Ердоган узвраћа ударац

Док је још неизвесно какви се односи формирају између Турске и САД после неуспелог војног пуча, сасвим је извесно да се Анкара све више удаљава од ЕУ. Како је Турска друга војна сила у НАТО-у, односи са америчком администрацијом, после привременог затварања војне базе Северноатлантске алијансе у Инџирлику и хапшења њеног команданта, тренутно се полако дефинишу преко турског захтева да им Вашингтон изручи муслиманског верског вођу Фетулаха Гулена, за шта они, с друге стране, траже конкретне доказе да је Гулен организовао покушај војног удара.

Али док траје процес убацивања и израчунавања свих компоненти добитка и губитка у америчко-турску једначину, Европљани нису губили време и непуна 24 часа после покушаја свргавања турског председника његову реакцију су назвали „Ердогановим цивилним ударом”, јер је турски председник хаос са улица Анкаре и Истанбула преточио у широку освету хапсећи и смењујући хиљаде запослених у војсци и полицији; судије, тужиоце, па чак и професоре и ректоре универзитета, који су под сумњом да су повезани са побуном. Светске агенције извештавају да је до јуче што смењено што ухапшено око 60.000 људи. Сваки ухапшени или смењени цивил у Турској – у Бриселу, Берлину или Бечу се региструје као додатни услов на она званична 72 услова који су неопходни да турски грађани добију визну либерализацију за ЕУ.

По снази и свеобухватности мера које су примењене, јасно је да Турска иде у правцу још ауторитарније земље, са мање демократије и више исламизације. Занимљиво је да је хрватски портал „Адванс”, који је јуче пренео Танјуг, објавио „да ће се, без обзира на иницијатора, Турска сада претворити у Ердоганово царство, под условом да се у овим напетим данима не деси некакав нови пуч, који ће изгледати управо онако како многи већ годинама упозоравају да изгледа у његовим нацртима”.

За део света који, откако је почела мигрантска криза, ради на одобровољавању Турске упркос мишљењу да Ердоган уводи страховладу, из Анкаре сваког дана стиже барем по једна скандалозна вест. Најновија је да је турска Агенција за телекомуникације блокирала јуче приступ сајту „Викиликс” у тој земљи, након што је сајт објавио први део од готово 300.000 мејлова и 500.000 докумената владајуће турске Странке правде и развоја. Турске власти су примениле „административну меру”, што је термин који, како преноси Ројтерс, обично користе када блокирају приступ неком сајту. Мејлови датирају од 2010. године па до недељу дана пред неуспели покушај војног пуча у Турској, а „Викиликс” наводи да извор мејлова „није ни на који начин повезан са елементима који стоје иза покушаја пуча или са неком ривалском политичком партијом или државом”, пренео је Спутњик. Наводно је било планирано да ови документи буду обелодањени крајем године, али је након покушаја пуча одлучено да то учине раније.

У Анкари је током јучерашњег дана у велелепној председничкој палати на ванредној седници заседало Национално безбедносно веће, које чине Ердоган, министри и војни званичници, а турски председник је најавио „важну одлуку”. Агенција Ројтерс претпоставља да ће Турска објавити ванредне мере којима ће покушати да учврсти стабилност и спречи пад економије.

За сада би најскандалознија била одлука да се поново уведе смртна казна, коју је Турска укинула 2004. године, као меру приближавања ЕУ. Висока представница за спољну политику Федерика Могерини је одмах одговорила да ће све наде Турске за улазак у ЕУ бити покопане уколико Ердоган удовољи ономе што, како је рекао, „људи траже”.

Председавајући Одбора за спољне послове Европског парламента Елмар Брок је на седници у уторак рекао: „Видели смо да од удара можете добити контраудар.” А део посланика је лансирао још један нови термин – „путинизација Турске”, изражавајући забринутост што „ауторитарни поредак чини ову муслиманску државу сличнијом Русији Владимира Путина, него било којој земљи ЕУ”. Материјал за забринутост је додатно увећан јер је најављени састанак Путина и Ердогана убрзан, па ће се, како је јуче известио портпарол Кремља Дмитриј Песков, одржати почетком августа у Русији.

Током јучерашњег дана турске власти су званично оптужиле 99 од укупно 360 генерала за учешће у војном пучу. Двојица турских званичника су рекли Ројтерсу да се још 14 генерала, против којих оптужнице још нису подигнуте, и даље налазе у притвору. У Анкари је суспендовано око 900 полицајаца. Како је јавила приватна станица НТВ Министарство одбране испитује војне судије и тужиоце и до јуче су суспендовали њих 262. Поделе и освета која влада у Турској су толике да је Управа за верске послове саопштила јуче да су забрањени верски погребни обреди за погинуле учеснике пуча.

У оквиру обрачуна са Гуленом, који је финансирао образовање „својих” кадрова, универзитетским професорима је јуче забрањено да иду на службена путовања у иностранство, а они који се већ налазе тамо позвани су да се одмах врате у Турску. Високи савет школства је наложио смењивање 1.577 декана државних и приватних универзитета широм Турске, а Министарство образовања је јуче одузело лиценце за 21.000 наставника у приватним образовним институцијама.

Кери подржао Ердоганове чистке

САД осуђују покушај војног удара у Турској и подржавају владу председника Реџепа Тајипа Ердогана у акцијама масовних чистки, изјавио је данас амерички државни секретар Џон Кери.

Извор: Агенције