Хрватска европска страдања

ЗАГРЕБ – Просечан годишњи раст хрватског јавног дуга у последњих 15 година износио је 12,4 одсто, и чак 10 година бележен је двоцифрени раст.

На кретање јавног дуга известан утицај имале су промене у методологији обрачуна, као и процеси реструктурирања предузећа (бродоградња, авио-превоз, железница), током којих је знатан део обавеза пребачен у јавни дуг, наводи се у анализи хрватске Привредне коморе, преноси портал Сеебиз.

Такође, део државних гаранција која предузећа нису на време платила пребачен је у јавни дуг. Формирању укупног јавног дуга у Хрватској, уз кумулирање константно високога буџетског дефицита, допринело је и финансирање путне инфраструктуре, као и преузимање обавеза државе према грађанима (стара девизна штедња).

Немци о Хрватима: Ма, ви сте већ банкрот

С достигнутим нивоом јавног дуга од 85 одсто бруто домаћег производа у 2014, Хрватска се позиционирала на ниво просека Европске уније (86,8 одсто БДП-а), и уједно на знатно виши ниво од већине сличних транзиционих земаља (Бугарска 27,6 одсто, Румунија 39,8 одсто, Чешка 42,6 одсто, Пољска 50,1 одсто).

Најнижи ниво јавног дуга бележе Естонија (10,6 одсто) и Луксембург (23,6 одсто), док је највећи удео јавног дуга у БДП-у у Португалији (130,2 одсто), Италији (132,1 одсто) и Грчкој (177,1 одсто).

Хрвати продали и вилу државне безбедности

У последњих годину дана Хрватска је удео јавног дуга у БДП-у повећала за 4,4 процентна поена, у чему ју је надмашило тек пет земаља чланица Европске уније (Шведска, Кипар, Шпанија, Бугарска и Словенија).

У анализи се даље наглашава да Међународни монетарни фонд, који Хрватску сврстава међу земље с тржиштима у настајању, са средњим нивоом дохотка, оцењује да је просечан ниво удела јавног дуга у БДП-у за такве земље 43,9 одсто, што је, како се наводи, знатно нижа стопа од оне коју бележи Хрватска.

Према Програму конвергенције Владе Хрватске за период 2015-2018, у овој години задржаће се висок буџетски дефицит, и то на нивоу од пет одсто БДП-а, што ће и висину јавног дуга до краја године довести до удела од 90 одсто БДП-а.

Исти програм предвиђа раст јавног дуга све до нивоа од 92,5 одсто БДП-а у 2017, после чега би та стопа требало да стагнира, а затим и да опада.

Закон по мери Павелића: Хрвати жртве силовања деле по националности

Сличну неповољну слику пружају и пролећне прогнозе Европске комисије, према којима би удео хрватског јавног дуга у БДП-у ове године достигао 90,5 одсто, а у 2016. би нарастао на 93,9 одсто.

Како се наводи у анализи Коморе, проблем је и у томе што је предвиђени привредни раст у 2015. (према проценама ЕК), свега 0,3 одсто и 1,2 одсто у 2016. години.

Очигледно је, истичу аутори ове анализе, да ни при историјски ниским трошковима задуживања на светским финансијским тржиштима, Хрватска не може да избегне ефекат „грудве снега“, с обзиром на чињеницу да низак привредни раст и даље неће надмашивати трошкове задуживања везане за неповољан кредитни рејтинг земље. У принципу, вишак створене вредности користиће се за сервисирање обавеза, а не за развој земље.

Извор: Сеебиз