Grčka kriza pred istek ultimatuma EU

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker uputio je poslednju ponudu Atini u pokušaju da se postigne dogovor o isplati finansijske pomoći Grčkoj pre isteka današnjeg roka, izjavili su izvori iz EU i Grčke.

Prema toj ponudi, grčki premijer Aleksis Cipras trebalo bi da pošalje pristanak u pisanoj formi na vreme, da bi ministri finansija zemalja evrozone imali vremena da održe vanredan sastanak i potvrde dogovor.

Ipak, malo je naznaka da je Cipras spreman da promeni stav, nakon što je ranije rekao da su uslovi koje su postavili kreditori „ponižavajući“.

Zvaničnik iz Atine rekao je da je Vlada Grčke sa zanimanjem saslušala predlog, ali da će Cipras na referendumu 5. jula zaokružiti „Ne“. Grci će se tada izjasniti glasanjem o predlogu stranih kreditora.

U posednju ponudu Evropske komisije uvršten je predlog Grčke da PDV za hotele bude 13 odsto, a ne 23 odsto, kako je bilo prethodno predviđeno. U ovom trenutku nije poznato da li u dokumentu ima još nekih izmena.

Ako bi ponuda bila prihvaćena, ministri finansija evrozone mogli bi da usvoje saopštenje u kojem bi rekli da će obećanje iz 2012. godine o produžavanju roka za otplatu zajma, smanjenju kamata i produžavanju moratorijuma na otplatu kamata na zajmove koje je uzela Grčka biti realizovano u oktobru.

Izvori navode da je ponuda uslovljena slanjem pisma na vreme iz Atine Junkeru, predsedniku evrogrupe Jerenu Dijselblomu, nemačkom kancelaru Angeli Merkel i francuskom predsedniku Fransoa Olandu, kako bi oni imali vremena da organizuju vanredan sastanak evrogrupe.

Šulc – Grčka da nastavi pregovore kako bi izbegla bankrot

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc pozvao je Grčku na pregovore da bi izbegla danas bankrot, izražavajući uverenje da su Grčka i njeni kreditori u petak bili “vrlo blizu postizanju kompromisa”.

Pregovori, prekinuti u subotu uveče posle odluke o referendumu u Grčkoj 5. jula, treba da budu nastavljeni do večeras, rekao je Šulc na konferenciji za novinare u Briselu.

Grčka vlada je ranije danas saopštila da je premijer Aleksis Cipras telefonom razgovarao sa Šulcom, koji mu je obećao da će, što je brže moguće, organizovati sastanak poslaničkih grupa Evropskog parlamenta.

Grčka ima do sutra rok za otplatu rate kredita od 1,5 milijarde evra Međunarodnom monetarnom fondu, a ako ne nađe novac, to će značiti proglašavanje moratorijuma na plaćanja, što je uvod u njen izlazak iz zone evra i bankrot.

Ozborn – Posledice izlaska Grčke iz evro zone ne smeju biti potcenjene

Posledice potencijalnog izlaska Grčke iz evrozone ne smeju biti potcenjene, upozorio je danas britanski ministar finansija Džordž Ozborn, uz poruku da su britanska vlada i centralna banka Engleske spremne da osiguraju finansijsku stabilnost u zemlji.

„Mislim da niko ne sme potceniti posledice koje bi potencijalni izlazak Grčke iz evrozone imao po evropsku privredu, kao i negativne posledice po našu privredu“, rekao je Ozborn u obraćanju britanskom parlamentu.

„Britanska vlada i centralna banka Engleske su spremne da osiguraju finansijsku stabilnost u Britaniji“, poručio je britanski ministar.

On je, takođe, rekao da je održavanje referenduma u Grčkoj isključivo pitanje grčkog naroda.

Kako javlja londonski list „Gardijan“, britansko ministarstvo finansija je izdalo uputstvo namenjeno britanskim kompanijama koje posluju sa Grčkom, u kojem ih poziva da utvrde da li njihovi grčki klijenti još mogu da plate pružene usluge.

Iz ministarstva, takođe, poručuju da bi se filijale grčkih banaka koje posluju u Britaniji i koje ne primenjuju kontrolu kapitala mogle suočiti sa problemima.

U Britaniji, kako prenosi „Gardijan“, posluju četiri grčke banke, i to filijale grčke Pireus banke i Nacionalne banke Grčke, zatim ogranak Eurobanke i podružnica Alfa banke.

Nobelovac Krugman – Ja bih zaokružio jedno veliko NE

„Ja bih zaokružio jedno veliko ‘ne’ na referendumu u nedelju.“ Ovo je grčkom narodu poručio dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman.

U svojoj kolumni, koju piše za „Njujork tajms“, Krugman objašnjava da bi on glasao protiv nastavka saradnje sa Trojkom.

Nobelovac smatra da postoje dva razloga zbog kojih bi Grci trebalo da se zahvale kreditorima na „saradnji“ i pođu svojim putem.

Prvi razlog je zato što bi napuštanje evra bilo mnogo bolji potez od „ostajanja na mrtvoj tački kao u proteklih pet godina“, i drugo, glasanje za nastavak saradnje sa kreditorima značilo bi skoro siguran krah vlade Aleksisa Ciprasa i Sirize.

Levičarska partija je na vlast došla upravo zbog programa odbacivanja mera štednje koje su nametnuli MMF, ECB i države evrozone.

„Sada je došao trenutak odluke, koji je Cipras prepustio narodu Grčke, koji ima priliku da sam odluči o svojoj sudbini. Iskreno se nadam da će doneti pravu odluku“, napisao je Krugman.

Proslavljeni nobelovac je dodao da je „najteže prošlo“, i da popularni „Grexit“ uopšte nije tako katastrofalan kako se neki trude da ga predstave.

„Okej, grčke banke su zatvorene, a kontrola kapitala je uvedena. Izlazak Grčke iz evra (Grexit) uopšte nije tako strašan, a situacija o napuštanju evra deluje mnogo svetlije od ostanka u istom sistemu“, zaključio je Pol Krugman.

Nobelovac i kritičar Džordža Buša

Pol Robin Krugman je američki ekonomista, kolumnista, pisac i društveni komentator. Trenutno predaje ekonomiju i međunarodne odnose na univerzitetu Prinston, i piše redovnu kolumnu za „Njujork tajms“ od 2000. godine.

Krugman je u akademskim krugovima poznat po svom radu na teoriji trgovine i obrađivanju valutnih kriza i nove trgovinske teorije. Obično se smatra neokejnzijanskim ekonomistom, dok su mu politički stavovi bliski američkom liberalizmu i progresivizmu. Poznat je kao žestoki kritičar Džordža Buša i njegove ekonomske politike. Za vreme predsedničkih izbora 2008. kritikovao je ekonomsku platformu Baraka Obame, držeći da je daleko superiornija ekonomska platforma koju je predložila Hilari Klinton. Godine 2008. dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju.

Izvor: Tanjug, Blic,