Godišnji izveštaj Stejt Deparmenta

VAŠINGTON – Društvena diskriminacija i nasilje prema manjinskim narodima, posebno Srbima i Romima, najveći je problem u Hrvatskoj, navodi Stejt department. U godišnjem izveštaju podseća se na istupe Ruže Tomašić, Zdravka Mamića i Josipa Šimunića, kao i na incidente povodom uklanjanja dvojezičnih tabli u Vukovaru.

U Hrvatskoj je najveći problem društvena diskriminacija, i u određenoj meri nasilje prema pripadnicima manjina, posebno Srba i Roma, navodi se u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima za 2013. godinu.

Kako stoji u izveštaju objavljenom na sajtu Stejt departmenta, takvo stanje obeshrabruje povratak raseljenih lica i „odlaže oporavak od konflikta s početka 90-ih godina prošlog veka“.

U izveštaju se kao najveći problem navodi i odnos prema LGBT populaciji, kao i korupcija.

Kao još jedan problem navodi se i sporost pravosuđa – nerešeni slučajevi restitucije imovine iz Drugog svetskog rata, doba komunizma i ratnog perioda od 1991. do 1995. godine, kao i javno ispoljavanje profašističkih osećanja, uništavanje spomenika Holokausta i trgovina ljudima.

Stejt department u izveštaju poseća i na izjavu poslanice Ruža Tomašić od 15. marta, koja je pred parlamentom rekla da je „Hrvatska za Hrvate, a drugi su gosti u Hrvatskoj“. Tomašićeva je dan kasnije, navodi se, objasnila da je mislila da „su gosti oni koji ne vide Hrvatsku kao svoju domovinu; (da) ako loše govore toliko o tome, to znači da su gosti“.

Premijer Milanović osudio je te navode, ističući da se Tomašićeva „ne igra sa vatrom već sa radioaktivnim materijalom“, podseća Stejt department.

U izveštaju se navodi i da se 15. aprila Zdravko Mamić, izvršni direktor Fudbalskog kluba „Dinamo“ Zagreb, obratio putem radija ministru prosvete i sporta Željku Jovanoviću kao „Srbinu koji ne može voditi najvažnije ministarstvo u Hrvatskoj“.

„On nema iskustva i ima krvne ćelije koje ga predodređuju da mrzi bilo šta hrvatsko“, podseća Stejt department na Mamićevu izjavu.

Dodaje se i da je Mamić proveo noć u zatvoru na osnovu optužbi za kršenje zakona protiv govora mržnje i podsticanja nasilja, kao i da je Jovanović 21. maja podneo privatnu tužbu protiv Mamića, koga su državni tužioci optužili za izazivanje javne mržnje.

Zagrebački Opštinski krivični sud odlučio je 3. decembra da Mamić nije kriv za zločin iz mržnje, a tužioci su najavili žalbu na ovu presudu.

U izveštaju Stejt departmenta istaknuti su i incidenti u vezi sa uklanjanjem dvojezičnih tabli u Vukovaru.

„Trećeg septembra, nekoliko stotina demonstranata, pre svega ratnih veterana, prisilno je uklonilo dvojezične, latinično i ćirilično ispisane table sa zgrade vlade, postavljene u skladu sa zakonom i popisom iz 2011“, navodi se u izveštaju.

Podseća se i da su protesti rezultirali povredama pet policajaca i hapšenjima pet demonstranata. U Vukovaru su Srbi, prema popisu iz 2011. godine, činili 34,8 odsto stanovništva, navodi Stejt department.

Kako stoji u izveštaju, „18. novembra je grupa hrvatskih ratnih veterana opstruirala pokušaj predsednika Josipovića, premijera Milanovića, drugih vladinih zvaničnika, kao i diplomatskog kora da učestvuju u povorci sećanja, zvaničnoj komemoraciji povodom pada Vukovara“.

Predsednik Josipović, dodaje se u izveštaju, izjavio je da su on i „dobar deo Hrvatske“ ožalošćeni zbog tih aktivnosti, navodeći da to pokazuje da su oni koji se protive uvođenju ćiriličnih tabli više zainteresovani za stvaranje političkih incidenata nego za čast žrtava Vukovara 1991. godine.

Slučaj Šimunić

Pod naslovom „Antisemitizam“, izveštaj se osvrće i na slučaj fudbalera Josipa Šimunića.

„Kapiten nacionalnog fudbalskog tima Josip Šimunić 19. novembra je podstakao navijače na profašističku ustašku pesmu ‘Za dom spremni’. Zagrebačko tužilaštvo je 21. novembra odredilo Šimuniću novčanu kaznu od 25.000 kuna (oko 4.500 donara), što je najviša kazna za izazivanje nacionalne mržnje i uznemirivanje javnosti“, navodi se u izveštaju.

„Fifa je 16. decembra suspendovala Šimunića na deset utakmica, čime je sprečeno njegovo učešće na Svetskom prvenstvu 2014. Predsednik Josipović je ocenio Šimunićev akt kao neprikladan, vlada je osudila njegov potez, a ministar sporta, kulture i obrazovanja Željko Jovanović prokomentarisao je da je ‘Šimuniću potrebna lekcija iz istorije'“, zaključuje se u izveštaju Stejt departmenta.

Pritisak na novinare i korupcija u Srbiji

VAŠINGTON – Stejt department objavio je danas godišnji izveštaj o ljudskim pravima u kome su, u delu koji se odnosi na Srbiju, među najozbiljnijim problemima u 2013. godini navedeni diskriminacija i društveno nasilje nad manjinama, narocito Romima. Kao glavni problemi u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini označeni korupcija, a u Hrvatskoj diskrminacija Srba i Roma.

 Kao veliki razlog za zabrinutost u izveštaju navodi se „uznemiravanje novinara i pritisak na njih da sprovode autocenzuru…baš kao i korupcija u zdravstvu, obrazovanju i više grana vlasti, ukljucujuci policiju i neefikasni pravosudni sistem čija su posledica dugotrajna suđenja i dugi periodi pritvaranja pre sudenja“.

Ostali problemi koje je Stejt department uočio u Srbiji tokom protekle godine bili su, kako se navodi, fizičko maltretiranje zatvorenika koje je činila policija, uznemiravanje aktivista za ljudska prava LGBT populacije kako njihovih organizacija tako i pojedinaca, kao i grupa i pojedinaca koji kritikuju vladu.

Problemi su i nedostatak održivih rešenja za veći broj raseljenih lica, društveno i porodično nasilje nad ženama, decom i osobama sa invaliditetom, kao i trgovina ljudima.

Vlada je preduzela korake na krivičnom gonjenju zvaničnika, u policiji i drugim strukturama vlasti, kada je javnost primetila te zloupotrebe. Ipak, mnogi posmatrači veruju da brojni slučajevi korupcije, lošeg postupanja policije i druge zloupotrebe ostale nezabeležene i nekažnjene, navodi se u izveštaju.

Kada je u pitanju stanje ljudskih prava na Kosovu, koje je odvojeno tretirano, Stejt department je konstatovao da je bilo izveštaja da su pripadnici Kosovske policije učestvovali u kršenju ljudskih prava.

U izveštaju se podseća da je 19. aprila postignut sporazum Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, kao i, da su kao deo tog sporazuma održani, lokalni izbori 3. novembra.

„Najveći problemi u vezi sa ljudskim pravima tokom godine bile su barikade postavljene na severu Kosova od strane tvrdokornih Srba, zbog čega su ograničena osnovna prava, uključujući slobodu kretanja i promet robe“, stoji u izveštaju.

U izveštaju se pominje ubistvo jednog pripadnika Euleksa u septembru, kao i napad na tri biračka mesta tokom novembarskih lokalnih izbora, zbog čega je glasanje dve sedmice kasnije ponovljeno.

Kao problemi ističu se i društveno nasilje i diskriminacija nad pripadnicima etničkih manjina, osoba sa invaliditetom, članova LGBT populacije, kao i nasilje nad ženama.

Među ostalim problemima su policijsko maltretiranje zatvorenika, loši uslovi u zatvorima, korupcija, dugo trajanje pritvora, neefikasnost sudstva, zastrašivanje medija od javnih zvaničnika i kriminalnih elemenata, ograničavanje verskih sloboda, vandalizam po verskoj osnovi i trafiking.

Crna Gora: Glavni problem korupcija

Stejt department je, u Izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu, naveo da su najveći problemi Crne Gore – korupcija, favorizovanje politički podobnih pojedinca, slaba kontrola sukoba interesa u svim granama vlasti, društvena diskriminacija, te uznemiravanje nezavisnih medija i novinara.

Kako prenose današnji podgorički mediji, u izveštaju se navodi da iako zakon predviđa kazne za korupciju zvaničnika na najvišem nivou, u praksi vlast nije efektivno primenila propise, pa ova pojava ostaje ozbiljan problem.

“Postoje dokazi da su državni zvaničnici bili korumpirani i da nisu kažnjeni”, piše u izveštaju.

Stejt department konstatuje da su kazne za procesuirane niže službenike za korupciju veoma visoke, dok su napori da se istraže, gone i osude visoki zvaničnici za korupciju uglavnom nedelotvorni.

Ukazuje se da su nezavisni mediji i novinari u Crnoj Gori suočeni sa fizičkim napadima, pretnjama, kao i političkim i ekonomskim pritiscima.

Dodaje se da mnogi veruju da Agencija za nacionalnu bezbednost često prekorači mandat i prati političke ciljeve Demokratske partije socijalista.

“Mnogi pojedinci, organizacije i strane misije deluju pod pretpostavkom da bi mogli biti pod prismotrom”, kaže se u izveštaju Stejt departmenta.

BiH: Glavni problem korupcija

Korupcija u vlasti i nefunkcionalnost spadaju među najveće probleme i u Bosni i Hercegovini, navodi se u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u 2013. godini koju je na nivou regiona obeležila još i drustvena diskriminacija, nasilje, problemi pravosuđa, medija.

 U dokumentu se ističe da građani u BiH otežano ostvaruju osnovna prava, poput dobijanja putnih dokumenata, kao i da su politički lideri pojačali duboko ukorenjene etničke podele.

„Manipulisali su njima, što je oslabilo demokratiju i upravljanje, učvrstilo raširenu diskriminaciju u većini aspekata svakodnevnog života, potkopalo vladavinu prava, poremetilo javni diskurs u medijima i omelo povratak raseljenih“, navodi Stejt department.

U izveštaju se ocjenjuje da „uznemiravanje i zastrašivanje novinara i građnskog društva ograničava pristup javnosti tačnim informacijama i pozivanje političkih lidera na odgovornost“, prenose lokalni mediji.

Među ostalim problemima ukazano je i na stradanje od mina, grub odnos policije prema osumnjičenima tokom ispitivanja, loše stanje u zatvorima i pritvorskim centrima, nevraćanje imovine verskim zajednicama, diskriminaciju i nasilje nad ženama i pripadnicima seksualnih i verskih manjina, diskriminaciju osoba sa invaliditetom, trgovinu ljudima i ograničenje prava na zapošljavanje.

Stejt department navodi da su posebne jedinice u oba entiteta i Brčko distriktu istražile navode o prekoračenju policijskih ovlašćenja, izrekle administrativne kazne i prijavile ove slučajeve tužiocima. Rad ovih jedinica ocenjen je kao „generalno efikasan“.

Izvor: RTS, Tanjug