Ivašov o Americi na nišanu

Pravda.ru je intervjuisala predsednika Centra za međunarodne geopolitičke analize, doktora istorijskih nauka, Leonida Ivašova o aktuelnom trenutku u vojnoj doktrini Ruske Federacije. 

U završnom deo vojne doktrine iz 2010. navodi da se njene odredbe mogu podesiti u skladu sa promenljivom prirodom vojnih opasnosti i pretnje. Ko je i šta je sada pretnja za Rusiju?

Vojna doktrina nije ni naređenje, niti direktiva. Ovo je samo akcioni plan, skup pogleda na vojnu bezbednosti jedne države. Naravno, pogled se može promeniti prema situaciji i vojno-političkim promenama. Doktrina se potom koristi kao osnov za stvaranje pravila o upotrebi oružanih snaga, odgovarajućih naloga, direktiva i tako dalje. Doktrina koji je usvojena 2010. godine, bila je zasnovana na više ili manje mirnim uslovima za Rusiju, u vojno-političko i vojno-strateškom smislu . Vojno i političko rukovodstvo Rusije je verovalo da su naši odnosi sa Zapadom uglavnom prijateljski, bili smo zabrinuti samo za širenje NATO-a. Taj aspekt je tada blago određen, i doktrina 2010. je bila jasno defanzivne prirode.

Ta doktrina sadrži čisto odbrambeni stav, ali ako se nešto desi iznenada, mi smo spremni. Naši nuklearni kapaciteti služe kao garancija bezbednosti Rusije. To je uslovilo da se olako unište konvencionalne snage i sprovedu reforme koje Serdjukov (bivši ministar odbrane Rusije) vodio, uništavajući vojsku i mornaricu Rusije kao vojne organizacione sisteme. Sve je garantovano činjenicom da imamo nuklearno oružje, koje je primarni faktor nuklearnog zastrašivanja Međutim, to odvraćanje ne garantuje bezbednost, jer ne vidimo situaciju u kojoj bi pritisnuli dugme za osvetnički napad.

Amerikanci su radikalno promenili i svoju vojnu strategiju i nuklearnu doktrinu u ranim 2000-ih. Oni guraju nuklearno oružje u drugi plan. Oni nisu unapredili nijednu jedinu balističku raketu, a ne grade ni nove. Oni stvaraju nove udarne snage koja će odlučiti ishod budućih bitaka. 18. decembra 2003. godine su potpisali direktivu o konceptu brzog globalnog udara. Pod njoj, oni će napasti lansiranjem hiljada projektila visoke preciznosti iz različitih strateških pravaca.

U prvom napadu, oni planiraju da onesposobe naše podmorničke balističke rakete i čak rakete u silosima. U ovoj situaciji, ako Rusija uzvrati udarac, oni će koristiti raketni sistem odbrane, čija glavna komponenta nije evropska raketna odbrana, već njena pomorska komponenta. SAD imaju 93 broda opremljenih „Egis“ sistemima, onim sistemom koji je 2008. oborio jedan američki mrtav satelit u orbiti, na nadmorskoj visini od 247 km..

„Tako, Amerikanci planiraju da unište naše preostale balističke rakete u uzlaznoj fazi njihovog leta. Za te svrhe, Amerikanci stvaraju anti-raketni štit. Nakon toga, „Egis“sistem bio onemogućio bojeve glave od projektila koji su ipak lansirani. Amerikanci rade, daju sve od sebe da devalviraju ruski nuklearni potencijal. I oni mogu uspeti.

Ako se to desi, mi ćemo videti potpuno drugačiju ponašanje Sjedinjenih Država. Posle neutralisanja strateške nuklearne snage Rusije, Amerikanci mogu izjaviti da ne priznaju ni Severni morski put, ni Mendeljejev i Lomonosov Ridge kao ruske vode. SAD će reći da je to njihovo ili međunarodno, i za Amerikance, ‘međunarodno’ označava ‘američko.’ Možemo se suočiti sa ovakvom situacijom, i šta će Rusija uraditi? Lansirati nuklearne balističke rakete? Ne, naravno da ne.

Vojna doktrina opisuje još jednu prilično nezavidnu situaciju, koju ja zovem potezom očaja. Ona kaže da ćemo, ako ne-nuklearne sile povedu agresiju protiv Rusije, ugrožavaju njenu egzistenciju i teritorijalni integritet, preventivno koristiti nuklearno oružje Zvuči ispravno, ali hajde da vidimo: protiv kojih naših suseda možemo koristiti taktičko nuklearnog oružje, oružje borbe? Protiv NATO? Oni su svi pod američkim nuklearnim kišobranom. Japanu je takođe pod ovim kišobranom…

Pokazuje se da samo Mongolija i Finska mogu biti zemlje protiv kojih možemo koristiti nuklearno oružje, ako nas ugrožavaju. Situacija se drastično promenila, a mi stojimo na ivici rata. Ne hladnog, već toplog rata. Dakle, danas su Rusiji brzo potrebni napori da ponovo izgradi odbrambenu sposobnost oružanih snaga i menja vojnu doktrinu.

Ruska stil razvoja je spor – korak napred, korak ili dva unazad Uostalom, svemirske snage su postojale u vreme Sovjetskog Saveza, međutim, onda smo mislili da nemamo neprijatelje u svemiru, a trupe su rasformirane. Danas ponovo radimo na ledini. Prema planu potencijalnog neprijatelja, naši navigacioni i izviđački sateliti koji obezbeđuju korišćenje naših krstarećih i balističkih rakete trebaju biti uništeni prvi.

Prva faza mogućeg napada će ciljati naše svemirske grupe, da ne vidimo ništa. To će onemogućiti avijaciju da dostigne ciljeve bez GLONASS sistema. Danas, Rusija preduzima mere da ispravi ovu grešku i to je dobro.

Ruska strateška avijacija dugog dometa slavi 100 godina od osnivanja. Kakva je njena uloga danas?

Normalna država stvara složen sistem naoružanja. Mi još uvek živimo na ostacima Ustinovog sistema, koji podrazumeva da se svi međusobno povezani problemi, rešavaju u dogovoru. Kada smo gradili trijadu morskih, zemaljskih i vazdušnih komponenti, bilo je mnogo sporova, ali mesto za avijaciju dugog dometa je pronađeno. Ono je jedinstveno, jer su podzemne rakete vezane za određenu bazu. Podmornica putuje kroz okeane, ali je i dalje vezana za bazu, što omogućava praćenje akcija i kretanja.

Avijacija je mnogo pokretljivijija, ona može promeniti pravac i visinu. Danas, kada su Amerikanci izgradili raketni odbrambeni sistem protiv ruskih balističkih raketa, avijacija treba da dođe do izražaja u ovoj trijadi. Da stvar bude gora, korišćenje tako kabastih raketa kao što su Bulava, Topolj i Vojvoda u nenuklearnoj verziji je besmisleno, jer su troškovi ogromni, a efekat može biti minimalan.

Ipak, ruski strateški avioni dugog dometa mogu koristiti precizne krstareće rakete u nenuklearnoj verziji. To čak može promeniti kapacitet bojevih glava. Mislim da nepravedno zaboravljene avione dugog dometa treba hitno oživeti. Naši “Beli Labudovi“ mogu da lete i na velikoj udaljenosti od SAD, možda u Latinskoj Americi. Bingo – oni tako imaju teritoriju SAD na nišanu, a to je ono od čega Amerikanci strahuju najviše. Oni ulažu mnogo novca u raketnu odbranu, da ne bi ratovali na svojoj teritoriji. Oni bi bili srećni da organizuju ratove bilo gde, ali ne na svojoj teritoriji. Moramo da nađemo neku snagu da stvorimo grupu koja bi mogla, u slučaju agresije protiv Rusije, da deluje na teritoriji SAD. To bi bio faktor odvraćanja. Kažu da Generalštab Oružanih snaga Ruske Federacije i ruskog Ministarstva odbrane već radi na tome.

Koje metode ne-nuklearnog zastrašivanja mogu biti najefikasnije u ovom trenutku?

Oni koji mogu da zaprete na teritoriji SAD treba da odmah deluju. Takva grupa treba da se usmeri na Federalne rezerve. Šalim se, naravno. Ipak, ima istine u ovoj šali, jer finansijski oligarsi započinju ratove. Ne-nuklearni faktori zastrašivanja treba da sadrže moćne službe Vlade, posebno Ministarstva spoljnih poslova. Ekonomske institucije treba angažovati da izazovu štetu upotrebom ekonomskih metoda. Ovo treba posmatrati kao borbene misije. Planiranje zaliha ugljovodonika i drugih strateških roba mora nužno predviđati mogućnost za ratne uslove.

Obrada – Evroazija.info

Izvor: Pravda.ru

Komentari

2 Komentara na Ivašov o Americi na nišanu