Ивашов о Америци на нишану

Правда.ру је интервјуисала председника Центра за међународне геополитичке анализе, доктора историјских наука, Леонида Ивашова о актуелном тренутку у војној доктрини Руске Федерације. 

У завршном део војне доктрине из 2010. наводи да се њене одредбе могу подесити у складу са променљивом природом војних опасности и претње. Ко је и шта је сада претња за Русију?

Војна доктрина није ни наређење, нити директива. Ово је само акциони план, скуп погледа на војну безбедности једне државе. Наравно, поглед се може променити према ситуацији и војно-политичким променама. Доктрина се потом користи као основ за стварање правила о употреби оружаних снага, одговарајућих налога, директива и тако даље. Доктрина који је усвојена 2010. године, била је заснована на више или мање мирним условима за Русију, у војно-политичко и војно-стратешком смислу . Војно и политичко руководство Русије је веровало да су наши односи са Западом углавном пријатељски, били смо забринути само за ширење НАТО-а. Тај аспект је тада благо одређен, и доктрина 2010. је била јасно дефанзивне природе.

Та доктрина садржи чисто одбрамбени став, али ако се нешто деси изненада, ми смо спремни. Наши нуклеарни капацитети служе као гаранција безбедности Русије. То је условило да се олако униште конвенционалне снаге и спроведу реформе које Сердјуков (бивши министар одбране Русије) водио, уништавајући војску и морнарицу Русије као војне организационе системе. Све је гарантовано чињеницом да имамо нуклеарно оружје, које је примарни фактор нуклеарног застрашивања Међутим, то одвраћање не гарантује безбедност, јер не видимо ситуацију у којој би притиснули дугме за осветнички напад.

Американци су радикално променили и своју војну стратегију и нуклеарну доктрину у раним 2000-их. Они гурају нуклеарно оружје у други план. Они нису унапредили ниједну једину балистичку ракету, а не граде ни нове. Они стварају нове ударне снаге која ће одлучити исход будућих битака. 18. децембра 2003. године су потписали директиву о концепту брзог глобалног удара. Под њој, они ће напасти лансирањем хиљада пројектила високе прецизности из различитих стратешких праваца.

У првом нападу, они планирају да онеспособе наше подморничке балистичке ракете и чак ракете у силосима. У овој ситуацији, ако Русија узврати ударац, они ће користити ракетни систем одбране, чија главна компонента није европска ракетна одбрана, већ њена поморска компонента. САД имају 93 брода опремљених „Егис“ системима, оним системом који је 2008. оборио један амерички мртав сателит у орбити, на надморској висини од 247 км..

„Тако, Американци планирају да униште наше преостале балистичке ракете у узлазној фази њиховог лета. За те сврхе, Американци стварају анти-ракетни штит. Након тога, „Егис“систем био онемогућио бојеве главе од пројектила који су ипак лансирани. Американци раде, дају све од себе да девалвирају руски нуклеарни потенцијал. И они могу успети.

Ако се то деси, ми ћемо видети потпуно другачију понашање Сједињених Држава. После неутралисања стратешке нуклеарне снаге Русије, Американци могу изјавити да не признају ни Северни морски пут, ни Мендељејев и Ломоносов Ридге као руске воде. САД ће рећи да је то њихово или међународно, и за Американце, ‘међународно’ означава ‘америчко.’ Можемо се суочити са оваквом ситуацијом, и шта ће Русија урадити? Лансирати нуклеарне балистичке ракете? Не, наравно да не.

Војна доктрина описује још једну прилично незавидну ситуацију, коју ја зовем потезом очаја. Она каже да ћемо, ако не-нуклеарне силе поведу агресију против Русије, угрожавају њену егзистенцију и територијални интегритет, превентивно користити нуклеарно оружје Звучи исправно, али хајде да видимо: против којих наших суседа можемо користити тактичко нуклеарног оружје, оружје борбе? Против НАТО? Они су сви под америчким нуклеарним кишобраном. Јапану је такође под овим кишобраном…

Показује се да само Монголија и Финска могу бити земље против којих можемо користити нуклеарно оружје, ако нас угрожавају. Ситуација се драстично променила, а ми стојимо на ивици рата. Не хладног, већ топлог рата. Дакле, данас су Русији брзо потребни напори да поново изгради одбрамбену способност оружаних снага и мења војну доктрину.

Руска стил развоја је спор – корак напред, корак или два уназад Уосталом, свемирске снаге су постојале у време Совјетског Савеза, међутим, онда смо мислили да немамо непријатеље у свемиру, а трупе су расформиране. Данас поново радимо на ледини. Према плану потенцијалног непријатеља, наши навигациони и извиђачки сателити који обезбеђују коришћење наших крстарећих и балистичких ракете требају бити уништени први.

Прва фаза могућег напада ће циљати наше свемирске групе, да не видимо ништа. То ће онемогућити авијацију да достигне циљеве без ГЛОНАСС система. Данас, Русија предузима мере да исправи ову грешку и то је добро.

Руска стратешка авијација дугог домета слави 100 година од оснивања. Каква је њена улога данас?

Нормална држава ствара сложен систем наоружања. Ми још увек живимо на остацима Устиновог система, који подразумева да се сви међусобно повезани проблеми, решавају у договору. Када смо градили тријаду морских, земаљских и ваздушних компоненти, било је много спорова, али место за авијацију дугог домета је пронађено. Оно је јединствено, јер су подземне ракете везане за одређену базу. Подморница путује кроз океане, али је и даље везана за базу, што омогућава праћење акција и кретања.

Авијација је много покретљивијија, она може променити правац и висину. Данас, када су Американци изградили ракетни одбрамбени систем против руских балистичких ракета, авијација треба да дође до изражаја у овој тријади. Да ствар буде гора, коришћење тако кабастих ракета као што су Булава, Топољ и Војвода у ненуклеарној верзији је бесмислено, јер су трошкови огромни, а ефекат може бити минималан.

Ипак, руски стратешки авиони дугог домета могу користити прецизне крстареће ракете у ненуклеарној верзији. То чак може променити капацитет бојевих глава. Мислим да неправедно заборављене авионе дугог домета треба хитно оживети. Наши “Бели Лабудови“ могу да лете и на великој удаљености од САД, можда у Латинској Америци. Бинго – они тако имају територију САД на нишану, а то је оно од чега Американци страхују највише. Они улажу много новца у ракетну одбрану, да не би ратовали на својој територији. Они би били срећни да организују ратове било где, али не на својој територији. Морамо да нађемо неку снагу да створимо групу која би могла, у случају агресије против Русије, да делује на територији САД. То би био фактор одвраћања. Кажу да Генералштаб Оружаних снага Руске Федерације и руског Министарства одбране већ ради на томе.

Које методе не-нуклеарног застрашивања могу бити најефикасније у овом тренутку?

Они који могу да запрете на територији САД треба да одмах делују. Таква група треба да се усмери на Федералне резерве. Шалим се, наравно. Ипак, има истине у овој шали, јер финансијски олигарси започињу ратове. Не-нуклеарни фактори застрашивања треба да садрже моћне службе Владе, посебно Министарства спољних послова. Економске институције треба ангажовати да изазову штету употребом економских метода. Ово треба посматрати као борбене мисије. Планирање залиха угљоводоника и других стратешких роба мора нужно предвиђати могућност за ратне услове.

Обрада – Евроазија.инфо

Извор: Правда.ру

Коментари

2 Коментара на Ивашов о Америци на нишану