Erdogan, Amerika i Kurdi

Predsednik Turske Tajip Redžep Erdogan pozvao je zvanični Vašington da bira između njegove zemlje i kurdske Partije demokratske unije. Erdogan je otvoreno pitao SAD: „Kako da vam verujemo? Da li sam ja vaš partner ili su to teroristi u Kobaniju?” Amerikanci već dugo vremena rade sa liderom iračkih Kurda Masudom Barzanijem, koji je praktično izgradio svu neophodnu infrastrukturu za proglašenje nezavisnosti. U okviru Iraka, Kurdistan ima skoro pa status konfederalne jedinice. Još samo jedan korak ga deli od nezavisnosti. Erdogan je, ne znamo zašto, verovao da se to Turske ne tiče. Čak se osmelio da među prvima prizna lažnu državu Kosovo.

Međutim, eskalacija krize u Siriji otvorila je i kurdsko pitanje.

A ono ne može da se ograniči samo na iračke Kurde.

U Turskoj počinje rat. Etnički sukob je u začetku i teško ga je kontrolisati. Ma koliko SAD huškale Erdogana protiv Rusije, po pitanju rata sa Kurdima su vrlo uzdržani. Toliko, da je to zasmetalo i Erdoganu. Otuda i ovaj vapaj da se opredele. Mada, i sam Erdogan zna da se Amerikanci nikada neće opredeliti. Paralelno će i njega tapšati po ramenu, jer mu Turci trebaju da se sukobljavaju sa Rusima, i naoružavaće iračke Kurde jer im je to stabilan partner u Iraku. A to što će oružje iz Iraka biti prebacivano sabraći u Turskoj, šta da se radi.

Ako Turci i počnu da krvare to Amerikance neće puno boleti.

Proplakao je Erdogan, i tek će imati razloge da plače, ali za situaciju u kojoj se našao treba da krivi samo sebe. Imao je dogovor sa Putinom, mogao ga je održati. Šta mu je trebalo da uđe u avanturu sa obaranjem ruskog aviona i dodaje gas u Siriji?

Izvor: Fond Strateške Kulture