Ivo Andrić o kosovskom zavetu

Ivo Andrić piše o živoj snazi kosovske tradicije u Crnoj Gori, kojom je bio iznenađen i sam Ljuba Nenadović. Ljudi Kosovo shvataju kao ličnu sudbinu i tragediju, a celokupna njihova sudbina omeđena je kosovskim zavetom. 

Ljuba Nenadović, iako i sam Srbin, bio je iznenađen kad je video u Crnoj Gori živu snagu kosovske tradicije, koja je u tim brdima i posle stoleća bila stvarnost, isto toliko bliska i stvarna kao hleb i voda.

Namučene žene koje su se odmarale pored bremena drva na kamenoj ivici puta govorile su mu o Kosovu kao o svojoj osobenoj sudbini i ličnoj tragediji.

„Naša je pravda na Kosovu izgubljena”, govorili su ljudi rezignirano i ne pomišljajući da je traže drugim putem do onoga koji im kosovski zavet nalaže.

Celokupna sudbina svih tih ljudi bila je tim zavetom omeđena i upravljana. Kao u najdrevnijim legendama, koje su uvek i najveća ljudska stvarnost, svaki je na sebi lično osećao istorijsku kletvu koja je “lafe“ pretvorila u “ratare“, ostavivši im u duši „Strašnu misao Obilića”, da tako žive razapeti između svoje ’ratarske’ rajinske stvarnosti i viteške, obilićevske misli.

Crna Gora i svet koji je izbegao u njena brda bili su kvintisencija toga kosovskog misterija. Sve što se u tim brdima rađalo dolazilo je na svet sa refleksom kosovske krvi u pogledu”.

Iz lista „Vojska“, 25.februar 1993, str.41

Izvor: Rasen