Канада заоштрава реторику око Арктика

ОТАВА – Званична Канада изразила је дубоку забринутост око ширења руског утицаја у арктичком појасу из којих се може наслутити како је спремна на сукоб ако Русија настави са ширењем својих амбиција на Арктику.

Растућа руска војна присутност у том подручју подстакла је канадског премијера Степхена Харпера да заоштри реторику по том питању.

„Дубоко смо забринути и спремни смо бранити канадски суверенитет на Арктику, то је за нас питање од стратешке важности“, рекао је канадски министар спољних послова Јохн Бирд.

Харпер је приметио како је руско понашање на Арктику „мање агресивно него у Источној Европи“, али нагласио је како Канада мора бити на опрезу. Иако се за Русију може рећи како још увек делује унутар међународних правила, Харпер је био јасан како се на понашање Русије неће гледати опуштено.

Русија је прошле године активирала стару совјетску базу у Новосибирском архипелагу недалеко од североисточне обале, појачала је с ледоломцима и ратним бродовима, те је тако претворила у снажно одбрамбено подручје у коме патролира и флота нуклеарних подморница.

Односи на релацији Москва – Отава захладили су откако је Канада овога лета наредила војном ваздухопловству праћење руских бомбардера који су наводно дошли близу Канадског ваздушног простора.

„Већ деценијама мирно посматрамо руске провокације на Арктику, нема ту ништа ново“, одговорио је Бирд на новинарско питање о инциденту те додао „Позивам Арктичко веће да седне и заједнички покуша наћи решење проблема.“Премијер Харпер рекао је како су „Руски авиони летели унутар канадског ваздушног простора много пута, а Канада неће попустити своју обрану јер Путинова ера показује повећану руску агресивност према суседима уз дозу војне насртљивости.“

Канада није једина земља која је приметила како Русија наводно све учесталије крши њен ваздушни простор, будући да су Финска и Естонија пријавиле сличне инциденте.

И Русија и Канада покушале су на легалан начин обезбедити своја права на Арктику. Русија је још 2001. године Уједињеним нацијама нагласила како је с Арктиком повезана епиконтиненталним појасом, док је Канада прошле године своја потраживања аргументовала на исти начин.

Ако УН прихвати аргументе омогући ће тим земљама да прошире своје границе ван међународно признатих 200 наутичких миља.

Већина потраживања две земље се не преклапају, но постоји неколико спорних територија на које обадве земље полажу своја права.

Процјењује се да подручје Арктика садржи око 15 посто светских залиха нафте и 30 посто свих светских залиха природног гаса.

До додатног затезања односа две земље дошло је након избијања украјинске кризе и увођења оштрих санкција с обе стране.

Заоштрење реторике из Канаде јуче је коментарисао и руски министар спољних послова, Сергеј Лавров, истичући: „Арктик се не би смео увлачити у реторику милитаризације. Спомињу се оптужбе како ми желимо уграбити неку територију. То су бесмислице. Ми не желимо да Арктик постане арена конфликта“.

Лавров је такођер навео како би кључну улогу у формирању оквира по питању развоја регије требало преузети Арктичко веће – чији су чланови Русија, Канада, САД, Данска и Норвешка.

Извор: Advance