predrag-maric 2БЕОГРАД – Одговорно тврдим да оваква природна катаклизма која је задесила Србију није могла да се спречи. Било је критика да није постојао систем одбране у овој ситуацији и да је владало расуло: то није тачно, систем је постојао, да га нисмо имали, број жртава би био неколико стотина, каже у интервјуу за „Политику” Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

За сада се зна за 27 жртава. Да ли очекујете да ће се тај број повећавати?

Претражујемо и даље терен, тако да не знам да ли ће бити још страдалих. Тамо где смо се највише плашили да може да буде жртава – густо насељени делови Обреновца – срећом нема погинулих. Екипе су на терену и ако се деси да откријемо још неку жртву одмах ћемо обавестити јавност. Немамо шта да кријемо.

Да ли је Сектор за ванредне ситуације реаговао на време и да ли се катастрофа могла спречити?

Нема начина да спречите катастрофу када данима пада киша у количини од 200 литара по квадратном метру у целој земљи. Ни најсавременији системи нигде у свету не би томе одолели. Ми смо још 12. маја реаговали због најаве метеоролога, упозоравајући локалне штабове за ванредне ситуације у најкритичнијим местима. Зна се поступак, прате се наша упозорења, као и упутства људи из „Србијавода” и ојачавају се насипи. Тамо где није могуће ојачавање, људи се евакуишу. Многи су се снашли, неки објективно нису могли да се снађу – пред воденом стихијом која је рушила све пред собом били су немоћни.

Шта се тачно десило у Обреновцу? Гласине су се шириле да је од људи тражено да остану у својим домовима, да је упозорење на опасност касно стигло, да има на стотине мртвих…

У среду смо почели да упозоравамо људе преко медија и надлежне у општинском штабу да је неопходна евакуација, али многи мештани су то одбијали. Када је вода нагрнула, сви су хтели да их евакуишемо. Колале су разне приче, да је пробијена брана, да нема сирена… Брига о сиренама је у надлежности локалних самоуправа. Већ три године апелујемо да се поправе сирене, али општине одговарају да немају пара. Огласила се једна сирена, али када чујете њен звук, тада је опасност већ пред вратима. Брана у Обреновцу не постоји, реч је о насипу. Готово 48 сати после наших првих упозорења почели су да попуштају насипи на више места и да вода из Колубаре огромном брзином продире и плави куће. Био је велики метеж и паника, али успоставили смо систем, прво смо евакуисали децу, труднице, немоћне и болесне, оне из приземних кућа, на оне у вишеспратницама апеловано је да не напуштају домове сами и да сачекају помоћ, јер су приоритет били угрожени у приземним објектима. Па нико није луд да каже људима ’останите код куће и сналазите се сами’. Ни гласине о броју мртвих нису биле тачне.

У неколико локалних штабова управљање је у јеку катастрофе преузео Републички штаб за ванредне ситуације и на њихово чело дошли су војни и полицијски генерали. Због чега?

У Моровићу и Костолцу имали смо ситуацију да немамо више ниједног човека да пошаљемо, а опасност од воде је била огромна. Био нам је потребан човек од ауторитета који ће да организује одбрану и зато смо применили решење да се укључи војска. У овим околностима није могло другачије.

Због чега је смењен први човек штаба за ванредне ситуације у Шапцу?

Упркос нашим упозорењима, четири дана пре пораста водостаја у Шапцу ништа није било урађено. Становници су сами почели да се организују, али не и надлежни. Онда је уследио апел премијера и имали смо не 1.500 него 8.000 добровољаца који су отишли у Шабац. Неко је морао све то да организује и да успостави контролу и одлучено је да то буде генерал Љубиша Диковић. Одлука је донета у интересу безбедности грађана, а можемо наредне две године да расправљамо да ли је то било по закону или не. Мени је важно да у Шапцу ниједан људски живот није изгубљен.

Како су функционисали други штабови, да ли је још негде на терену било проблема?

Велики број њих функционисао је добро, али степен штете која је настала превазилазио је њихове могућности. Зато смо кроз помоћ покушали да санирамо последице. Тамо где је Републички штаб преузео општинске ингеренције, од тог тренутка ниједан људски живот није изгубљен. То се односи на Шабац, Обреновац, Моровић, Костолац. Стратешки задатак био је и заштита електроенергетског система, ТЕНТ А и Б и Костолац, и то смо успели.

Да ли се сада показала важност српско-руског хуманитарног центра у Нишу?

Да, ово је био највећи доказ колико нам је тај центар битан, мислим да је деловање руских и наших спасилаца разбило све предрасуде у вези са тим центром.

Колика је била помоћ страних спасилачких тимова?

Огромна, без њих и њихове опреме, пумпи за црпљење воде из постројења не бисмо могли да се изборимо са поплавама које су претиле термоелектранама. Хвала свима који су нам помогли, али Руси су дошли први. Руским спасиоцима у Обреновцу сви су били импресионирани. Неки страни тимови су се већ вратили у своје домовине, а остали су они са пумпама и хеликоптерима којима допремамо помоћ угроженима.

Ватрогасац Дејан Лазаревић је погинуо спасавајући угрожене. Да ли има повређених међу другим спасиоцима?

Лазаревић је наш херој. Има много оних са промрзлинама због десетина сати проведених у води, али срећом нема теже повређених. У спасавању су учествовали сви људи које имамо.

Шта нас чека наредних дана?

Ситуација је стабилна али и даље напета, јер километри насипа су од натопљених џакова. Очекујемо да водостај стагнира још три-четири дана, а онда да почне да опада. А тада нас тек очекује посао – санација терена, повратак људи у поплавом уништене домове. И ту морамо да покажемо солидарност какву смо показали пре неколико дана.

—————————————————————————

Шта се дешава са организовањем цивилне заштите?

Обуку је прошло 1.500 људи и сви су били у акцији спасавања. Одзив је одличан, али имамо непотребне проблеме – годину дана чекамо да се за људе набаве униформе. Превентива је најважнија, неопходно је да једног дана Србија има 7.000 ватрогасаца и 8.000 припадника цивилне заштите.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Хвала свима, али Руси су дошли први

* Обавезна поља