Хашки ћорсокак са Шешељем

ХАГ – Откако је у августу ове године из Претресног већа Хашког трибуналу пред којим се водио поступак против Војислава Шешеља, дисквалификован дански судија Хархоф, то суђење је практично на мртвој тачки.

Председник Трибунала Теодор Мерон, подносећи недавно полугодишњи извештај Савету безбедности Уједињених нација, морао је да призна да ни сам не зна како ће се изићи из процедуралног ћорсокака у које је суђење Војиславу Шешељу доспело. Пресуда лидеру српских радикала, оптуженом за злочине против човечности у Босни и Херцеговини, Хрватској и Војводини, требало је да буде изречена пре мање од месец и по дана – 30. октобра, а у овом тренутку сасвим је неизвесно када и како ће то уопште бити могућно.

Ускоро ће 11 година како је Шешељ у притвору Хашког трибунала, предао се 24. фебруару 2003, а суђење му је почело 2007. и, после многих прекида због процедуралних разлога, штрајка глађу оптуженог и његових здравствених проблема, завршено тек у марту прошле године.

Хтео да напакости Трибуналу

Портпарол Хашког трибунала Магдалена Спалинска недавно је изјавила да је „сам оптужени својим понашањем допринео дугом боравку у притвору“. Као заступник сопствене одбране, Шешељ је успоравао поступак подносећи безброј процедуралних захтева, жалби и оптужби, како на рачун судског већа, тако и администрације Трибунала.

„Користим сваку прилику да напакостим суду и да напакостим затворској управи“, рекао је Шешељ на једном заседању. Десетине пута тражио је пуштање на слободу, али је одбијао да испуни прописе по којима се такав захтев једино може поднети, а то је да тражи гаранције Србије да ће поштовати услове његовог боравка на привременој слободи.

„Да тражим гаранцију од издајничког, прозападног режима у Београду? Не пада ми на памет. Од прозападног, издајничког режима у Београду, ја никад ништа нећу да тражим“, одбијао је оптужени, лупајући шаком по пулту.

Највећи непријатељ Хашког трибунала

Као „највећи непријатељ Хашког трибунала“, како је самог себе квалификовао, Шешељ је вређао тужиоце и тражио изузеће готово свих судија, како у предрасправном поступку тако и када је суђење почело. Последњи захтев му је успео: из Претресног већа изузет је судија Хархоф због, како је образложено, пристраности. Специјално веће, којем је председавао малтешки судија Кармел Ађијус, том одлуком је произвело потпуни застој тог процеса. Било је то 28. августа, кад је већ почело одбројавање дана до пресуде – 30. октобра. Шешељ је то искористио да изнесе захтев за пуштање на слободу и затражи 12 милиона евра одштете.

Пре непуне две године тражио је нешто мању суму и запретио: „Ја сам вам поменуо одштетни захтев – десет милиона евра, уз ослобађајућу пресуду. Ако ту буде неких проблема, онда ће мој крајњи захтев бити сто милиона евра. Имам већ спремног адвоката у Њујорку, који ће да тужи и Уједињене нације.“

Тужилаштво сматра да већина судија у специјалном већу „није применила утврђене стандарде доказивања“ и да одлука о разрешењу данског судије „није донета у складу са највишим правним стандардима“.

Процедуралне дилеме

На питање како изићи из ћорсокака у који је запало суђење Шешељу, нико у овом тренутку нема дефинитиван одговор. Пошто по правилнику Трибунала пресуду не може изрећи крње судско веће (од само два члана), уместо Хархофа, именован је сенегалски судија Мандиаје Нијанг, који мора да проучи десетине хиљада страница стенограма да би био спреман за поступак. За поновно суђење нема времена и та алтернатива је прећутно елиминисана.

Тужилаштво сматра да суђење, односно изрицање пресуде, може неометано да се доврши именовањем другог судије, као и када је током суђења Слободану Милошевићу умро судија Ричард Меј и замењен судијом Бономијем. Међутим, то се десило усред суђења, а не уочи изрицања пресуде, што би могло да унесе процедуралне дилеме и питања о регуларности поступка. Шешељ је најавио да је спреман да обара то решење.

Све у свему, могло би се десити да се поступак против лидера српских радикала настави и после затварања Трибунала 2015, у такозваном „резидуалном механизму“, који би требало да наследи и оконча мисију Трибунала.

Извор: Дојче Веле