Gardijan o Vučiću i Kosovu

Kada je NATO bombardovao Srbiju 1999. godine, Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja koji je bio zadužen da sprovodi cenzuru za račun predsednika države, Slobodana Miloševića, kasnije optuženog za ratne zločine.

Gotovo dve decenije nakon toga, sam Vučić je predsednik Srbije. Uz tvrdnje da se ratosiljao mnogih svojih ranijih, nacionalističkih, gledišta, i odbacivanje optužbi za autoritarizam, njega međunarodna zajednica vidi kao čoveka koji može da potpiše sporazum koji bi konačno doneo izmirenje na Kosovu.

Nekadašnja srpska pokrajina udaljila se od Beograda pod međunarodnim patronatom nakon vazdušne kampanje NATO i proglasila nezavisnost 2008. godine. Srbija i dalje smatra da je ova teritorija njena.

U intervjuu za Gardijan u Beogradu prošle nedelje, Vučić je izjavio da veruje da postoje jedva odškrinuta vrata, tokom možda „narednih šest meseci ili godinu dana“ kada će biti moguće da se potpiše dogovor.[1]

„Spremni smo da raspravljamo o svakom problemu, spremni smo da uzmemo u obzir svaki predlog koji bi predstavljao kompromisno rešenje“, rekao je, pod uslovom da se Srbiji ponudi nešto zauzvrat.

Kosovo je priznalo više od sto država, ali još uvek ga nije priznalo pet članica Evropske unije, strahujući da ono može da predstavlja presedan za njihove sopstvene teritorijalne nesuglasice. To nisu učinile ni Kina, Indija i Rusija.

U Briselu se nadaju da bi dogovor mogao tako da se usaglasi da će, ako Beograd i ne prizna formalno kosovsku nezavisnost, on utabati stazu Kosovu ka stolici u Ujedinjenim nacijama i da će obema nacijama omogućiti da krenu na put ka Evropskoj uniji.

Vučić je do sada igrao na kartu [playing up] ovih nadanja, ali zauzvrat želi da Srbija dobije neke koristi. On je već uključen u redovne razgovore u Briselu pod patronatom Evropske unije, sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, na kojima pokušavaju da sprovedu odredbe privremenog sporazuma koji je potpisan pre pet godina. Tači je takođe izjavio za Gardijan prethodne nedelje da očekuje da sveobuhvatni sporazum bude postignut ove godine.

Vučić je prethodne mesece proveo okupiran bujicom susreta sa zapadnim liderima, pokušavajući da ih ubedi kako oni treba da ponude kompromisno rešenje koje donosi konkretne koristi za Srbiju a ne da se jednostavno prihvati stanje na terenu.

To što bi Vučić mogao da bude potpisnik sporazuma je izuzetno, s obzirom da je 90–ih godina bio član Radikalne stranke, koja je težila Velikoj Srbiji i koja je podržavala srpske policijske i vojne formacije koje su se borile u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.

Vučić je, međutim, čovek protivrečnosti. On dominira državnom političkom scenom. Transformisao je funkciju predsednika od nadasve ceremonijalne uloge do centra moći nakon što je prošle godine otišao sa položaja predsednika vlade. Za razliku od drugih dominantnih lidera kod njega nema neobuzdane gestikulacije ili zapenjene retorike. On retko podiže glas iznad mrmljanja, i izražava se emotivno kako bi sebe prikazao kao neumornog mučenika za srpsku stvar.

„Pritisnut sam svakodnevno“, rekao je. „Glavno pitanje je Kosovo, da vam pravo kažem. Sve drugo je luk i voda. Posvetio sam najmanje 400 dana tokom prethodne četiri godine od kada sam postao predsednik vlade, samo Kosovu. To crpi energiju, a ljudi to niti vide niti razumeju.“[2]

Nakon susreta sa Angelom Merkel u Berlinu ovog meseca, rekao je da nije mogao da spava prethodne noći kao i da nije mogao da jede tokom susreta zbog zabrinutosti za sudbinu Srbije.

Vučićevi kritičari kažu da je sve deo pažljivo konstruisane predstave nesebičnog borca za Srbiju, koja treba da zamaskira sirovu jurnjavu ka konsolidaciji moći.

„Ovo je u ponečemu novi stil u svetskoj politici, koji podrazumeva da se stvara javna slika ‘najbolje’ osobe u Srbiji“, rekao je Boban Stojanović sa beogradskog Fakulteta političkih nauka. „Ali u stvari ovde imamo korupciju, manjak medijskih sloboda i na putu smo ka jednopartijskom sistemu.“

Evropska unija i druge institucije takođe su kritikovale Vučića za potiskivanje medija, ali on odbacuje ove optužbe navodeći da je medijska atmosfera ispunjena partizanštinom na obema stranama i žaleći se kako se protiv njega u nezavisnim medijima vodi kampanja „dvadeset četiri časa dnevno, sedam dana u nedelji“.

Evropski lideri mogu biti voljni da progledaju kroz prste zbog Vučićeve čvrste ruke, i zato što ga vide kao jedino sposobnog da obezbedi kompromisni sporazum o Kosovu koji slabiji lider ne bi mogao da proda srpskom javnom mnjenju, i zato što žele da se suprotstave ruskom uticaju u regionu.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji je u sredu bio u Beogradu da se sastane sa Vučićem, rekao je posle njihovog razgovora da on vidi srpskog predsednika kao srodnu dušu i da je Vučić „živi dokaz kako u isto vreme možete biti snažan patriota i razumni pragmatista“.

U vreme kada su odnosi između Rusije i Zapada na niskom nivou, Vučić možda više nego bilo koji drugi svetski lider hoda po zategnutom kanapu između njih. On insistira da su evropske integracije ključan prioritet za Srbiju dok održava vrlo snažne veze sa tradicionalnim saveznicima u Moskvi.

Kao znak da on i dalje pažljivo balansira između prošlosti i sadašnjosti, odbio je da odgovori da li će označavati nacionalistu Vojislava Šešelja, svog političkog učitelja, kao ratnog zločinca, nakon što je sud Ujedinjenih nacija u Hagu poništio oslobađajuću presudu Šešelju za počinjene zločine tokom devedesetih.

Ali kaže da žali zbog mnogih svojih ranijih nacionalističkih ispada.

„Znate li ikoga na čelom svetu ko nije grešio? Nisam upoznao do sada takvog čoveka. Razlika je što ja to priznajem i što sam potpuno iskren prema svom narodu.“

Vučić ima tek 48 godina, i mnogi navode da sa njegovom željom za moći i osećajem istorijske misije, on može da planira dugogodišnji ostanak na vlasti, možda se ugledajući na decenijski vladavinu po uzoru na Mila Đukanovića u susednoj Crnoj Gori.

„Mogu da garantujem da se to neće desiti“, rekao je Vučić, uz kratak smeh pre nego što se vratio svom promuklom šapatu. On je rekao da se „najverovatnije neće“ kandidovati za predsednika 2022. godine: „Nemam toliko snage.“

Preveo – Miloš Milojević

[1] Izvornik: In an interview with the Guardian in Belgrade this week, Vučić said he believed there is now a brief window of “six months or a year” in which it might be possible to sign a deal.

[2] Izvornik: “I am squeezed on a daily basis,” he said. “It’s mainly Kosovo to tell you truth. Everything else is peanuts. I have invested at least 400 days so far in the last four years since I became prime minister, only on Kosovo. It takes your energy out, and people don’t see it, they don’t understand it.”

Izvor: Gardijan/Stanje stvari