Grčka i kreditori pred krahom pregovora

ATINA – Ne odustajemo, razmišljamo o novom koraku kojim bismo posle očiglednog razmimoilaženja u Briselu ponovo mogli da uspostavimo dijalog sa poveriocima i obezbedimo finansijsku pomoć. Atina ne smatra sebe krivom za prekid pregovora i poručuje da je sada lopta u dvorištu poverilaca. Čekaćemo strpljivo dok institucije ne postanu realne u svojim zahtevima”, napisao je premijer Aleksis Cipras u listu „Efimerida ton sintakton” i izrazio mišljenje da je „politički oportunizam ono što poverioce tera da traže nova smanjenja penzija”.

Govoreći o značajnim ustupcima koje je vlada učinila od početka pregovora kako bi se došlo do prihvatljivog paketa reformi koji je uslov da zemlja dobije obećanu finansijsku pomoć, Cipras se osvrnuo i na optužbe koje zbog toga dobija u redovima sopstvene partije i opozicije i naveo da „iskrenu želju za nalaženje rešenja i korake učinjene da bi se prevazišle razlike neki smatraju slabošću”.

Grčki premijer je od kreditora zatražio da razmisle o dve stvari: da Grci nisu samo naslednici duge istorijske borbe, već da oni, u isto vreme, „na svojim plećima nose i dostojanstvo jednog naroda, ali i nadu evropskih naroda”.

Posle neuspeha pregovora u Briselu koje je grčka delegacija napustila posle neočekivanog insistiranja MMF-a da se penzije smanje za 20 odsto i tako uštedi 1,6 milijardi evra, da PDV za struju poraste na 23 odsto kao i cena transporta, knjiga, pozorišnih karata, da nema olakšavajućeg poreza za osnovne namirnice, Atina ne smatra da je glavni krivac. Premijer Cipras je odbacio zamerke kreditora da je grčka nepopustljivost na pregovorima pitanje „ideološke opsesije” i naglasio da je to „pitanje demokratije”.

Grčka levičarska vlada je tokom ovih četvoromesečnih pregovora koji su kreditore trebali da odobrovolje da finansijski pomogne Atini više puta ponovila da postoje „crvene linije” koje se tiču osnovnog standarda građana i preko kojih ne može da čini nove ustupke. U tom kontekstu diranje u penzije i pristajanje na PDV koji je nerealan u sadašnjim uslovima bilo bi konačno odstupanje od predizbornih obećanja koja su već okrnjena.

Iako se grčka vlada nada da će rešenje biti nađeno, većina svetskih medija piše da su pregovori više nego ikada blizu kraha, a Grčka nikad bliža bankrotu. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker smatra da je nerealno da se ikakav progres postigne do zasedanja Evrogrupe u četvrtak na kojem je trebalo da se donese i konačno rešenje o oslobađanju kredita. Junker izražava nadu da bi do kraja meseca mogao da se učini napredak, jer tada ističe sporazum o četvoromesečnom produžavanju finansiranja Grčke.

Junker ne priznaje da krivica nije samo na strani Grčke i poručuje da će „nastaviti da gura Grčku sa leda”, dok zvaničnici EU jasno poručuju da je Atina kriva za sve jer nije ponudila ništa novo što bi joj krajem meseca obezbedilo bar isplatu duga od 1,6 milijardi evra MMF-u.

Ministar finansija Janis Varufakis je izjavio da je „Grčka kreditorima jasno rekla da je dosta svega, što je mnogo-mnogo je! Sada je na Evropljanima da se osvrnu i donesu odluku, procene šta je u interesu evropskih naroda”!

On smatra da je sada očigledna poruka kreditora koja je od početka bila jasna: „ili ćete potpisati sporazum ili vas čeka propast”. „Mi nemamo pravo, nemamo mandat naroda da prihvatimo sporazum koji će omogućiti dobijanje kredita ali će u isto vreme značiti nastavak recesije”, izjavio je Varufakis i podvukao da se samo restrukturisanjem grčkog duga može nešto postići i garantovati otplata duga.

Cipras – Krivična odgovornost za MMF

ATINA– Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je danas da Međunarodni monetarni fond (MMF) snosi krivičnu odgovornost za grčku dužničku krizu, zbog čega je pozvao evropske kreditore da razmotre akcije MMF-a.

„Došao je trenutak da o predlozima MMF-a ne sudimo samo mi, već i Evropa. MMF snosi krivičnu odgovornost za današnju situaciju”, izjavio je Cipras u obraćanju njegovoj parlamentarnoj grupi, samo dva dana nakon kolapsa pregovora između grčkih zvaničnika i kreditora u Briselu, prenosi agencija Frans pres.

„U ovom trenutku, dominira strog stav MMF-a u pogledu oštrih mera štednje, i evropsko odbijanje bilo kakvih razgovora o održivosti duga. Fokusiranost na budžetske rezove je najverovatnije deo političkog plana da se ponizi čitav jedan narod koji je u proteklih pet godina patio i to ne svojom krivicom”, izjavio je premijer.

Cipras je istakao da želi sporazum koji će staviti tačku na pregovore sa kreditorima, ali i da je njegova vlada izabrana da okonča mere štednje.

„Od grčkog naroda smo dobili mandat da bismo stali na kraj merama štednje, a kako bismo to postigli, potrebno je da tražimo sporazum koji će raspodeliti teret ravnomerno i koji neće ugroziti plate radnika i primanja penzionera”, izjavio je Cipras, istovremeno okrivivši Evropsku uniju za protivljenje otpisu dela grčkog duga, prenosi Rojters.

Merkel – Učiniću sve da Grčka ostane u Evrozoni

BERLIN – Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila danas da će učiniti sve što je u njenoj moći kako bi Grčka ostala u evrozoni, ali i da je odgovornost na zvaničnoj Atini i njenim kreditorima da prekinu zastoj u pregovorima i da postignu sporazum.

Izrazivši žaljenje zbog nedostatka napretka u pregovorima namenjenim postizanju sporazuma poznatijem kao „gotovina za refome“, Merkelova se usredsredila direktno na zvaničnu Atinu i njene kreditore – Evropsku uniju, Evropsku centralnu banku i Međunarodni monetarni fond, javlja Rojters.

„Nažalost, malo je novosti o kojima mogu izvestiti. Svu svoju energiju koncentrišem na to da pomognem trima institucijama i Grčkoj da pronađu rešenje“, rekla je nemačka kancelarka na konferenciji za novinare posle sastanka sa luksemburškim premijerom Gzavijeom Betelom.

Merkelova je, takođe, poručila da je u njenom fokusu sada sastanak ministara finansija evrozone koji se u četvrtak održava u Briselu.

„Oduvek sam govorila da ću učiniti sve kako bi Grčka ostala u evrozoni. Ostajem posvećena tome“, zaključila je ona.

Kako navodi Rojters, grčki premijer Aleksis Cipras optužio je danas kreditore da pokušavaju da „ponize“ njegov narod, i poručio da Međunarodni monetarni fond „snosi krivičnu odgovornost“ za grčku dužničku krizu.

Junker ne mari za grčku vladu …

BRISEL – Predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker, uputio je danas oštre kritike na račun grčke vlade, optuživši je za obmanu glasača povodom predloga koji je on dostavio u cilju rešavanja grčke dužničke krize.

„Ne marim za grčku vladu, ali marim za grčki narod“, rekao je Junker, napominjući da su „neki propatili daleko više od drugih u Evropskoj uniji“ zbog napora njihovih vlada da smanje svoje dugove, javlja Rojters.

„Debata u Grčkoj i van nje bi bila daleko jednostavnija kada bi vlada u Atini tačno saopštila šta je to što Komisija predlaže. Krivim grčke zvaničnike zbog toga što su domaćoj javnosti saopštili stvari koje nisu u skladu sa onim što sam rekao grčkom premijeru“, izjavio je Junker.

Prema njegovim rečima, EK je protiv podizanja stope poreza na dodatu vrednost (PDV) na lekove i električnu energiju, zbog čega je ta institucija iznela druge predloge za popravljanje stanja u grčkom budžetu, među kojima je i skromno smanjenje potrošnje u vojnom budžetu.

Kako podseća britanska agencija, grčki premijer Aleksis Cipras je ranije danas izjavio da bi prema predlozima Komisije PDV na struju trebalo da poraste za deset procentnih poena, dok je grčki ministar za zdravlje poručio da ne želi podizanje stope PDV-a na lekove.

SAD traži rešenje grčke krize

Bela kuća je saopštila danas da se nada da će situacija između Grčke i njenih kreditora biti rešena pre nego nanese značajnu štetu globalnoj ekonomiji.

Prema rečima portparola Bele kuće Džoša Irnesta, sve strane uključene u aktuelne pregovore moraju biti zainteresovane za vraćanje Grčke na snažne ekonomske temelje i to na način koji neće uznemiriti finansijska tržišta.

Poslednja runda pregovora između Grčke i međunarodnih kreditora, proteklog vikenda u Briselu, završena je bez dogovora, budući da su i dalje bile prisutne „značajne razlike“ u stavovima dve strane.

Zvaničnici EU krivicu za neuspeh pripisuju Atini, navodeći da nije ništa novo ponudila da obezbedi 1,6 milijardi evra za otplatu duga MMF-u do kraja ovog meseca, dok je grčki premijer Aleksis Cipras saopštio da je zastoj u pregovorima nastao zbog neslaganja među kreditorima.

Cipras je danas optužio Međunarodni monetarni fond da snosi krivičnu odgovornost za grčku dužničku krizu, zbog čega je pozvao evropske kreditore da razmotre akcije MMF-a.

Varufakis – Nema nove liste predloga

BERLIN – Grčki ministar finansija Janis Varufakis izjavio je da ne planira da iznese novu listu predloga reformi na sastanku evrogrupe u četvrtak.

Varufakis je, u intervjuu za nemački „Bild”, rekao da neće izneti takvu listu jer „evrogrupa (ministri finansija evro zone) nije pravo mesto za iznošenje predloga o kojima se prethodno nije pregovaralo na nižem nivou”.

Grčki tim je, međutim, „u svako vreme dostupan da bi se iznašlo sveobuhvatno rešenje sa našim partnerima”, kazao je Varufakis.

Varufakis je istakao da bi zvaničnici Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda trebalo da se vrate za pregovarački sto sa „jasnim, snažnim mandatom”.

Grčki ministar je ponovo pozvao nemačku kancelarku Angelu Merkel da njegovoj zemlji pruži „Govor nade”, sličan onom koji je upućen Nemačkoj na kraju Drugog svetskog rata, a kojim bi se poslao signal da je Evropa spremna da odustane od zahteva za merama štednje, prenela je agencija Rojters.

„Govor nade” je 1946. godine održao državni sekretar SAD Džejms Birns u Štutgartu, a označio je promenu stava prema Nemačkoj i šansu za oporavak.

U Briselu su u nedelju uveče završeni pregovori Grčke i predstavnika Evropske unije i MMF bez dogovora.

Prema izjavama iz Evropske komisije i dalje postoje velike razlike između planova grčkih vlasti i zajedničkih zahteva Komisije, Evropske centralne banke i MMF-a, a zvaničnici EU krivicu za neuspeh svaljuju na Atinu, navodeći da nije ništa novo ponudila da bi se obezbedilo 1,6 milijardi evra za isplatu MMF-u do kraja meseca.

Prema izveštajima medija, kreditori od Grčke traže sprovođenje mera kojima bi se budžetu uštedelo 5,8 milijardi evra, dok grčka vlada predlaže uštedu do četiri milijarde.

Neimenovani zvaničnik grčke vlade izjavio je da Grčka nikada neće popustiti pred zahtevom za smanjenje penzija i plata ili uvođenje dodatnih poreza na osnovne potrepštine, kao što je struja.

Izvor: Agencije