OlandПАРИЗ – Разлог за пад француске владе јесте идеолошки сукоб унутар владајуће странке око начина извлачења земље из економске кризе

Оланд сам наспрам узбурканог мора – приказ је на фотографији која је осванула на насловним странама дневних листова и симболизује ситуацију у којој се налази француски политички врх. У истом тренутку док је под ударима кише држао говор у Бретањи, на северу земље, поводом обележавања 70. годишњице ослобођења од немачке окупације, медији су објавили вест да је пала влада.

Влада која је најкраће трајала у историји Пете републике (од 1958) издржала је мање од пет месеци. То је четврти састав владе откада је Оланд дошао на чело Француске, 2012. године.

Разлог за пад владе није сукоб између владајуће странке и опозиције, већ идеолошки раздор унутар владајуће партије око економске политике земље. Овај раздор је одраз лутања француске левице европским водама, чије јој струје нису наклоњене.

Француски кормилар Франсоа Оланд важи за неодлучног и неспособног вођу који није сигуран у правац којим треба да крене земља. У његовој партији постоје две струје које имају различито виђење тога како спречити да брод потоне. Јер Француска је попут брода у који улази вода, са економијом чији је раст на нули и незапосленошћу које не престаје да расте. То за сада највише погађа оне у потпалубљу, где се налазе социјално најугроженији, али све више и оне у кабинама који припадају средњој класи. Ове две струје одражавају две школе мишљења о томе како изаћи из економске кризе, које се у Европи сукобљавају.

Једна је позната као „политика штедње”, по моделу који од 2003. следи немачка привреда. Она подразумева да се смање буџетски издаци и да се улаже у предузећа како би се повећала њихова конкурентност. Претпоставка је да ће то повећати понуду и да ће се тако покренути привредни раст. Проблем је што политика штедње највише погађа најсиромашније и, показало се, продубљује социјалне разлике.

Ову политику прихватио је највећи број десно оријентисаних европских влада. У Француској је то правац којим је кренуо социјалистички председник Оланд и његов премијер Мануел Валс, што је изазвало отпор унутар саме партије.

Тај отпор оличен је Арноу Монтбуру, сада већ бившем министру економије и привредног опоравка, који је покренуо буру у државном врху која је довела до пада владе. Он представља лево крило партије, оно које сматра да се Социјалистичка партија удаљила од традиционалне политике која је усмерена ка социјалној правди и да се одвојила од народа. Монтбур је присталица друге струје која сматра да је политика штедње неефикасна и да продубљује кризу.

„Политика смањења дефицита има управо супротан ефекат – повећање дефицита – и представља финансијски апсурд зато што подрива привредни раст. Смањењем активности она спречава остварење сопствених циљева”, изјавио је Монтбур на скупу социјалиста у недељу.

Он је за другу школу економског мишљења, чија је претпоставка да ће повећање потражње довести до препорода привреде. То подразумева да се подстиче потрошња, да банке инвестирају у привреду и да се не следи „догма” Брисела која каже да буџетски дефицит не сме да пређе три одсто бруто домаћег производа. У Француској је прешао четири одсто, а имајући у виду рецесију у којој се земља налази, овај проценат се неће скоро смањити.

Монтбур и шири фронт левице сматрају да ово правило које је на снази последњих двадесет година, од потписивања Мастрихтског уговора, није могуће испунити у условима економске кризе, те да га зато треба игнорисати.

Он је за то да се „подигне тон” у обраћању Немачкој и да се Француска постави као алтернатива њеној економској политици у Европи. У ауторском тексту који је прошлог петка објавио у листу „Монд”, министар економије је оштро критиковао Немачку, која се нашла у „клопци” своје политике штедње.

Овај текст је разбеснео Оланда, који је само неколико дана пре тога изјавио да неће сукобљавање са Немачком.

Иако ставови Монтбура нису нови, Оланд је сматрао да је министар економије превршио меру и да његов иступ не сме да прође некажњено. Овом демонстрацијом ауторитета шеф државе је желео да покаже да је контрола у његовим рукама, иако већина његових сународника сматра супротно.

У позадини овог сукоба у врху власти лежи амбиција два левичарска политичка ривала, Монтбура и Валса, који себе већ виде на Оландовом месту.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Француска на раскршћу

* Обавезна поља