрети. А ништа…

БИЗНИС, ДЕЦО, ТО ЈЕ СВЕТИЊА!

Јесте ли приметили, после Су-24 учестали су линкови према сајтовима са неким непознатим мутним именима? И сви воде ка вестима истоветног садржаја, којих нема у званичним извештајима: „Запаљена су три каравана танкера, спаљена територија Туркмена, уништено турских пуковника – такође три.“

Шта је то, симптоми мистериозног информационог рата? Можда нас, као Украјинце, покушавају да гурну у виртуелну стварност, да би и ми спаљивали Армаде на првој линији фронта и карате техником прогањали Разањску дивизију?

Ништа слично. То је само слободно предузетништво. Приватна иницијатива. Ако желиш да натераш људе на ресурс – неопходно је да напишеш вест која им се свиђа. Па шта, зар то није нормално? Бизнис, децо, то је светиња.

Турска је фактички објавила рат Русији: док је престо фантазирао како ће он сад наоружати Курдистан, Турци су на државном нивоу обећали да ће „учинити све што је могуће да се ослободе окупиране територије Азербејџана“.

То је 22. мај 1941. године.

А Смородскаја кренула да тамо тренира тим.

И знате шта је најинтересантније? Тренираће. И нико јој ништа неће рећи. Па и шта рећи на то? Не живимо у средњем веку: флексибилне хоризонталне везе, људи су браћа, бизнис је светиња.

Нажалост, и за нас.

У првом реду за нас.

КАКО СЕ МИ САД СПРЕМАМО ЗА РАТ?

Уосталом, ево и паре за злогласни „Плато“ и злогласни „плаћени паркинг“ узеће од нас, а у државни џеп (да би нам се вратиле) упашће само безначајан део. Већи део, готово све, отићи ће у џепове власника овог „бизниса“.

Не знате зашто? Па не знам ни ја…

Уосталом, можда и знам.

Приходи од седења на цеви гасовода су пали, а елита треба да се нахрани. Елита не може себи допустити да оскудева. Ви можете, могу ја, али елита не може. То би је убило. И каква би, дођавола, онда то била елита?

А држава без елите не може. Ви не знате зашто, не знам ни ја, али не може, то је сигурно. То се не расправља. Дакле, морамо пронаћи нове моделе за њене приходе. У Авантурама Чиполина сењор Парадајз је смислио да наметне порезе на кишу… То је само на први поглед лоша идеја.

Ситуација је данас таква – као у филмовима о ’39. и ’40. години: „Шта мислите, друже поручниче, да ли ће бити рата?“ – „Не, Стаљин то неће дозволити. Али ако га буде…“

Пре четири године, Сједињене Државе су заиграле на Иран. У Ирану није успело. Зато се данас у Сирији на тесном простору гурају војске из неколико држава, од којих се најмање две (а заправо три) налазе у стању необјављеног рата. Не знам шта је у таквим околностима неопходно да се шибица не упали.

Прича се (рекао је Молотов) да су репресије 1937. године омогућиле чишћење издајничке елите.

Како се ми сад спремамо за рат?

Превод – Живорад Никчевић

___________________

* У међувремену је руководство московског фудбалског клуба Локомотива донело одлуку да откаже припреме у Турској (прим. прев.).

Извор: Свободная Пресса