hamasЕгипат је раније био довољно неутралан и стога идеалан посредник између Израелаца и Палестинаца. Каиро је данас међутим део конфликта. Поред тога, заливске земље Саудијска Арабија и Катар имају различите интересе.

Понекад мали инциденти на рубу откривају ствари прави слику. Када је шеф радикалног Хамаса Калед Машал пре извесног времена одбио позив на разговоре у Каиро, није требало дуго чекати на одговор. Машалова тврдња је још једна карика у ланцу лажи коју шири ова палестинска организација, саопштиле су грубо египатске дипломате. Оне су јасно ставиле до знања да у сукобу у Гази Каиро не стоји на страни Хамаса.

Непријатељство између египатског вођства и Хамаса је дубоко. Хамас је крајем осамдесетих настао као подружница Муслиманске браће, са том египатском организацијом и данас одржава блиске везе. Данашње руководство највеће арапске државе дошло је на власт управо војним пучем против Муслиманске браће и демократски изабраног председника Мурсија. Исламска организација је забрањена, њени политичари убијани, хапшени и прогоњени. Заједно са њима, у немилост војне хунте у Египту пао је и Хамас.

То непријатељство Палестинци свакодневно осећају. Затварају се тунели који из Појаса Газе воде ка Египту и који су чинили основу кријумчарске економије и преживљавања. Званично објашњење Абдела Фатаха ал Сисија – бившег генерала, а сада председника Египта – јесте да се тако спречава контакт радикалног Хамаса и екстремиста на Синају. Стога Ал Сисијева војска уништава тунеле са једнаким жаром са којим то чине израелски војници.

Одбојност је обострана. „Хамас жели да понизи Ал Сисија“, каже Јусри ал Азаб са каирског центра за стратешке студије Ал Ахрам. „Жели да га присилити да дуже остави отворен гранични прелаз код Рафаха. Такође жели да покаже свету да Египат више није јака регионална сила“, каже овај стручњак за ДW. Такво држање Египта има велике последице – у време Хоснија Мубарака, као и током кратке владавине Мурсија, Египат је за Палестинце из Газе био једини излаз у свет и истовремено делимично успешан посредник у конфликту. Сада је и Каиро део конфликта.

Ту није крај лавиринта интереса у арапском свету. „Египат се овако умешао и у својеврсни хладни рат између земаља Персијског залива“, каже за ДW Гидо Штајнерг, познавалац Блиског истока из берлинске фондације Наука и политика. Наиме, мали пребогати емират Катар и велика нафтна империја Саудијска Арабија налазе се овог пута на супротним странама. Док Катар подржава Хамас, Саудијци су најважнији савезник и финансијер војних власти у Египту.

Већ након свргавања исламисте Мурсија, Ријад је великодушном девизном ињекцијом подржао владу земље на Нилу. Разлог што краљевска породица Саудијске Арабије плаћа египатске пучисте лежи у неслагању са Муслиманском браћом – они се посматрају као идеолошка конкуренција и опасност за сопствену владавину. Недавно је на телевизији краљ Абдулах додуше осудио ратне злочине против Палестинаца, али ниједном речју није пружио подршку Хамасу.

Насупрот томе, Катар је био заштитник Муслиманског братства и данас остаје највернији савезник Хамаса. При томе овај емират тесно сарађује са Турском. Ове две земље заједно раде на иницијативи за прекид ватре која би више требало да уважи интересе Хамаса него што то чини каирска варијанта. САД истина показују симпатије за те активности, али иницијативу одлучно одбијају Египат и Израел.

Египатски предсједник Ал Сиси и саудијски краљ Абдулах се налазе у компликованој ситуацији. Јавно мњење у њиховим земљама је гневно због великог броја арапских жртава. „Поред тога, у Египту круже гласине да Каиро сарађује са Израелом против Палестинаца“, каже египатски аутор Фахми Ховеиди. Иако је ограничен притисак јавности у војној аутократији Египту и деспотској Сауди-Арабији, стручњаци кажу да ће јавно мњење можда ускоро натерати двојицу владара да ревидирају политику.


Извор: Дојче Веле

Оставите коментар

Оставите коментар на Хамас поделио арапски свет

* Обавезна поља