Hrvati i Mađari već uslovljavaju put Srbije ka EU

Hrvati podneli amandmane na Izeštaj o Srbiji

poslanici u Evropskom parlamentu iz grupacije narodnih partija (EPP) podneli su 12 amandmana na izveštaj EP o napretku Srbije, uključujući predlog da Beograd izmeni zakon o nadležnosti za suđenje za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, tražeći da to bude uslov za otvaranje poglavlja 23 u pristupnim pregovorima.

Amandmane su podneli poslanici HDZ, a o njima, kao i o ostalim amandmanima kojih je oko 100, raspravljaće Odbor za spoljne poslove EP u narednih mesec dana, dok će glasanje o njima biti u martu.

„Hrvatska nacionalna delegacija u EPP podnela je nekoliko amandmana kojima želimo da artikulišemo ključna pitanja od interesa za rešavanje niza pitanja posle srpske agresije na Hrvatsku, pre svega što se tiče sprovođenje normalizacije odnosa, zaštite manjinskih prava, što je jedna od ključnih evropskih vrednosti, kao i pitanje srpskog zakona o suđenju za ratne zločine, čime je Srbija proširila svoju nadležnost i na susedne zemlje“, rekao je poslanik Andrej Plenković.

On je istakao da u kontekstu pristupanja država Evropskoj uniji taj proces treba da se iskoristi za rešavanje niza otvorenih pitanja, uključujući bilateralna.

Plenković je naveo slučaj hrvatskog državljanina Veljka Marića koji je na osnovu pomenutog zakona osuđen u Srbiji i već pet godina se nalazi u zatvoru, a u amandmanu je zatraženo da on bude premešten u Hrvatsku, gde bi imao, kako je rekao, „pošteno suđenje“.

Poslanica Marijana Petir rekla je da je Srbija „spornim zakonom“ ugrozila suverenitet Hrvatske i 17 drugih država članica EU čiji su se državljani borili na hrvatskoj strani tokom sukoba 1990-tih godina.

„Jasno je da nije reč o bilateralnom pitanju i nijedan naš amandman ne sadrži uplitanje u bilateralna pitanja“, ocenila je Petir.

Ulaganje amandmana na izveštaj o napretku najavio je i evropski poslanik SDP Tonino Picula, a poslanik Jozo Radoš iz HNS podneo je amandman kojim se Beograd poziva na bolju saradnju sa Haškim tribunalom.

Izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister podneo je ranije ovog meseca nacrt izveštaja o napretku Srbije u kojem je pored ostalog Srbija pozvana da se pridruži EU u primeni restriktivnih mera protiv Rusije, dok je u celini Srbija ocenjena ulavnom pozitivno.

Mađarski FIDES podneo predloge o Srbiji u EU Parlamentu

SUBOTICA – Poslanička grupa Mađarskog Fidesa u Evropskom parlamentu podnela je niz predloga za izmene inicijativa iz Izveštaja ovog parlamenta o napretku Srbije, saopštio je poslanik u EP iz redova Fidesa i predstavnik vojvođanskih Mađara Andor Deli.

U saopštenju za javnost ovog evroparlamentarca koje prenosi RTV navodi se da je poslanička grupa Fides-Hrišćanskodemokratska narodna partija svoje predloge podnela „u cilju što bržih EU integracija Srbije i unapređenja manjinskih pitanja“.

Predlozi se odnose na državni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije koji je pripremio Dejvid Mekalister, nemački političar iz narodne partije, u skladu sa stavom nacrta EP.

O predlozima izmena će u februaru glasati Odbor za spoljne poslove EP, a zatim će se u martu na plenarnom zasedanju u Strazburu glasati o konačnom tekstu.

Ti predlozi, prema prenetom saopštenju, usmereni su na podršku Vladi Srbije za dosadašnje napore, jer je zajednički cilj da se Srbije što pre priključi Evropskoj Uniji.

„I Srbiji i Mađarskoj je važno da se Srbija ne udalji od EU jer to nije dobro ni za većinski narod, ni za vojvođanske Mađare. Ovi predlozi izmena odslikavaju posvećenost Mađarske u pogledu srpskih integracija“, navedeno je u saopštenju.

U drugu grupu, prema saopštenju, spadaju manjinska pitanja, odnosno potenciranje manjinskih tema i zaštita manjina u izveštaju.

„S jedne strane tražimo zadržavanje ovlašćenja manjinski saveta, njihovo jačanje i obezbeđenje finansiranja za njihov rad, a sa druge strane od srpskog akcionog plana za manjine koji je u pripremi očekujemo da se uspostavi takav mehanizam zaštite prava manjina koji će obezbediti efikasnije sprovođenje zakona i kontrolu u područjima kao što je službena upotreba jezika ili proporcionalno zapošljavanje u javnim institucijama“, izjavio je Deli.

On je ocenio da Srbija ne može da postigne značajni napredak na putu ka uniji ako u okviru nastojanja za pravnom državom ne posveti dosta pažnje pridržavanju prava manjina tamo koje žive.

„Zato to nije samo obaveza Srbije već očigledno i njen interes“ , smatra Deli.

Andor Deli, nekadašnji pokrajinski sekretar iz redova Saveza vojvođanskih Mađara, jedan je od evroparlamentaraca koji je u EP ušao na listi vladajućeg mađarskog Fidesa, kao dvojni državljanin Mađarske i predstavnik Mađara van matice.

Izvor: Tanjug, RTV