Informativni razgovor sa brojem 21

Ime, ime oca i prezime?“

„Kuglica Dvadeset Jedan. Dala sam podatke, prošli put“ – sa ne malom dozom nervoze odgovorila je kuglica sa brojem 21, pregrejana pod svetlom lampe ispred ravnodušnog policijskog inspektora.

„Svaki put mora ovako. Takva je procedura“ – uzvratio je ravnodušno, zvaničnim tonom, policajac. – „A to Dvadeset Jedan, šta je tu ime oca, a šta prezime?“

„Ja nemam oca. Ja sam kuglica za LOTO.“

„Upisaću onda da je otac nepoznat. E, pa da počnemo.“

„Šta da počnemo, pobogu, pa već smo jednom ovo prošli i ništa niste našli!“ – kuglica je bila očajna zbog novog isleđivanja, koje je usledilo nekoliko dana pošto je prošla prethodno, sa sve poligrafom. „Šta ću ja opet ovde, što me maltretirate?“

„Ja samo radim svoj posao. A moj posao je da reagujem na prijavu nekoliko lica, kojima je sumnjivo da ste ponovo izvučeni iz bubnja, sad u petak. Tri puta u četiri kola. Od čega ste, podsetićemo se, u onom prvom od ta četiri kola izvučeni u prilično neobičnim okolnostima“ – čitao je policajac osumnjičenoj delove iz prijave.

„I šta je tu problem što sam sad opet izvučena?“ – brecnu se kuglica.

„Pa priznaćete da je to prilično neverovatno“ – podozrivo će inspektor.

„Ma nemojte? A jel vi privodite za baš svaku neverovatnoću?“ – započela je kuglica svoju odbranu neočekivanim verbalnim manevrom.

„Ne znam na šta konkretno mislite.“

„Pa mislim, recimo, na to da je neverovatno da su na vlasti ponovo neki ljudi koji su bili u vlasti i oko nje i pre dvadeset godina. Dobro, promenili su se, ali zar to nije još neverovatnije? Pa što njih niste zvali da sednu ovde, ako već ispitujete pojave koje su neverovatne? Ili, recimo, da mi objasnite kako u istraživanju neverovatnog ne istražujete one koji su se neverovatno brzo obogatili? Ili one za koje je neverovatno da nisu u zatvoru kad su tako neverovatno upropastili zemlju, a pre no što ćemo krenuti u ovaj neverovatni oporavak, i što je još neverovatnije – prvi put u istoriji? Nije li neverovatno i to što izgleda kao da se ni Drugi svetski rat u bivšoj Jugoslaviji nije završio, a kamoli ovi noviji, koga ćete tim povodom da privedete, Kolindu? A šta ćemo sa neverovatno čestim i neverovatno monodramskim konferencijama za štampu…“ – besnela je kuglica, pretvarajući svoje isleđivanje u prilično vatreni govor.

„Smirite se, ovo je samo informativni razgovor“ – prekinuo je islednik taj govor. „Morali smo da vas pozovemo po više osnova. Imali smo, recimo, i prijavu da nije bilo ni srećnog dobitnika kada ste vi izvučeni…“

„A, znači, srećni dobitnici su problem? Pa što ne kažete? Daj onda da vidimo ko je sve srećni dobitnik funkcije ili radnog mesta u javnim preduzećima i državnoj administraciji, poslaničke plate, ministarske fotelje… Ajmo malo da zađemo i u srećne De-Be-tnike, pa da vidimo kome su se tu sve delili unosni poslovi, ko je šta privatizovao, kome su porasli računi na ostrvima koje ne umem da izgovorim i u bankama za koje nikad nisam čula ni da postoje! Oćemo li, kad smo već na tom terenu, da zađemo i u to da je ovde dobitna sedmica godinama ista, u svakom kolu – partija, služba, ambasada, lobi, mito, luksuz i bes? A ovamo sam ja kriva kad ispadnem iz bubnja u tri od četiri kola! More, nosite se!“

Frustrirana i besna, loptica je odskočila sa svog mesta i otkotrljala se prema izlazu, ne hajući za moguće posledice svog temperamentnog postupka. Inspektor je mirnim pogledom otpratio osumnjičenu, zatvorio fasciklu sa brojem 21 i na njoj napisao „zaključen slučaj“. Glavu je okrenuo prema vratima i prozvao sledećeg učesnika informativnog razgovora, pomislivši kako ovih dana ima više posla no obično.

U prostoriju je ušla kuglica sa brojem 22.

Izvor: Večernje Novosti