Избори на Косову 2017. као мера Вучићевог бешчашћа (2)

Ово што се данас Србима на (од западних војних сила и сепаратиста) окупираном Косову и Метохији догађа је – последња фаза ВЕЛЕИЗДАЈЕ српских однарођених власти. После протеривања већине Срба са окупираног Косова и Метохије, сатеривање оних који су остали у енклаве и остављањем на милост и немилост окружењу (тако и наметнутим учешћем на шиптарским изборима да би преживели), ово су други сепаратистички избори на целој територији Косова и Метохије од окупације.

Новости са Космета су престале да нас изненађују, непријатности за Србе се непрестано нижу… Од почетка маја месеца Срби су уцењени да морају да узму тзв.“косовско држављанство“ да би добили број мобилног оператера (Телекома). У континуитету постоје захтеви да морају безусловно да раде шта им власти у Београду нареде преко својих „сарадника“, односно издајника на Косову и Метохији, а то води крајњој предаји надлежности државе Србије сепаратистичким властима. Најновији притисак је за учешће у најављеним шиптарским изборима које је расписао Тачи. Та наопака политика на Косову и Метохији је „почела 2013. године, потписивањем бриселских споразума и води краху, јер су ово такви стратешки удари на државност од каквих се ни много јаче нације нису могле опоравити“.

И „завођење за Голеш планину“ са причом о тзв. ЗСО и „бригом“ о Србима на КиМ, са надлежностима и правима каква имају удружења љубитеља пољског цвећа у Србији, је медијска лоше режирана представа. Уставни статус Косова и Метохије је јасан и свака радња да то буде другачије је противна Уставу државе Србије и подлеже казни за ВЕЛЕИЗДАЈУ и сарадњу са страним војним окупаторима и сепаратистичким извршиоцима на терену! Следствено томе је и вербална подршка за учешће на изборима које је сепаратистичка власт у Приштини расписала – издаја србских националних интереса!
Били смо сведоци да су српске власти радиле на организацији, митинзима и јавним позивима на издају, на претходним шиптарским изборима које је расписала Јахјага, чак је и патријарх СПЦ 2013. из порте Пећке Патријаршије Србе позвао на шиптарске изборе... Та огољена издаја људи у политичкој и духовној власти (која би требала да брине, чува и води рачуна о народу и држави) – буквално шокира својом дрскошћу!
И председник Републике Српске је јуче позвао Србе са Косова и Метохије да учествују на сепаратистичким изборима и подрже „Српску листу“. Ова „колегијална“ помоћ Вучићу је помоћ и саучествовање у издаји Србије и србства, националних интереса и државности. 

Вучић је и сада јавно позвао Србе са Косова и Метохије – да издају државу и погазе Устав Србије учешћем на шиптарским изборима, а преко тзв.Канцеларије за КиМ преноси своја наређења. Сада је то још оштрије, претњом да ће они „неприлагођени издаји“ на окупираној територији – остати без радних места ако не гласају баш за тзв.“Српску листу“.  Они други, који сарађују у издаји кажу да је „примарно да се јединствено делује и у координацији са Владом Србије“ и  јавно су признали да су по налогу Вучића учестововали у шиптарским институцијама и гласањем довели ратног злочинца, убицу Срба и криминалца Хашима Тачија на власт!

Јуче су Срби из Народног покрета „Отаџбина“ на Косову и Метохији у саопштењу за јавност поручили да „можда председник Републике Србије има право да прода своје Бугојно Бошњацима, или Хрватима, или коме већ хоће, али нема право да продаје Косово и Метохију јер то није његово“.

Желећи да проверим став патриотског дискурса о односу званичних српских власти својим саговорницима поставила сам исто питање:

Како коментаришете ове, већ друге парламентарне изборе шиптарских квази власти на окупираном србском Косову и Метохији и уз то Вучићев апел Србима да учествују, са све притисцима на раднике у србским институцијама на КиМ да ће неучествовањем у овој издаји државе Србије и непристајањем на кршење Устава изгубити посао?

Биљана Диковић

* * *

Драгана Трифковић, Центар за геостратешке студије

Срби не треба да учествују на изборима за нелегалне приштинске власти, а њихово учешће доприноси погоршању положаја Срба на Косову и Метохији. Већ 18 година Срби живе без икаквих права и иде процес њихове асимилације у „косоваре“.
На тзв. косовским изборима ипак учествује 6 српских партија/коалиција, које чине људи без икаквог угледа на Косову и Метохији. Њихово учешће на изборима везано је искључиво за њихове личне интересе и привилегије које могу да остваре служећи интересима Албанаца. Они учешћем у изборном процесу дају легитимитет такозваној „држави Косово“, а Срби који живе не подручју КиМ немају апсолутне никакве интересе, нити се њихов глас чује како неки тврде. Српске листе које учествују на косовским изборима немају подршку Србије, већ подршку Српске напредне странке. Све иде у прилог томе да Влада Србије и тзв Косова координишу.
Најбољи пример тога је одлука косовских структура да забране улазак и кретање по територији Косова и Метохије са српским личним картама за оне Србе који живе на подручју Косова, а документа (личне карте) ваде у измештеним институцијама у Лесковцу или Крушевцу. С обзиром на то да је Србија са тиме врло добро упозната, али ни на који начин не реагује, значи да је такве потезе договорила са Приштином, вероватно у оквиру Бриселског споразума.

Србима су 18 година већ ускраћена сва права на Косову и Метохији, а показало се у пракси да уступци Београда на рачун српских интереса, још више погоршавају њихов положај.

Према писању медија на КиМ, нову власт ће формирати ПДК и ААК односно коалиција Тачи-Харадинај. Под условом да ААК освоји већину, Рамуш Харадинај би требало да буде „председник Владе“. С друге стране ЛДК и Самоопредељење су приближили ставове и покушавају да се супротставе коалицији Тачи-Харадинај. Јако је важно какав став ће заузети Запад, јер приштинске власти не одлучују ништа самостално.

И Тачи и Харадинај су под контролом Запада. С тим у вези, крајем године ће бити подигнуте прве оптужнице за злочине УЧК на Косову и Метохији, а постоје чврсти докази да су и Тачи и Харадинај чинили злочине. Уколико Запад одлучи да се етничко чишћење Срба на КиМ настави, одобриће такву политику Харадинају и Тачију. Уколико одлуче да зауставе прогон Срба, западне силе могу подржати политику повратка расељених Срба на Косово и Метохију, и обрачун са криминално-терористичким структурама у Приштини. На Западу је да одлучи да ли ће злочинцима судити, или ће их промовисати у такозване државнике.

* * *

Марко Радуловић, правник

Шиптарске изборе не треба ни признавати, нити учествовати у тим квази-процесима које спроводе терористичке банде на окупираном Космету.

Пошто не признајемо тзв. државу Косово, нелогично је да признајемо било шта што та наводна држава спроводи.

А то што Вучић позива Србе да изађу на те „изборе“ је још један показатељ неодговорности, безобразлука, манипулације и издајничке политике актуелног режима који наводно не признаје „Косово“, а оваквим практичним потезима не да признаје, него даје ветар у леђа терористима да граде некакву квази-државу.

Притисак на раднике је додатни показатељ тога да је режим у Београду директни саучесник терориста, саучесник који је силом угушио српске институције доле и који Србе силом гура у терористички систем. И то је јасно као дан.
Најбоља потврда свега тога је бриселски споразум чије ће катастрофалне последице тек бити видљиве.

* * *

Др Драган Петровић

Предстојећи избори тзв. „државе Косово“ и однос актуелне власти у Београду према њима, можемо посматрати у контексту Бриселског споразума, али и укупне политике владајућих структура у Србији, оличене пре свега у премијеру-председнику Александру Вучићу.

Бриселски споразум и његова операционализација, представљају заправо предају есенцијалних државних и националних интереса и то у периоду када се у међународним односима све више формира мултиполаризам који даје могућности Србима да имају своју озбиљну и свеобухватну стратегију у свим сферама од економије, друштвених и државних питања, од којих на жалост за сада ништа нисмо видели, а изгледа није ни на помолу.

Блокада медија невиђених размера до сада и фаворизовање тзв. компрадорског дела друштвене елите у Србији у свим сферама друштва, удаљава нас чак и од елементарног дијалога у стручној и широј јавности о најважнијим питањима.

У том правцу је неопходно да се макар у алтернативним медијима, створи одређени простор који би разматрао најважнија државна и друштвена питања, и понудио стратегију адекватну, те започео борбу заједно са постојећим и новим политичким чиниоцима опозиционим у земљи, пре свега који заступају одговорну државну и националну политику, за промену овакве политике и на крају промену овакве власти и стања у друштву и земљи.

* * *

Проф. Драган Мраовић, књижевник и бивши дипломата СРЈ

Српска колаборационистичка власт крши отворено Устав Србије и тиме чини велеиздају земље.

Бриселским преговорима само легитимизује наркодржаву на светој српској земљи, а Шиптари пљачкају и даље Србију приватизацијом предузећа која су у власништву Републике Србије, мењају етничку структуру становништва у срединама са српском већином, узурпирају српска имања, секу српске шуме, убијају српскуи децу, ограничавајуу слободу кретања Србима, забрањују им да користе документа Републике Србије. Српске власти уопште не инсистирају на примени Резолуције 1244 која је сада поостала мртво слово на папиру, па су гласале за укидање надгледане „независности Косова“ и за избор Хашима Тачија за „председника Косова“, обмањују народ да ће формирати некакву „Заједницу српских општина“ коју ионако није српска институција, али јесте пристанак на владавину шиптарских терориста, помажу настанак војске Косова, итд.

Српске власти у реторици не помињу више Метохију, што је кршење Устава и називају сепаратистичку разбојничку мафију на власти у Приштини владом Косова, Тачија председником, а не одметником, што је експлицитно признавање НАТО државе на Косову и Метохији.
Онај увоштени Ђурић само кука нама како Шиптари раде шта хоће, а он нема никакав ауторитет ни код нас, нити код шиптарских терориста. Дозвољава да му забрањују улазак на Космет? Је ли он нормалан? Каже да Шиптари раде шта хоће, а шта је он предузео да не буде тако? Је ли бар једном одбио захтеве Брисела и Приштине који сви иду на штету Срба? Ко њему брани да прекине преговоре као што то чине Шиптари, бар као реципрочну меру. Како се усуђују Вучић и Дачић да се рукују са Тачијем, а ускоро ће морати и са Харадинајем?

Чекали смо више од три века да ослободимо Космет од турске и шиптарске окупације. Захваљујући петооктобарској издаји он је опет окупиран. Треба сачекати погодан геополитички тренутак и вратити Космет Србији макар и кроз сто година. То мора бити трајан смер. Треба ојачати нашу војну претњу присуством руских војних база на територији Србије. То је оно од чега се јежи кожа бриселократији и вашингтонским шерифима.

За тај свети циљ треба скинути са власти велеиздајнике и судити им. Када на робији буду били ови носиоци купљених доктората и диплома, ове бриселократске слуге, ови који нас вуку у неолиберални ЕУ амбис, ови који са презиром гледају на грађане којима владају, онда ћемо имати нови морал, нову етику и свест о потреби да се брани Србија.

* * *

Др Мирјана Анђелковић Лукић, војни експерт

Вучић је одавно уцењен, још од оснивања СНС-а и мора да уради све што се од њега тражи јер зна да ће завршити као његов политички отац Шешељ, који је због неколико неумесних реченица чамио 12 година у Хагу.

А шта је Вучић говорио као жесток радикал, сви се сећамо: и да је Тадић издајник, да је Борко Стефановић неспособан и да је потписао неуставне бриселске договоре. У току рата на деловима бивше СФРЈ слао је добровољце из редова радикала и држао запаљиве говоре за одбрану српства. Где се деде сад тај горљиви „националиста“ и постаде највећи издајник кога је Србија имала у претходним годинама. Сетимо се његове кукњаве у вези разговора са Кетрин Ештон и спавања на поду јер је био „посвећен одбрани Косова“.

Шиптари ни на једне изборе које је организовала њихова матична држава Србија, нису изашли, нису се одазвали ни попису који Србија организовала, (то да се не би видело колико их уистину има) а Срби су приморани да изађу на њихове изборе и да дају легитимитет највећем српском крволоку било Тачију било Харадинају.

Под разним претњама принуђени су да изађу на те изборе. Србија нема воље са оваквим председником и претходним премијером да их заштити. Запањујуће је како је Вучићев пулен Марко Ђурић без имало стида лагао Србе да је телефонски број који су неуставно дали шиптарској терористичкој држави, уствари само број за „географску област“! Тај телефонски број је добила мала Краљевина Србија, а после су све новонастале републике тај број присвајале да би га напокон Србија дала лажној држави Косово.

То је заокруживање терористичке НАТО државе што је Вучић заједно са својим необразованим сарадницима мимо српског Устава дао шиптарској држави.

Да је правде и да су Срби сложни а не заплашени, одавно би се ова издајничка дружина растерала. После избора Вучића за председника у Меркелкином кабинету су били веома задовољни, јер ће он (тако су рекли) да испуни све што му се нареди. Тешко Србима на Косову и Метохији са оваквом издајничком влашћу. Бацили су их на милост и немилост њиховим највећим злотворима.

* * *

Никола Танасић, филозоф, аналитичар НСПМ

Ја бих пре свега хтео да нагласим да смо ми из „залеђа“ веома често превише орни да осуђујемо поступке косовских Срба, који за протеклих 17 година у великој мери не само да нису наилазили на законску подршку своје матичне државе (чак и по питањима по којима је она била остварива), већ ни на елементарну солидарност својих сународника који су пред проблемима српског народа и других Србији лојалних грађана на Космету често затварали очи.

Тако је и са овим изборима. Не треба заборавити да на овим косовским изборима право гласа имају само Срби који су већ узели косовска лична документа, од којих је значајан број то учинио зато што их је на то сопственим деловањем (или неделовањем) приморала држава Србија. Српске власти и пре потписивања Бриселског споразума (који представља, подвлачим, нелегитиман, нелегалан, противуставан и велеиздајнички чин за који ће потписници пре или касније морати да сносе кривичну одговорност) у великој мери препустиле су Србе у тзв. „јужним енклавама“ саме себи, а Бриселски споразум послужио је као повод да се и релативно компактни и у српску државу интегрисани север насилно угура у косовске институције. И док се то раније радило на „статусно неутралан“ начин, са Бриселским споразумом српске власти званично стављају „косовски устав и законе“ изнад Устава и закона Србије, систематски разграђујући правно и политичко присуство Србије у покрајини. Стога наглашавам да је кудикамо већи проблем (и већи скандал) од српског учествовања у косовским „парламентарним“ изборима – противуставно укидање српских општина, њихова замена парадржавним „привременим органима управе“, и одбијање председника и посланика Скупштине Србије да на Космету организују локалне изборе.

Учествовање Срба у политичком животу покрајине под контролом самопроглашених косовских власти стога не би било проблем, докле год се то могло чинити под егидом Унмика, и без симбола „косовске државности“. Са насилним утеривањем Срба на северу пре свега на косовске локалне изборе, држава Србија је сама себи пуцала у ногу, и практично препустила свој народ и лојалне грађане албанским сепаратистима у руке. Пре пар година се у српској јавности још и потезало питање присуства симбола „Републике Косова“ на бирачким листићима, и полагања заклетве српских посланика у косовској скупштини, док се данас то питање више не поставља, а режим у Београду систематски успављује медије и патриотско јавно мњење, глумећи патриотизам преко празних гестова попут „обојеног воза“ или отварања споменика српским краљевима у српским општинама.

Што се тиче ових најновијих избора, треба бити потпуно децидан – они се организују противзаконито и противуставно, и грађани Србије у њима не би требало да учествују, јер тиме поткопавају оно мало легитимитета што је Србији на Космету остало. Што се тиче тезе да се изласком на изборе „спречава формирање војске Косова“, у питању је најобичнија замена теза, и прикривање баналне чињенице да су практично све српске политичке групе које учествују у овим изборима до јуче седеле у оквиру „Српске листе“. Тако да испада да гласањем за „Српску листу“ косовски Срби себе штите од бивших чланова „Српске листе“, а апсолутно ништа им не гарантује да ни ова „нова“ СЛ, овај пут регистрована као „мањинска партија“ по „косовским законима“ (раније је бар представљала „грађанску иницијативу“) неће поћи истим путем као њен бивши председник Александар Јаблановић, или њени бивши партнери Слободан Петровић или Ненад Рашић. Плашити косовске Србе овим људима који су прекјуче били „Тачијеви Срби“, јуче „Вучићеви Срби“, а данас су „Рамушеви Срби“, а све за рачун „српске партије“ чијим је гласовима Хашим Тачи изабран за „председника Косова“ лицемерно је, подло, и манипулативно.

Наравно, треба нагласити да је једино што косовски Срби могу да добију од косовских избора оно што им званично нуде Албанци – „потпуну интеграцију у косовске институције“ и статус националне мањине, уз евентуално формирање тзв. „Заједнице српских општина“ као смоквиног листа за потпуно одсуство аутономије у оквирима косовске самопроглашене државе. Ни више, ни мање од тога. Проблем је, међутим, што би масовно учествовање Срба на косовским изборима само дало додатни легитимитет косовским институцијама, и убрзало процес разградње преосталих трагова државе Србије у покрајини. Јер ако су „Тачијеви Срби“ својом подршком већ мењали косовски устав и учвршћивали косовску „државност“, након уласка „Српске“ у парламент они су то први пут почели да чине уз званични благослов државе Србије. Стога косовске Србе не треба превише да брине питање војске Косова – све и када би сви Срби одбили да се кандидују, Албанци би пронашли неких десет „предузимљивих душа“ да за новац или привилегије подрже неопходне уставне промене. А ако у парламент уведу десет посланика „Српске“, нико им не гарантује да они неће подржати те промене, баш као што су гласали за Тачија, и као што ништа нису урадили да се спречи национализација „Трепче“, или предавање српске телекомуникационе и енергетске инфраструктуре албанским властима, као и по низу других виталних питања.

Остаје питање – а шта да раде косовски Срби у условима, када Приштина и Београд њима иза леђа заједно раде против њихових интереса? Као што сам рекао на почетку, не могу да кривим никога ко ће после свега окренути леђа држави Србији и потражити какву-такву стабилност у оквирима „косовских институција“, у које их држава Србија гура, истовремено их заклињући да се „не продају Албанцима“. (Тј. Срби не смеју сами да се продају, да би власти у Београду могле да их продају, изнајмљују, и третирају као монету за поткусуривање.) Не могу да осуђујем, али наглашавам – та стратегија је кратког даха и води коначном нестанку српског народа на Космету.

Шта онда да се ради? Космет може да спасе, а српске грађане на Космету да заштити само координисано деловање патриотских снага на терену, и целе српске јавности у матици. Косовски Срби неће моћи да ураде ништа докле год Влада Србије води издајничку и противуставну политику. Стога косовски Срби морају да буду ти који ће пробудити целу Србију из дремежа, и позвати своје сународнике да натерају Београд да води одговорну, државотворну и родољубиву политику. Ако ико још има потенцијала за тако нешто, то су наши сународници на Космету. Али они то морају да учине у крајње незавидним условима – пружајући истовремено отпор лажној држави Косово и лажној (и лажљивој) политици Владе Србије. Они морају да знају да је Српска напредна странка на челу са председником Вучићем узурпирала правне и политичке институције целе Србије, и над целом Србијом врши противправно насиље, које једноставно највећу штету наноси грађанима на Космету. Али ако косовски Срби буду упорно пружали отпор, и максимално се трудили да привуку пажњу српске јавности за проблеме са којима се суочавају (пре свега захваљујући политици српске владе), они могу да изазову политички потрес у Србији који ће натерати Београд да измени своју политику према Косову. Тек тада можемо говорити о озбиљном отпору, и о спасавању наше заоставштине у јужној Покрајини. Дакле, уместо да излазе на косовске изборе, они треба да захтевају српске локалне изборе. Уместо да чекају да им Албанци октроишу „ЗСО у складу са косовским уставом“, треба да захтевају да им се врате српске општине. Уместо да узимају пасоше Косова, треба да захтевају да им Србија подели нормалне спрске пасоше, који једнако вреде на свим границама света. Треба да траже српску телефонију и српску електропривреду, а не компаније „регистроване по косовским законима“. Треба да траже укидање границе имеђу Косова и Србије.

Свестан сам да је ово превише да се тражи од косовских Срба, и да Србија својим маћехинским односом према њима није заслужила да је они бране снажније и одлучније од њених осталих грађана у њеним другим деловима. Али нажалост, то је једини начин. Борба за опстанак Срба на Косову не може да иде кроз Приштину, него кроз Београд. Борба против „државе Косово“ мора бити борба за државу Србију. Косовски Срби су више од наших других сународника свесни шта то значи када се остане без своје земље и државе. И стога они треба све да нас поведу у тој борби.

* * *

Владимир Вуковић, новинар ПРИНЦИП

Прво, за Србе не постоје избори на окупираној територији Косова и Метохије у шиптарској режији, па макар резултате таквих избора признао комплетан остатак свијета. Друго, Србија тренутно нема своју власт, па макар за њу грађани гласали и убједљивије, него што је то био случај на последњим парламенарним изборима, већ намјесништво страних агентура.

Иста та колонијалистичка матрица важи и у Montenegru у ком живим, а свједоци смо да је иста ситуација још у неким назови државама у региону, гдје народ не бира своју власт, већ потврђује унапријед донесену одлуку у Лондону или Вашингтону, која ће слушалица бити постављена да управља нашим животима за туђи интерес.

У том смислу, нема тужнијег примјера ове моје тврдње и поразније чињенице за Србе, као упечатљиво свједочанство окупације, од понашања Александра Вучића и његових полтрона око тзв. шиптарских избора на окупираном Косову и Метохији.

За некога ко ствари посматра првенствено са националног становишта, у најмању руку је огавно гледати читаву плејаду карикатуралних ликова коју предводи вођа чопора у лику и дјелу новоименованог предсједника Србије, не само по питању односа према овој конкретној ствари, већ у сваком сегменту распродаје националних интереса народа ком припадам и интереса државе Србије које је Матица свима нама који живимо у региону и дијаспори.

* * *

Душан Нонковић, новинар Глас Дијаспоре

Све је речено у коментарима мојх предходника, ја бих само потврдио и додао да су ови избори нелегални углавном из три разлога.

1.Творевина коју је створила терористичка организација терором не сме бити легализована од цивилизованог света и хуманог човека. На злочину засноване државе су нерегуларне и по УН повељи неприхватљиве.

2. Избори су нелегални јер их није расписала Србија на свом делу територије а Косово је резолуцијом СБ 1244 потврђеним документом УН што је доказ да је Косово загарантована територија Србије па ту не може нико други легитимно расписати изборе.

3. Вероватноће злоупотребе избора су огромне. Без контролних механизама да се Албанци не понашају као гласачки номади са пријављеним местима боравка, једног те истог лица и у Албанији и на Косову и у Македонији, све са циљем обезбеђивања политичке већине Албанаца.

Без да се расветли отмица несталих и трговина насилно отетих људских органа, свако учешће је не само неморално већ и бескрајно перверзно а стим и илегално – све док су починиоци злочина на слободи нема легалних избора јер, уз све већ наведено, под постојањем страха од на слободи злочинаца нема ни слободних избора нити слободног изражавања своје воље.

* * *

Миодраг Новаковић, новинар и публициста СРБски ФБРепортер

Уместо сажетог става (који је од мене тражила, за свој серијал, наша главна уредница и уважена колегиница, Биљана Диковић)– о најновијој издајничкој директиви Вучићевог режима (невиђеном уцењивачком притиску на косметске Србе да још једним изласком на шиптарске квази-изборе изврше „национално самоубиство“ и саучествују у велеиздаји званичног Београда), која треба у завршној инстанци да омогући пуну легализацију илегалног сепаратистичко-терористичког шиптарског ентитета на Косову и Метохији, што би евентуално резултирало у избацивање КиМ из уставног поретка Републике Србије- одлучио сам се да нашим читаоцима презентујем издвојене сегменте из моје „капиталне“ књиге „Хронологија Једне Велеиздаје“- Бела Књига ПостПетооктобарске Издаје у Србији (562стр.- 2016), који се односе на велеиздају србских националних интереса на КиМ, од стране свих постпетооктобарских режима, закључно са овим, можда најгорим од свих претходних, Вучићевог…

…У овом веома обимном штиву (које ће вероватно имати стрпљења да прочитају пажљиво и до краја, само „најпосвећенији ФБР читаоци“- ипак охрабрујем вас да бар прелистате овај материјал и издвојите бар поднаслове који вас интересују) хронолошки су презентоване моје анализе које сам писао протеклих седам година, посвећујући подједнаку пажњу свим постпетооктобарским издајничким перјаницама. Убеђен сам да једино на тај начин, кроз хронолошки приказ континуитета једне издаје, може да се сагледа целина и све катастрофалне последице, такве кумулативне издајничке националне политике. Истовремено сам свестан имперфекције и нецеловитости таквог приказа, који је резултат рада једног аматерског новинарског истраживача, и вероватно није успео да у потпуности и целовито презентује овако обимну и одговорну тему. Зато препоручујем просечном и мотивисаном читаоцу да проучи и многе друге материјале на ову тему, којих је буквално на хиљаде овде на нашем порталу, и информише се и кроз друге компаративне изворе…

…Ипак у овој мојој својеврсној „алеји издајника“ посебно се издваја наш „ментално и политички поремећени“ председник (дојучерашњи премијер) Александар Вучић, који својом сервилношћу западним окупационим интересима и патолошком ревношћу у извршавању бриселско-вашингтонских планова и наредби за територијално и уставно комадање државе Србије, не само превазилази све претходне „издајнике свих боја“, већ иде и корак даље, нудећи евроатлантским окупаторима, чак и оно што они не траже…

…Управо зато је императив, не само за нашу (једва постојећу) националну и политичко-родољубиву елиту, већ пре свега за припаднике свих државних структура који су положили заклетву да ће сачувати уставни поредак и територијални интегритет наше отаџбине- у чију утробу су уграђене кости милиона наших часних предака, који нису жалили своје животе, да би својим потомцима (нама) оставили у аманет ову дивну земљу, али и „косовски завет“ и очување србских светиња- да изврше своју националну, патриотску и уставну обавезу, и свим средствима спрече распад државе и скрнављење нашег уставног поретка, које се управо дешава пред нашим очима- у режији распамећеног Вучићевог режима…

…Ако Вучићев паклени план „протестантизације“, хомосексуализације, промене (националне) свести у Срба, натоизације, само-геноцидизације, и територијалног и уставног само-осакаћења (све наводно зарад имагинарних евроинтеграција) заживи, онда ће у блиској будућности изрази „Србија, Србство, Срби“ постати само имагинарна историјска референца, а оно што данас називамо Србијом биће сведено на бриселски „београдски пашалук“, и још један балкански НАТО протекторат, у коме ће се „друмови ужелети Србаља, али Србаља више бити неће“…

 

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ О „КОСОВСКИМ ИЗБОРИМА“ 2004.

У септембру 2004, године мартовског погрома над косметским Србима, а поводом избора које је организовала тзв. „међународна заједница“, патријарх Павле обратио се председнику и премијеру Србије, Борису Тадићу и Војиславу Коштуници:

“За име Бога, не позивајте остатак прогоњеног и мученичког српског народа на Косову и Метохији на изборе за органе тамошње власти! Не позивајте га, па ма ко вас на то наговарао или присиљавао!/…/ Зар је потребан наш пристанак на нашу пропаст, дугорочну или коначну, свеједно? Ко то уопште има право да вапијуће безакоње прогласи за правни поредак, статус друштвених парија за нормалан положај у друштву, а терор за нормално функционисање демократских институција?

Ви, господо председници, знате да смо раније позивали Србе на изборе, а уследио је мартовски погром. Знате колико је Срба убијено, отето и прогнано од почетка међународне управе Косовом и Метохијом; знате колико је домова и храмова спаљено и порушено. /…/Подсећам вас успут и на то да су косовско-метохијски Албанци до пре само неколико година, притом живећи у неупоредиво бољим условима него њихови српски суседи данас, не само одбијали да учествују на изборима него и бојкотовали све органе власти, читав државно-правни поредак. Па ипак, њих нико није уцењивао, а на њихове политичке вође нико није вршио притисак. Поређење и закључци намећу се сами“.

Да додамо: патријарх Павле је једном „прекршио“ опредељење да, као свештено лице, не излази на биралиште – гласао је за нови Устав 2006, зато што у њему јасно пише да је Косово саставни део Србије.

---

Извор: СРБски ФБРепортер