Хаг и Косово

Тешко је након изрицања пресуде генералу Младићу одрећи се емоција и сећања, не мислити о узроцима и последицама, без обзира што сви у Србији знају да Хашки трибунал није суд већ инструмент  којим злочинци замењују тезе и пишу лажну историју. Знање није утеха. Нити може неутралисати осећај понижености који сваком Србину који има вере, морала и части, дрхти у плексусу.

Па, ипак, мора се прихватити чињеница да пресуда Хага није могла бити другачија након свих ових година током којих је Сребреница била извор сталне сатанизације српског народа и казни коју су за исту квалификацију добили Здравко Толимир, Љубиша Беара и Вујадин Поповић.

Но, то је прилика да се још једном запитамо, као народ и држава, шта ће сви ти Срби у Хагу? Зашто смо ћутали и трпели да их Расим Љајић као тикве без корена испоручује у хашке казамате, а да им није обезбеђено фер суђење, адекватно право на одбрану, нити било какву помоћ у доказивању невиности?

Рећи ћу Вам. Зато што су нам наши тадашњи Вожди обећали  да је то услов да живимо боље и да кренемо у „европске интеграције“. Рекли су нам то и Ђинђић коме углавном нисмо веровали, али и Коштуница, коме смо углавном веровали, мада данас нико заправо не може да се сети зашто.

А да ли живимо боље? Шта смо добили, када смо клекли пред Хагом, његовим осионим тужиоцима и корумпираним судијама? Алијиног ученика расима Љајића као хашког прокуратора, нове услове и лошији живот! 

Не говорим ово због Хага, говорим због Косова. Јер, јуче је био Хаг, а данас је Косово услов да живимо боље. Тако нам каже Вожд садашњи! Оно нам смета да, напокон, уђемо у Европу. Косова да се одрекнемо одмах, а они нас чекају 2025. или 2035-те. Али, само ако обезбедимо владавину права. И родну равноправност. И одрекнемо се Русије. И прихватимо Папу за Врховног Жреца, а Светосавље заменимо Сорошевим „отвореним друштвом“… Али, Вожд садашњи о томе не говори. Само Косово спомиње. Баш као што су и они бивши тада помињали само Хаг.

Ситница до ситнице. Да би живели боље. Једном.

Не, не говорим ово због још једног српског мученика који плаћа наивност свог народа и бесчашће своје политичке елите, нити због Хага, који завршава оперативну и започиње своју историјску мисију. А то значи да је једна од ствари које ће нас на вратима ЕУ сачекати те 2025. или 2035-те бити уџбеници у којима ће наша деца учити да своје војнике зову злочинцима, муџахедине жртвама, а уранијумске пројектиле НАТО-а „Милосрдним Анђелом“. За то се већ старају Наташа Кандић и пројекат РЕКОМ.

Не, не говорим ово због Хага, већ зато што у његовом огледалу данас видим српско Косово и Вучићеву фарсу „унутрашњег дијалога“ и јучерашњег позива на „гледање у будућност“(1). Да не кажемо опет како су нас преварили када те 2025. или те 2035-те најзад схватимо да су нам Вожди били слепи. Или корумпирани. Или, нису ни били Срби…

_______________________________

1. www.ceopom-istina.rs/vesti/nova-hashka-farsa-mladi-u-dozhivotni-zatvor/

Извор: Фонд Стратешке Културе