Izbori na Kosovu 2017. kao mera Vučićevog beščašća (2)

Ovo što se danas Srbima na (od zapadnih vojnih sila i separatista) okupiranom Kosovu i Metohiji događa je – poslednja faza VELEIZDAJE srpskih odnarođenih vlasti. Posle proterivanja većine Srba sa okupiranog Kosova i Metohije, saterivanje onih koji su ostali u enklave i ostavljanjem na milost i nemilost okruženju (tako i nametnutim učešćem na šiptarskim izborima da bi preživeli), ovo su drugi separatistički izbori na celoj teritoriji Kosova i Metohije od okupacije.

Novosti sa Kosmeta su prestale da nas iznenađuju, neprijatnosti za Srbe se neprestano nižu… Od početka maja meseca Srbi su ucenjeni da moraju da uzmu tzv.“kosovsko državljanstvo“ da bi dobili broj mobilnog operatera (Telekoma). U kontinuitetu postoje zahtevi da moraju bezuslovno da rade šta im vlasti u Beogradu narede preko svojih „saradnika“, odnosno izdajnika na Kosovu i Metohiji, a to vodi krajnjoj predaji nadležnosti države Srbije separatističkim vlastima. Najnoviji pritisak je za učešće u najavljenim šiptarskim izborima koje je raspisao Tači. Ta naopaka politika na Kosovu i Metohiji je „počela 2013. godine, potpisivanjem briselskih sporazuma i vodi krahu, jer su ovo takvi strateški udari na državnost od kakvih se ni mnogo jače nacije nisu mogle oporaviti“.

I „zavođenje za Goleš planinu“ sa pričom o tzv. ZSO i „brigom“ o Srbima na KiM, sa nadležnostima i pravima kakva imaju udruženja ljubitelja poljskog cveća u Srbiji, je medijska loše režirana predstava. Ustavni status Kosova i Metohije je jasan i svaka radnja da to bude drugačije je protivna Ustavu države Srbije i podleže kazni za VELEIZDAJU i saradnju sa stranim vojnim okupatorima i separatističkim izvršiocima na terenu! Sledstveno tome je i verbalna podrška za učešće na izborima koje je separatistička vlast u Prištini raspisala – izdaja srbskih nacionalnih interesa!
Bili smo svedoci da su srpske vlasti radile na organizaciji, mitinzima i javnim pozivima na izdaju, na prethodnim šiptarskim izborima koje je raspisala Jahjaga, čak je i patrijarh SPC 2013. iz porte Pećke Patrijaršije Srbe pozvao na šiptarske izbore... Ta ogoljena izdaja ljudi u političkoj i duhovnoj vlasti (koja bi trebala da brine, čuva i vodi računa o narodu i državi) – bukvalno šokira svojom drskošću!
I predsednik Republike Srpske je juče pozvao Srbe sa Kosova i Metohije da učestvuju na separatističkim izborima i podrže „Srpsku listu“. Ova „kolegijalna“ pomoć Vučiću je pomoć i saučestvovanje u izdaji Srbije i srbstva, nacionalnih interesa i državnosti. 

Vučić je i sada javno pozvao Srbe sa Kosova i Metohije – da izdaju državu i pogaze Ustav Srbije učešćem na šiptarskim izborima, a preko tzv.Kancelarije za KiM prenosi svoja naređenja. Sada je to još oštrije, pretnjom da će oni „neprilagođeni izdaji“ na okupiranoj teritoriji – ostati bez radnih mesta ako ne glasaju baš za tzv.“Srpsku listu“.  Oni drugi, koji sarađuju u izdaji kažu da je „primarno da se jedinstveno deluje i u koordinaciji sa Vladom Srbije“ i  javno su priznali da su po nalogu Vučića učestovovali u šiptarskim institucijama i glasanjem doveli ratnog zločinca, ubicu Srba i kriminalca Hašima Tačija na vlast!

Juče su Srbi iz Narodnog pokreta „Otadžbina“ na Kosovu i Metohiji u saopštenju za javnost poručili da „možda predsednik Republike Srbije ima pravo da proda svoje Bugojno Bošnjacima, ili Hrvatima, ili kome već hoće, ali nema pravo da prodaje Kosovo i Metohiju jer to nije njegovo“.

Želeći da proverim stav patriotskog diskursa o odnosu zvaničnih srpskih vlasti svojim sagovornicima postavila sam isto pitanje:

Kako komentarišete ove, već druge parlamentarne izbore šiptarskih kvazi vlasti na okupiranom srbskom Kosovu i Metohiji i uz to Vučićev apel Srbima da učestvuju, sa sve pritiscima na radnike u srbskim institucijama na KiM da će neučestvovanjem u ovoj izdaji države Srbije i nepristajanjem na kršenje Ustava izgubiti posao?

Biljana Diković

* * *

Dragana Trifković, Centar za geostrateške studije

Srbi ne treba da učestvuju na izborima za nelegalne prištinske vlasti, a njihovo učešće doprinosi pogoršanju položaja Srba na Kosovu i Metohiji. Već 18 godina Srbi žive bez ikakvih prava i ide proces njihove asimilacije u „kosovare“.
Na tzv. kosovskim izborima ipak učestvuje 6 srpskih partija/koalicija, koje čine ljudi bez ikakvog ugleda na Kosovu i Metohiji. Njihovo učešće na izborima vezano je isključivo za njihove lične interese i privilegije koje mogu da ostvare služeći interesima Albanaca. Oni učešćem u izbornom procesu daju legitimitet takozvanoj „državi Kosovo“, a Srbi koji žive ne području KiM nemaju apsolutne nikakve interese, niti se njihov glas čuje kako neki tvrde. Srpske liste koje učestvuju na kosovskim izborima nemaju podršku Srbije, već podršku Srpske napredne stranke. Sve ide u prilog tome da Vlada Srbije i tzv Kosova koordinišu.
Najbolji primer toga je odluka kosovskih struktura da zabrane ulazak i kretanje po teritoriji Kosova i Metohije sa srpskim ličnim kartama za one Srbe koji žive na području Kosova, a dokumenta (lične karte) vade u izmeštenim institucijama u Leskovcu ili Kruševcu. S obzirom na to da je Srbija sa time vrlo dobro upoznata, ali ni na koji način ne reaguje, znači da je takve poteze dogovorila sa Prištinom, verovatno u okviru Briselskog sporazuma.

Srbima su 18 godina već uskraćena sva prava na Kosovu i Metohiji, a pokazalo se u praksi da ustupci Beograda na račun srpskih interesa, još više pogoršavaju njihov položaj.

Prema pisanju medija na KiM, novu vlast će formirati PDK i AAK odnosno koalicija Tači-Haradinaj. Pod uslovom da AAK osvoji većinu, Ramuš Haradinaj bi trebalo da bude „predsednik Vlade“. S druge strane LDK i Samoopredeljenje su približili stavove i pokušavaju da se suprotstave koaliciji Tači-Haradinaj. Jako je važno kakav stav će zauzeti Zapad, jer prištinske vlasti ne odlučuju ništa samostalno.

I Tači i Haradinaj su pod kontrolom Zapada. S tim u vezi, krajem godine će biti podignute prve optužnice za zločine UČK na Kosovu i Metohiji, a postoje čvrsti dokazi da su i Tači i Haradinaj činili zločine. Ukoliko Zapad odluči da se etničko čišćenje Srba na KiM nastavi, odobriće takvu politiku Haradinaju i Tačiju. Ukoliko odluče da zaustave progon Srba, zapadne sile mogu podržati politiku povratka raseljenih Srba na Kosovo i Metohiju, i obračun sa kriminalno-terorističkim strukturama u Prištini. Na Zapadu je da odluči da li će zločincima suditi, ili će ih promovisati u takozvane državnike.

* * *

Marko Radulović, pravnik

Šiptarske izbore ne treba ni priznavati, niti učestvovati u tim kvazi-procesima koje sprovode terorističke bande na okupiranom Kosmetu.

Pošto ne priznajemo tzv. državu Kosovo, nelogično je da priznajemo bilo šta što ta navodna država sprovodi.

A to što Vučić poziva Srbe da izađu na te „izbore“ je još jedan pokazatelj neodgovornosti, bezobrazluka, manipulacije i izdajničke politike aktuelnog režima koji navodno ne priznaje „Kosovo“, a ovakvim praktičnim potezima ne da priznaje, nego daje vetar u leđa teroristima da grade nekakvu kvazi-državu.

Pritisak na radnike je dodatni pokazatelj toga da je režim u Beogradu direktni saučesnik terorista, saučesnik koji je silom ugušio srpske institucije dole i koji Srbe silom gura u teroristički sistem. I to je jasno kao dan.
Najbolja potvrda svega toga je briselski sporazum čije će katastrofalne posledice tek biti vidljive.

* * *

Dr Dragan Petrović

Predstojeći izbori tzv. „države Kosovo“ i odnos aktuelne vlasti u Beogradu prema njima, možemo posmatrati u kontekstu Briselskog sporazuma, ali i ukupne politike vladajućih struktura u Srbiji, oličene pre svega u premijeru-predsedniku Aleksandru Vučiću.

Briselski sporazum i njegova operacionalizacija, predstavljaju zapravo predaju esencijalnih državnih i nacionalnih interesa i to u periodu kada se u međunarodnim odnosima sve više formira multipolarizam koji daje mogućnosti Srbima da imaju svoju ozbiljnu i sveobuhvatnu strategiju u svim sferama od ekonomije, društvenih i državnih pitanja, od kojih na žalost za sada ništa nismo videli, a izgleda nije ni na pomolu.

Blokada medija neviđenih razmera do sada i favorizovanje tzv. kompradorskog dela društvene elite u Srbiji u svim sferama društva, udaljava nas čak i od elementarnog dijaloga u stručnoj i široj javnosti o najvažnijim pitanjima.

U tom pravcu je neophodno da se makar u alternativnim medijima, stvori određeni prostor koji bi razmatrao najvažnija državna i društvena pitanja, i ponudio strategiju adekvatnu, te započeo borbu zajedno sa postojećim i novim političkim činiocima opozicionim u zemlji, pre svega koji zastupaju odgovornu državnu i nacionalnu politiku, za promenu ovakve politike i na kraju promenu ovakve vlasti i stanja u društvu i zemlji.

* * *

Prof. Dragan Mraović, književnik i bivši diplomata SRJ

Srpska kolaboracionistička vlast krši otvoreno Ustav Srbije i time čini veleizdaju zemlje.

Briselskim pregovorima samo legitimizuje narkodržavu na svetoj srpskoj zemlji, a Šiptari pljačkaju i dalje Srbiju privatizacijom preduzeća koja su u vlasništvu Republike Srbije, menjaju etničku strukturu stanovništva u sredinama sa srpskom većinom, uzurpiraju srpska imanja, seku srpske šume, ubijaju srpskui decu, ograničavajuu slobodu kretanja Srbima, zabranjuju im da koriste dokumenta Republike Srbije. Srpske vlasti uopšte ne insistiraju na primeni Rezolucije 1244 koja je sada poostala mrtvo slovo na papiru, pa su glasale za ukidanje nadgledane „nezavisnosti Kosova“ i za izbor Hašima Tačija za „predsednika Kosova“, obmanjuju narod da će formirati nekakvu „Zajednicu srpskih opština“ koju ionako nije srpska institucija, ali jeste pristanak na vladavinu šiptarskih terorista, pomažu nastanak vojske Kosova, itd.

Srpske vlasti u retorici ne pominju više Metohiju, što je kršenje Ustava i nazivaju separatističku razbojničku mafiju na vlasti u Prištini vladom Kosova, Tačija predsednikom, a ne odmetnikom, što je eksplicitno priznavanje NATO države na Kosovu i Metohiji.
Onaj uvošteni Đurić samo kuka nama kako Šiptari rade šta hoće, a on nema nikakav autoritet ni kod nas, niti kod šiptarskih terorista. Dozvoljava da mu zabranjuju ulazak na Kosmet? Je li on normalan? Kaže da Šiptari rade šta hoće, a šta je on preduzeo da ne bude tako? Je li bar jednom odbio zahteve Brisela i Prištine koji svi idu na štetu Srba? Ko njemu brani da prekine pregovore kao što to čine Šiptari, bar kao recipročnu meru. Kako se usuđuju Vučić i Dačić da se rukuju sa Tačijem, a uskoro će morati i sa Haradinajem?

Čekali smo više od tri veka da oslobodimo Kosmet od turske i šiptarske okupacije. Zahvaljujući petooktobarskoj izdaji on je opet okupiran. Treba sačekati pogodan geopolitički trenutak i vratiti Kosmet Srbiji makar i kroz sto godina. To mora biti trajan smer. Treba ojačati našu vojnu pretnju prisustvom ruskih vojnih baza na teritoriji Srbije. To je ono od čega se ježi koža briselokratiji i vašingtonskim šerifima.

Za taj sveti cilj treba skinuti sa vlasti veleizdajnike i suditi im. Kada na robiji budu bili ovi nosioci kupljenih doktorata i diploma, ove briselokratske sluge, ovi koji nas vuku u neoliberalni EU ambis, ovi koji sa prezirom gledaju na građane kojima vladaju, onda ćemo imati novi moral, novu etiku i svest o potrebi da se brani Srbija.

* * *

Dr Mirjana Anđelković Lukić, vojni ekspert

Vučić je odavno ucenjen, još od osnivanja SNS-a i mora da uradi sve što se od njega traži jer zna da će završiti kao njegov politički otac Šešelj, koji je zbog nekoliko neumesnih rečenica čamio 12 godina u Hagu.

A šta je Vučić govorio kao žestok radikal, svi se sećamo: i da je Tadić izdajnik, da je Borko Stefanović nesposoban i da je potpisao neustavne briselske dogovore. U toku rata na delovima bivše SFRJ slao je dobrovoljce iz redova radikala i držao zapaljive govore za odbranu srpstva. Gde se dede sad taj gorljivi „nacionalista“ i postade najveći izdajnik koga je Srbija imala u prethodnim godinama. Setimo se njegove kuknjave u vezi razgovora sa Ketrin Ešton i spavanja na podu jer je bio „posvećen odbrani Kosova“.

Šiptari ni na jedne izbore koje je organizovala njihova matična država Srbija, nisu izašli, nisu se odazvali ni popisu koji Srbija organizovala, (to da se ne bi videlo koliko ih uistinu ima) a Srbi su primorani da izađu na njihove izbore i da daju legitimitet najvećem srpskom krvoloku bilo Tačiju bilo Haradinaju.

Pod raznim pretnjama prinuđeni su da izađu na te izbore. Srbija nema volje sa ovakvim predsednikom i prethodnim premijerom da ih zaštiti. Zapanjujuće je kako je Vučićev pulen Marko Đurić bez imalo stida lagao Srbe da je telefonski broj koji su neustavno dali šiptarskoj terorističkoj državi, ustvari samo broj za „geografsku oblast“! Taj telefonski broj je dobila mala Kraljevina Srbija, a posle su sve novonastale republike taj broj prisvajale da bi ga napokon Srbija dala lažnoj državi Kosovo.

To je zaokruživanje terorističke NATO države što je Vučić zajedno sa svojim neobrazovanim saradnicima mimo srpskog Ustava dao šiptarskoj državi.

Da je pravde i da su Srbi složni a ne zaplašeni, odavno bi se ova izdajnička družina rasterala. Posle izbora Vučića za predsednika u Merkelkinom kabinetu su bili veoma zadovoljni, jer će on (tako su rekli) da ispuni sve što mu se naredi. Teško Srbima na Kosovu i Metohiji sa ovakvom izdajničkom vlašću. Bacili su ih na milost i nemilost njihovim najvećim zlotvorima.

* * *

Nikola Tanasić, filozof, analitičar NSPM

Ja bih pre svega hteo da naglasim da smo mi iz „zaleđa“ veoma često previše orni da osuđujemo postupke kosovskih Srba, koji za proteklih 17 godina u velikoj meri ne samo da nisu nailazili na zakonsku podršku svoje matične države (čak i po pitanjima po kojima je ona bila ostvariva), već ni na elementarnu solidarnost svojih sunarodnika koji su pred problemima srpskog naroda i drugih Srbiji lojalnih građana na Kosmetu često zatvarali oči.

Tako je i sa ovim izborima. Ne treba zaboraviti da na ovim kosovskim izborima pravo glasa imaju samo Srbi koji su već uzeli kosovska lična dokumenta, od kojih je značajan broj to učinio zato što ih je na to sopstvenim delovanjem (ili nedelovanjem) primorala država Srbija. Srpske vlasti i pre potpisivanja Briselskog sporazuma (koji predstavlja, podvlačim, nelegitiman, nelegalan, protivustavan i veleizdajnički čin za koji će potpisnici pre ili kasnije morati da snose krivičnu odgovornost) u velikoj meri prepustile su Srbe u tzv. „južnim enklavama“ same sebi, a Briselski sporazum poslužio je kao povod da se i relativno kompaktni i u srpsku državu integrisani sever nasilno ugura u kosovske institucije. I dok se to ranije radilo na „statusno neutralan“ način, sa Briselskim sporazumom srpske vlasti zvanično stavljaju „kosovski ustav i zakone“ iznad Ustava i zakona Srbije, sistematski razgrađujući pravno i političko prisustvo Srbije u pokrajini. Stoga naglašavam da je kudikamo veći problem (i veći skandal) od srpskog učestvovanja u kosovskim „parlamentarnim“ izborima – protivustavno ukidanje srpskih opština, njihova zamena paradržavnim „privremenim organima uprave“, i odbijanje predsednika i poslanika Skupštine Srbije da na Kosmetu organizuju lokalne izbore.

Učestvovanje Srba u političkom životu pokrajine pod kontrolom samoproglašenih kosovskih vlasti stoga ne bi bilo problem, dokle god se to moglo činiti pod egidom Unmika, i bez simbola „kosovske državnosti“. Sa nasilnim uterivanjem Srba na severu pre svega na kosovske lokalne izbore, država Srbija je sama sebi pucala u nogu, i praktično prepustila svoj narod i lojalne građane albanskim separatistima u ruke. Pre par godina se u srpskoj javnosti još i potezalo pitanje prisustva simbola „Republike Kosova“ na biračkim listićima, i polaganja zakletve srpskih poslanika u kosovskoj skupštini, dok se danas to pitanje više ne postavlja, a režim u Beogradu sistematski uspavljuje medije i patriotsko javno mnjenje, glumeći patriotizam preko praznih gestova poput „obojenog voza“ ili otvaranja spomenika srpskim kraljevima u srpskim opštinama.

Što se tiče ovih najnovijih izbora, treba biti potpuno decidan – oni se organizuju protivzakonito i protivustavno, i građani Srbije u njima ne bi trebalo da učestvuju, jer time potkopavaju ono malo legitimiteta što je Srbiji na Kosmetu ostalo. Što se tiče teze da se izlaskom na izbore „sprečava formiranje vojske Kosova“, u pitanju je najobičnija zamena teza, i prikrivanje banalne činjenice da su praktično sve srpske političke grupe koje učestvuju u ovim izborima do juče sedele u okviru „Srpske liste“. Tako da ispada da glasanjem za „Srpsku listu“ kosovski Srbi sebe štite od bivših članova „Srpske liste“, a apsolutno ništa im ne garantuje da ni ova „nova“ SL, ovaj put registrovana kao „manjinska partija“ po „kosovskim zakonima“ (ranije je bar predstavljala „građansku inicijativu“) neće poći istim putem kao njen bivši predsednik Aleksandar Jablanović, ili njeni bivši partneri Slobodan Petrović ili Nenad Rašić. Plašiti kosovske Srbe ovim ljudima koji su prekjuče bili „Tačijevi Srbi“, juče „Vučićevi Srbi“, a danas su „Ramuševi Srbi“, a sve za račun „srpske partije“ čijim je glasovima Hašim Tači izabran za „predsednika Kosova“ licemerno je, podlo, i manipulativno.

Naravno, treba naglasiti da je jedino što kosovski Srbi mogu da dobiju od kosovskih izbora ono što im zvanično nude Albanci – „potpunu integraciju u kosovske institucije“ i status nacionalne manjine, uz eventualno formiranje tzv. „Zajednice srpskih opština“ kao smokvinog lista za potpuno odsustvo autonomije u okvirima kosovske samoproglašene države. Ni više, ni manje od toga. Problem je, međutim, što bi masovno učestvovanje Srba na kosovskim izborima samo dalo dodatni legitimitet kosovskim institucijama, i ubrzalo proces razgradnje preostalih tragova države Srbije u pokrajini. Jer ako su „Tačijevi Srbi“ svojom podrškom već menjali kosovski ustav i učvršćivali kosovsku „državnost“, nakon ulaska „Srpske“ u parlament oni su to prvi put počeli da čine uz zvanični blagoslov države Srbije. Stoga kosovske Srbe ne treba previše da brine pitanje vojske Kosova – sve i kada bi svi Srbi odbili da se kandiduju, Albanci bi pronašli nekih deset „preduzimljivih duša“ da za novac ili privilegije podrže neophodne ustavne promene. A ako u parlament uvedu deset poslanika „Srpske“, niko im ne garantuje da oni neće podržati te promene, baš kao što su glasali za Tačija, i kao što ništa nisu uradili da se spreči nacionalizacija „Trepče“, ili predavanje srpske telekomunikacione i energetske infrastrukture albanskim vlastima, kao i po nizu drugih vitalnih pitanja.

Ostaje pitanje – a šta da rade kosovski Srbi u uslovima, kada Priština i Beograd njima iza leđa zajedno rade protiv njihovih interesa? Kao što sam rekao na početku, ne mogu da krivim nikoga ko će posle svega okrenuti leđa državi Srbiji i potražiti kakvu-takvu stabilnost u okvirima „kosovskih institucija“, u koje ih država Srbija gura, istovremeno ih zaklinjući da se „ne prodaju Albancima“. (Tj. Srbi ne smeju sami da se prodaju, da bi vlasti u Beogradu mogle da ih prodaju, iznajmljuju, i tretiraju kao monetu za potkusurivanje.) Ne mogu da osuđujem, ali naglašavam – ta strategija je kratkog daha i vodi konačnom nestanku srpskog naroda na Kosmetu.

Šta onda da se radi? Kosmet može da spase, a srpske građane na Kosmetu da zaštiti samo koordinisano delovanje patriotskih snaga na terenu, i cele srpske javnosti u matici. Kosovski Srbi neće moći da urade ništa dokle god Vlada Srbije vodi izdajničku i protivustavnu politiku. Stoga kosovski Srbi moraju da budu ti koji će probuditi celu Srbiju iz dremeža, i pozvati svoje sunarodnike da nateraju Beograd da vodi odgovornu, državotvornu i rodoljubivu politiku. Ako iko još ima potencijala za tako nešto, to su naši sunarodnici na Kosmetu. Ali oni to moraju da učine u krajnje nezavidnim uslovima – pružajući istovremeno otpor lažnoj državi Kosovo i lažnoj (i lažljivoj) politici Vlade Srbije. Oni moraju da znaju da je Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom Vučićem uzurpirala pravne i političke institucije cele Srbije, i nad celom Srbijom vrši protivpravno nasilje, koje jednostavno najveću štetu nanosi građanima na Kosmetu. Ali ako kosovski Srbi budu uporno pružali otpor, i maksimalno se trudili da privuku pažnju srpske javnosti za probleme sa kojima se suočavaju (pre svega zahvaljujući politici srpske vlade), oni mogu da izazovu politički potres u Srbiji koji će naterati Beograd da izmeni svoju politiku prema Kosovu. Tek tada možemo govoriti o ozbiljnom otporu, i o spasavanju naše zaostavštine u južnoj Pokrajini. Dakle, umesto da izlaze na kosovske izbore, oni treba da zahtevaju srpske lokalne izbore. Umesto da čekaju da im Albanci oktroišu „ZSO u skladu sa kosovskim ustavom“, treba da zahtevaju da im se vrate srpske opštine. Umesto da uzimaju pasoše Kosova, treba da zahtevaju da im Srbija podeli normalne sprske pasoše, koji jednako vrede na svim granicama sveta. Treba da traže srpsku telefoniju i srpsku elektroprivredu, a ne kompanije „registrovane po kosovskim zakonima“. Treba da traže ukidanje granice imeđu Kosova i Srbije.

Svestan sam da je ovo previše da se traži od kosovskih Srba, i da Srbija svojim maćehinskim odnosom prema njima nije zaslužila da je oni brane snažnije i odlučnije od njenih ostalih građana u njenim drugim delovima. Ali nažalost, to je jedini način. Borba za opstanak Srba na Kosovu ne može da ide kroz Prištinu, nego kroz Beograd. Borba protiv „države Kosovo“ mora biti borba za državu Srbiju. Kosovski Srbi su više od naših drugih sunarodnika svesni šta to znači kada se ostane bez svoje zemlje i države. I stoga oni treba sve da nas povedu u toj borbi.

* * *

Vladimir Vuković, novinar PRINCIP

Prvo, za Srbe ne postoje izbori na okupiranoj teritoriji Kosova i Metohije u šiptarskoj režiji, pa makar rezultate takvih izbora priznao kompletan ostatak svijeta. Drugo, Srbija trenutno nema svoju vlast, pa makar za nju građani glasali i ubjedljivije, nego što je to bio slučaj na poslednjim parlamenarnim izborima, već namjesništvo stranih agentura.

Ista ta kolonijalistička matrica važi i u Montenegru u kom živim, a svjedoci smo da je ista situacija još u nekim nazovi državama u regionu, gdje narod ne bira svoju vlast, već potvrđuje unaprijed donesenu odluku u Londonu ili Vašingtonu, koja će slušalica biti postavljena da upravlja našim životima za tuđi interes.

U tom smislu, nema tužnijeg primjera ove moje tvrdnje i poraznije činjenice za Srbe, kao upečatljivo svjedočanstvo okupacije, od ponašanja Aleksandra Vučića i njegovih poltrona oko tzv. šiptarskih izbora na okupiranom Kosovu i Metohiji.

Za nekoga ko stvari posmatra prvenstveno sa nacionalnog stanovišta, u najmanju ruku je ogavno gledati čitavu plejadu karikaturalnih likova koju predvodi vođa čopora u liku i djelu novoimenovanog predsjednika Srbije, ne samo po pitanju odnosa prema ovoj konkretnoj stvari, već u svakom segmentu rasprodaje nacionalnih interesa naroda kom pripadam i interesa države Srbije koje je Matica svima nama koji živimo u regionu i dijaspori.

* * *

Dušan Nonković, novinar Glas Dijaspore

Sve je rečeno u komentarima mojh predhodnika, ja bih samo potvrdio i dodao da su ovi izbori nelegalni uglavnom iz tri razloga.

1.Tvorevina koju je stvorila teroristička organizacija terorom ne sme biti legalizovana od civilizovanog sveta i humanog čoveka. Na zločinu zasnovane države su neregularne i po UN povelji neprihvatljive.

2. Izbori su nelegalni jer ih nije raspisala Srbija na svom delu teritorije a Kosovo je rezolucijom SB 1244 potvrđenim dokumentom UN što je dokaz da je Kosovo zagarantovana teritorija Srbije pa tu ne može niko drugi legitimno raspisati izbore.

3. Verovatnoće zloupotrebe izbora su ogromne. Bez kontrolnih mehanizama da se Albanci ne ponašaju kao glasački nomadi sa prijavljenim mestima boravka, jednog te istog lica i u Albaniji i na Kosovu i u Makedoniji, sve sa ciljem obezbeđivanja političke većine Albanaca.

Bez da se rasvetli otmica nestalih i trgovina nasilno otetih ljudskih organa, svako učešće je ne samo nemoralno već i beskrajno perverzno a stim i ilegalno – sve dok su počinioci zločina na slobodi nema legalnih izbora jer, uz sve već navedeno, pod postojanjem straha od na slobodi zločinaca nema ni slobodnih izbora niti slobodnog izražavanja svoje volje.

* * *

Miodrag Novaković, novinar i publicista SRBski FBReporter

Umesto sažetog stava (koji je od mene tražila, za svoj serijal, naša glavna urednica i uvažena koleginica, Biljana Diković)– o najnovijoj izdajničkoj direktivi Vučićevog režima (neviđenom ucenjivačkom pritisku na kosmetske Srbe da još jednim izlaskom na šiptarske kvazi-izbore izvrše „nacionalno samoubistvo“ i saučestvuju u veleizdaji zvaničnog Beograda), koja treba u završnoj instanci da omogući punu legalizaciju ilegalnog separatističko-terorističkog šiptarskog entiteta na Kosovu i Metohiji, što bi eventualno rezultiralo u izbacivanje KiM iz ustavnog poretka Republike Srbije- odlučio sam se da našim čitaocima prezentujem izdvojene segmente iz moje „kapitalne“ knjige „Hronologija Jedne Veleizdaje“- Bela Knjiga PostPetooktobarske Izdaje u Srbiji (562str.- 2016), koji se odnose na veleizdaju srbskih nacionalnih interesa na KiM, od strane svih postpetooktobarskih režima, zaključno sa ovim, možda najgorim od svih prethodnih, Vučićevog…

…U ovom veoma obimnom štivu (koje će verovatno imati strpljenja da pročitaju pažljivo i do kraja, samo „najposvećeniji FBR čitaoci“- ipak ohrabrujem vas da bar prelistate ovaj materijal i izdvojite bar podnaslove koji vas interesuju) hronološki su prezentovane moje analize koje sam pisao proteklih sedam godina, posvećujući podjednaku pažnju svim postpetooktobarskim izdajničkim perjanicama. Ubeđen sam da jedino na taj način, kroz hronološki prikaz kontinuiteta jedne izdaje, može da se sagleda celina i sve katastrofalne posledice, takve kumulativne izdajničke nacionalne politike. Istovremeno sam svestan imperfekcije i necelovitosti takvog prikaza, koji je rezultat rada jednog amaterskog novinarskog istraživača, i verovatno nije uspeo da u potpunosti i celovito prezentuje ovako obimnu i odgovornu temu. Zato preporučujem prosečnom i motivisanom čitaocu da prouči i mnoge druge materijale na ovu temu, kojih je bukvalno na hiljade ovde na našem portalu, i informiše se i kroz druge komparativne izvore…

…Ipak u ovoj mojoj svojevrsnoj „aleji izdajnika“ posebno se izdvaja naš „mentalno i politički poremećeni“ predsednik (dojučerašnji premijer) Aleksandar Vučić, koji svojom servilnošću zapadnim okupacionim interesima i patološkom revnošću u izvršavanju briselsko-vašingtonskih planova i naredbi za teritorijalno i ustavno komadanje države Srbije, ne samo prevazilazi sve prethodne „izdajnike svih boja“, već ide i korak dalje, nudeći evroatlantskim okupatorima, čak i ono što oni ne traže…

…Upravo zato je imperativ, ne samo za našu (jedva postojeću) nacionalnu i političko-rodoljubivu elitu, već pre svega za pripadnike svih državnih struktura koji su položili zakletvu da će sačuvati ustavni poredak i teritorijalni integritet naše otadžbine- u čiju utrobu su ugrađene kosti miliona naših časnih predaka, koji nisu žalili svoje živote, da bi svojim potomcima (nama) ostavili u amanet ovu divnu zemlju, ali i „kosovski zavet“ i očuvanje srbskih svetinja- da izvrše svoju nacionalnu, patriotsku i ustavnu obavezu, i svim sredstvima spreče raspad države i skrnavljenje našeg ustavnog poretka, koje se upravo dešava pred našim očima- u režiji raspamećenog Vučićevog režima…

…Ako Vučićev pakleni plan „protestantizacije“, homoseksualizacije, promene (nacionalne) svesti u Srba, natoizacije, samo-genocidizacije, i teritorijalnog i ustavnog samo-osakaćenja (sve navodno zarad imaginarnih evrointegracija) zaživi, onda će u bliskoj budućnosti izrazi „Srbija, Srbstvo, Srbi“ postati samo imaginarna istorijska referenca, a ono što danas nazivamo Srbijom biće svedeno na briselski „beogradski pašaluk“, i još jedan balkanski NATO protektorat, u kome će se „drumovi uželeti Srbalja, ali Srbalja više biti neće“…

PATRIJARH PAVLE O „KOSOVSKIM IZBORIMA“ 2004.

U septembru 2004, godine martovskog pogroma nad kosmetskim Srbima, a povodom izbora koje je organizovala tzv. „međunarodna zajednica“, patrijarh Pavle obratio se predsedniku i premijeru Srbije, Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici:

“Za ime Boga, ne pozivajte ostatak progonjenog i mučeničkog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji na izbore za organe tamošnje vlasti! Ne pozivajte ga, pa ma ko vas na to nagovarao ili prisiljavao!/…/ Zar je potreban naš pristanak na našu propast, dugoročnu ili konačnu, svejedno? Ko to uopšte ima pravo da vapijuće bezakonje proglasi za pravni poredak, status društvenih parija za normalan položaj u društvu, a teror za normalno funkcionisanje demokratskih institucija?

Vi, gospodo predsednici, znate da smo ranije pozivali Srbe na izbore, a usledio je martovski pogrom. Znate koliko je Srba ubijeno, oteto i prognano od početka međunarodne uprave Kosovom i Metohijom; znate koliko je domova i hramova spaljeno i porušeno. /…/Podsećam vas usput i na to da su kosovsko-metohijski Albanci do pre samo nekoliko godina, pritom živeći u neuporedivo boljim uslovima nego njihovi srpski susedi danas, ne samo odbijali da učestvuju na izborima nego i bojkotovali sve organe vlasti, čitav državno-pravni poredak. Pa ipak, njih niko nije ucenjivao, a na njihove političke vođe niko nije vršio pritisak. Poređenje i zaključci nameću se sami“.

Da dodamo: patrijarh Pavle je jednom „prekršio“ opredeljenje da, kao svešteno lice, ne izlazi na biralište – glasao je za novi Ustav 2006, zato što u njemu jasno piše da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Izvor: SRBski FBReporter