Финансијски хаос у Звезди и Партизану

Избацивање Црвене звезде из европских такмичења због кршења финансијског фер-плеја поново је актуелизовало питање пословања овог клуба, али и његовог вечитог ривала – Фудбалског клуба Партизан. Финансијско пословање ова два клуба годинама је билотајна за српске медије. О дуговањима се говорило шапатом, а званичници клубова ретко су излазили у јавност с прецизним подацима о пословању. Нетачно пословање Црвена звезда је чак покушала да прикаже и Европској фудбалској федерацији (Уефа), што је довело до суспензије из квалификација за Лигу шампиона, на шта су „црвено-бели” чекали пуних шест година.

„Политика” је и ове године дошла до финансијских извештаја које су Црвена звезда и Партизан поднели Агенцији за привредне регистре. Из ових извештаја који су закључни с 31. децембром 2013. године, произлазе огромни дугови наша два највећа клуба. Црвена звезда је дужна 5.879.113.000 динара, што износи око 50 милиона евра (прецизно по јучерашњем курсу Народне банке: 50.945.519 евра), док је тачан дуг Партизана 1.589.929.000 (прецизно по средњем курсу:13.777.547 евра). Детаљније о финансијским извештајима Црвене звезде и Партизана можете прочитати у посебним текстовима у овој Теми недеље нашег листа.

Није познато како су настала дуговања Црвене звезде и Партизана и где је отишао толики новац. Ово питање посебно добија на значају ако се зна да су ови клубови зарадили више десетина милиона евра од трансфера играча,и то само од сезоне када је Црна Гора прогласила независност од државне заједнице у фудбалској сезони 2006/2007. Независно раније истраживање нашег листа, на основу података сакупљених са „Трансфермаркета”, специјализованог немачког сајта за праћење трансфера фудбалера, показало је да је Црвена звезда од те 2006. године приходовала више од 40 милиона евра, а Партизан око 80 милиона евра. Треба нагласити да су и један и други клуб често знали да изађу у јавност и демантују цифре „Трансфермаркета”,који у Европи има углед независног и поузданог посматрача прелазака фудбалера из једног у други фудбалски клуб.

Ако претпоставимо да су, уз мање изузетке, подаци тог сајта тачни, онда долазимо до цифре да су Звезда и Партизан, уз трансфере и тренутна дуговања, од 2006. године заједно потрошили 185 милиона евра. Црвена звезда 90 милиона, а Партизан 95 милиона евра. Просто, поређења ради, највећи трансфер у историји светског фудбала износи 100 милиона евра, колико је Реал Мадрид платио Герета Бејла.

Наравно, српски клубови не би могли ни да помисле да доведу играча типа Бејла или Кристијана Роналда, који је плаћен 94 милиона евра, нити би ико од светских фудбалера размишљао да дође да пика лопту у српској лиги, али за новац утрошен од 2006. године Црвена звезда и Партизан могли су да доведу много боље играче од оних који су трчкарали српским ливадама. Сигурно далеко боље играче од Савиа, Авала Исаха и Броновицког, с једне стране, или Едуарда, Ђемба Ђембе и Вашингтона с друге.

Лоше финансијско пословање довело је до тога да су нам највећи клубови, носиоци српског фудбала, дошли на руб пропасти. Одговор на питање како ће ови клубови опстати на челницима је Звезде и Партизана и њиховој способности да реше горуће стање. Имају ли ови клубови будућност, уколико наставе по досадашњој пословној пракси, посебно је питање.

Треба подсетити да је на почетку сезоне 2013/2014. Фудбалски клуб Хајдук из Куле иступио из елитног такмичења, Суперлиге Србије, јер су мудоспела дуговања од 2,5 милиона евра која су направила претходна руководства. Хајдук из Куле био је стабилан суперлигаш пуне 23 годинеи изнедрио је многе фудбалере који су касније били репрезентативци Србије. Клуб је практично нестао, иако су његова дуговања била много мања од дуговања наша два највећа клуба.

Решење за лоше стање српског фудбала виђено је прошле године у приватизацији. Садашњи премијер, а тада први потпредседник Владе,Александар Вучић најавио је да ће држава кренути у приватизацију највећих српских клубова, али се од тада ништа није десило. Незванично, тражи се законски модел по којем би клубови могли да се продају. Разлози за приватизацију, осим лоше финансијске ситуације, лежеи у катастрофалним резултатима наевропскојсцени (Црвена звезда је прошле године испала од украјинског Черномореца, а Партизан од бугарског Лудогореца, анонимних клубова који би некад били срећни да оду из Београда с мање од пет примљених голова). Трећи разлог за приватизацију јесте велики број сумњивих ликова који се окупљају у свечаним ложама фудбалских стадиона.

Код трећег разлога – „сумњивих ликова” – треба подсетити на изјаву Зорана Лаковића, генералног секретара Фудбалског савеза Србије (ФСС), који је пре више од годину дана указао на проблем са оф-шор компанијама. Он је на једном округлом столу изнео пример клуба из унутрашњости који је од продаје фудбалера за милион евра видео свега 20-30 одсто, док је остатак од седамсто до осамсто хиљадаевра отишао једној оф-шор компанији.

Лаковић је тада најавио да ће ФСС покренути иницијативу да се укине власништво трећих лица (менаџера, агенција и оф-шор компанија) над играчима. То је уједно и препорука Уефа, а тако се већ ради и у Енглеској и Француској. Проблем сумњивих менаџера и оф-шор компанија од тада није споменут.

Треба подсетити и да је пре годину дана МУП Србије помпезно најавио испитивање пословања Црвене звезде, Партизана и ФСС, а да су посебно апострофирани сумњиви менаџери. МУП после тога није рекао ни реч о резултатима истраге, без обзира на тода ли је показала да има ичег сумњивог или чистог и поштеног.

Кад је о приватизацији реч, у Србији је од спортских клубова досадаприватизован само Чукарички, који је у априлу 2012. године продат фирми АДОЦ, која се бави фармацеутиком, дијагностиком и грађевинским инжењерингом. Ова компанија откупила је „брђане” на аукцији за 10.235.200 динара. Колико је позитивних ствари донела приватизација овог клуба говори и то да је пре аукције Чукарички дуго био у стечају, па прогласио и банкрот. У тренутку продаје био је на ивици испадања из Прве лиге Србије, а за протеклих годину и по дана не само да је избегао испадање, већ се и пласирао у Суперлигу. Такмичење језавршиоу врху табеле и врло је могуће да ће после избацивања Црвене звезде из Европе управо Чукарички попунитиупражњено место које припада српском фудбалу.

Извор: Политика