Савет – Агенција за приватизацију носилац незаконитости

У приватизацији у Србији било је много незаконитости у којима је директно учествовала Агенција за приватизацију – то је један од закључака Савета за борбу против корупције.

Приватизација огрезла у корупцији – познати је део приче стотина страна извештаја Савета за борбу против корупције. После десет година, седам Влада, осам директора Агенције за приватизацију, Савет резимира да права директора Агенције да својевољно одлучује о реструктурирању, методу, начину, условима, роковима и извршењу уговора су неограничена, без контроле и без одговорности.

„Агенција може да бира консултантску кућу, а у великом броју приватизација одлучивали су се за исте фирме, уз сагласност купца“, наводи се у саопштењу Савета.

Јелисавета Василић из Савета за борбу против корупције рекла је да је проблем што постоје људи који су у веома блиским везама са тим људима који имају велику моћ у агенцији, тако да у тендерима учествују они који унапред знају да неће моћи да испуне своје обавезе.

„Они, у испуњавању својих обавеза, имају велику подршку људи из Агенције који им дају накнадне рокове, који по две године, по 28 накнадних рокова, само да би они остали власници“, навела је Василићева.

На извештај Савета, ниједна државна институција нема коментар. Три адресе одакле се очекивао – од Агенције за приватизацију, Министарства привреде и Владе, биле су бермудски троугао и за наша питања.

На питање има ли корупције у Агенцији, адвокат Бранко Павловић рекао је да је било, а да је најосновнија ствар да нико ни за шта није одговарао.

Немања Ненадић из Транспарентности Србија рекао је да владима, тела за приватизацију и тужиоци треба да дају свој став и суд, да ли има кривичне одговорности или не и да ли постоји системски проблем као што је овај на који савет упућује, а то су дискрециона права директора

Непрецизни прописи, два пута мењани – ниједном, каже Павловић, нису смањили неомеђено право на својевољно одлучивање у оквиру Агенције.

„Нисте имали јасна правила када продужавате уговорну обавезу, а када идете на раскид, нисте имали начин да анимирате јавност инвестициону како бисте имали што већу конкуренциују“, каже Павловић.

Већина спорних приватизација о којима Савет пише, реализована је до 2013. Исте године промењен је и Закон, али се не може оцењивати, јер се, од тада, јавна имовина готово није ни продавала. Изазови стижу са најављеном приватизацијом великих јавних предузећа.

„Последњи закон је такође задржао значајан степен дискреције, пре свега када је реч о моделу приватизације, с тим да ту није реч о дискрецији саме Агенције колико је реч о дискрецији владе око тзв стратешки важних предузећа“, навео је Ненадић.

Поред судбине будућих, и даље се очекује епилог 24 спорне приватизације. Ниједан од тих предмета још није процесуиран.

Извор: Р Т С