Французи гласали против неолибералног концепта

На локалним изборима у Француској дошло је до драматичног померања односа снага у корист оних грађана који су против неолибералног концепта.

Данашња суштинска политичка подела широм Европе је на оне који се противе неолибералном концепту, који оличава ММФ или тзв. тројка (ММФ, Европска централна банка и Европска комисија), и на оне који су за неолиберални концепт. На тој линији разумевања савремене политике је, између осталог, могућа садашња владајућа коалиција у Грчкој.

На протеклим локалним изборима у Француској дошло је до драматичног померања у односу снага у корист оних грађана који су против неолибералног концепта. У медијима је готово читав простор окупиран причама о односима између власти, коју оличава председник Оланд, бивше власти, чији је лидер бивши председник Саркози, и лидера најјаче политичке партије у Француској, Националног фронта Мари леПен.

Овај текст се заснива на анализи првог круга избора одржаног 22.марта којим сагледавам целину изражене воље бирача, с тим да сам занемарио групације које су добиле мање од један одсто гласова, односно, узео сам у обзир резултате 12 листа.

Пре свега треба имати у виду да је гласало само 50,2 процената гласача. Од оних који су гласали, грађани су указали натполовично поверење партијама које се противе ММФ-у, односно „тројци” и неолибералном концепту. Сасвим прецизно,реч је 55 одсто оних који су гласали.Рационално је претпоставити да је неслагање с политиком „тројке” још веће међу апстинентима,али то овом приликом остављам по страни.

С обзиром на то да је криза у Француској у пуном јеку, а незапосленост годинама између 10 и 11 процената (дупло већа него у Немачкој), да је истовремено јавни дуг порастао у протеклечетири године за 10 одсто, а да нема раста бруто друштвеног производа, извесно је да су велике теме биле мотив за опредељивање бирача, а не квалитет локалних организација и самих кандидата.

Како год да посматрамо ствари, чак и да нешто умањимо проценат тим другим критеријумима, неоспорна је чињеница да је половина грађанства у срцу ЕУ и еврозоне, међу онима који чине фамозну Г-7 групацију, против концепта на коме почива владајући модел Запада.

Наравно да нико није наиван па да мисли како ће овакво опредељење грађана бити брзо преточено у недвосмислену политичку победу. Маневарски простор неолиберала је значајан, од подмићивања и лагања до застрашивања и ликвидација, али је бразда у француском друштву неповратно заорана и из ње ће, као и у другим деловима Европе, нићи нова подела на левицу и десницу.

Крајња десница данас су ММФ и НАТО и све што иза њих стоји, а све што им се супротставља данас објективно баштини антифашистичку традицију, док ће отворено фашистичке организације бити маргинални инструменти ММФ-а и НАТО-а. Оваква структура је веома уочљива у опредељењу грађана на изборима, а много мање видљива када се све то замути партијским препуцавањима и традиционалним поделама и омразама.

У сусрет предстојећим парламентарним и председничким изборима у Француској треба рећи ито да главну полугу очувања постојећег неолибералног концепта представља обарање вредности евра,као једином преосталом механизму креирања нових радних места и пораста БДП-а.Истовремено, то је и покушај смањења незадовољства грађана. Није могуће сада и о томе рећи нешто више, али верујем да ће курс евра према долару остати слаб(а то значи испод 1,24) још најмање 16 месеци, све до избора у Француској 2017. И то, упркос многобројним другим факторима који утичу на тај курс.

Дакле, маневарски простор владајућих групација западног света је велики, али су им перспективе слабе. Не само због међународне промене снага (државе БРИКС-а) и не само на периферији ЕУ (Грчка и Мађарска), него и у самом центру, како се то види из исказане воље грађана Француске.

Извор: Политика