Gruško – NATO nema i ne može imati ulogu u Ukrajini

MOSKVA – NATO nema i ne može da ima bilo kaku ulogu u rešavanju krize u Ukrajini, izjavio je stalni predstavnik RF pri NATO Aleksandar Gruško za državnu agenciju ITAR-TASS nakon završetka susreta ministara odbrane 28 zemalja članica NATO i zasedanja Komisije NATO-Ukrajina.

„Protekli sastanci u Briselu potvrđuju da NATO nema i ne može da ima bilo kakvu ulogu u rešavanju krize u Ukrajini. Bilo koji pokušaj da podigne svoj profil, pa čak i sve do uplitanja, stvoriće dopunsku napetost i podgrejati situaciju. U tom kontekstu posebno su neumesna pozivanja na Samit u Bukureštu iz 2008. godine (na kome se govorilo o perspektivi članstva Gruzije i Ukrajine u NATO) i parole o „slobodi izbora” koje ignorišu odredbe ukrajinskog ustava o vanblokovskom statusu te zemlje” – istakao je stalni predstavnik Rusije pri NATO.

„Među mnogobrojnim komentarima o razvoju situacije u Ukrajini, a posebno u nekim delovima, čudno izgledaju obraćanja Rusiji sa pozivima na uzdržanost kao i to da ona treba da se uzdrži od dejstava koja bi mogla destabilizovati situaciju. Zar su Briselu zaboravili šta je prvobitni razlog koji je pobudio Krimljane da zbiju redove u odbrani svojih prava pred nacionalističkim pretnjama? Bez osnove su špekulacije nekih komentatora o ruskim vojnim vežbama. Dobrovoljno smo dostavili informacije o vanrednim proverama borbene gotovosti jedinica Centralnog i Zapadnog vojnog okruga, kao i o rutinskim aktivnostima jedinica Crnomorske ratne mornarice koje su u potpunom skladu sa rusko-ukrajinskim bilateralnim sporazumom” – rekao je Gruško.

„Razume se da smo obratili pažnju na zasedanje Saveta NATO u kome ima dosta odredbi o važnosti političkog procesa u interesu čitavog ukrajinskog naroda kao i o neophodnosti da se poštuju vladavina zakona i ljudska prava. Međutim, ma koliko da smo pažljivo izučavali ovo zasedanje, ni jedan učesnik briselskih događanja nije izgovorio ni jednu reč osude aktivnosti ekstremističkih elemenata koji ne prestaju sa pritiscima i zaplašivanjem predstavnika opozicionih partija, novinara, sa zabranama istupa na ruskom jeziku, mešanjem u crkvene poslove, skrnavljenjem pravoslavnih hramova i spomenika. Očekivali smo da će predstavnici Zapada podržati sporazum koji su 21. februara potpisala trojica ministara inostranih poslova tri zemlje članice NATO. Na žalost, to se nije dogodilo” – zaključio je predstavnik stalne ruske misije pri NATO Aleksandar Gruško.

Politička kriza u Ukrajini bila je, inače, glavna tema dvodnevnog sastanka ministara odbrane NATO koji je održan u Briselu, u okviru kojeg je održano i zasedanje Komisije NATO-Ukrajina.

Ukrajinu je predstavljao prvi zamenik ministra odbrane Aleksandar Olejnik.

„Izuzetno sam zabrinut za situaciju u Krimu. Pozivam Rusiju da ne preduzima mere koje mogu doprineti eskalaciji nepoverenja i napetosti” – izjavio je tokom susreta generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen.

On je „opasnim i neodgovornim” nazvao dejstva krimskih aktivista koji su zauzeli zgradu parlamenta i Saveta ministara autonomije. Rasmusen je pozvao „rukovodstvo Ukrajine da obezbedi svestrani dijalog u skladu sa zahtevima čitavog naroda Ukrajine”.

„Sve strane treba da odustaju od konfrontacije, da izbegavaju provokativna dejstva i da se vrate dijalogu” – zaključio je generalni sekretar NATO.

Ministri odbrane NATO usvojili su specijalnu izjavu o situaciji u Ukrajini u kojoj se ističe da će NATO „podržati suverenitet, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i princip nepovredivosti granica” Ukrajine.

Izvor: Fakti