„Изненађен и увређен“ или како је сујета победила…

„Сведок“ је, после дужег истраживања унутар ДСС-а, поодавно најавио „долазак“ др Санде Рашковић Ивић на место председника Демократске странке Србије!

Али њен избор је, чини се, многе „изненадио“, неке чак увредио, а каријеристима у ДСС и шићарџијама је постало јасно да за њихово мешетарење унутар ДСС више нема места!

Па су споља затарабили врата?!

Необавештене је, наводно, додатно онерасположила чињеница да је до скоро „незаменљиви лидер“ и оснивач странке, бивши председник Југославије, др Војислав Коштуница, наводно незадовољан „издајом и наводном променом „уређивачке политике“ ДСС напустио „своју странку“ и повукао за собом своје истомишљенике…

Али, то само на то личи: јер, једноставно није истина!

Један од стубова Коштуничине ДСС, бизнисмен, да не кажем тајкун, Ненад Поповић је „намирисао“ расплет, покупио своје крпице из ДСС на време и кренуо у формирање своје, нове странке Српске народне партије?

И, гле чуда, са скраћеницом СНП?!

Зли језици, пак, причају да је Поповић напустио ДСС, не да би покренуо своју политичку странку, већ и пре свега, да не би морао да покрива новчане дубиозе у Демократској странци Србије, и да би своје новце склонио и сачувао, а да успут формирањем странке ухвати бар мали део гласачког колача, и да, кад дође време, утрапи и себе и странку уз „победнике“?!

Да ли је то тако, или некако другачије, показаће дани који долазе, али је извесно да је је Поповић у Кнез Михајловој са шачицом својих истомишљеника прикупљао потписе (и подршку?) за регистрацију Српске напредне странке.

Успут, као богат човек, није имао проблема да обезбеди и велику медијску подршку, а уз то да искористи и долазак Владимира Путина, да на РТС-у, уживо грађанима Србије сатима „објашњава значај и величину Русије“…

Каква ће бити политичка судбина и СНП (Српске народне партије) и Ненада Поповића, можемо да нагађамо, али мислимо – мрка капа.

Јер, српска политичка сцена се укрупњава, дели се на два-три дела и за „минијатурне-кепец партије“ убудуће неће бити места, осим ако се не ушушкају код „великих“.

Само сва искуства великих партија с малим партијама су се показала као рђаво решење, а и глад за влашћу у Србијији је све евидентнија, тако…

Уз то, кад сам видео плаћени оглас подршке Алигрудићу у новинама, а још више видео потписе оних који га наводно подржавају, схвато сам да Алигрудић нема никакву шансу у трци са Сандом Рашковић Ивић и тако је и било.

Санда је нокаутирала Алигрудића…

Само, да будем искрен, мој стари знанац, др Војислав Коштуница ме је – изненадио својм одлуком да у ДСС одглуми лик и дело Бориса Тадића у ДС-у!

Веровао сам, погрешно изгледа, да је др Војислав Коштуница као политичар – већи формат од Бориса!

Испали су – исти!

Ако је имао нешто против избора Санде Рашковић Ивић, имао је прилике и у медијима, и у самој странци, да то објасни и каже: „због тога и тога“.

Ако је, пак желео да и даље буде председник ДСС, а очито да није пошто се добровољно поовукао, (нико у странци није тражио његов одлазак) могао је…

Овако, за нас необавештене, изгледа да му је сујета победила принципијелност, да му нешто није право, али и да нема снаге, ни срца, да то јавно изрекне.

Уследило је опскурно и по много чему нејасно, да не кажем, несувисло, саопштење, које је чак и онима којима је увек све јасно, сад све – потпуно нејасно.

Коштуница је много доприонео развоју демократије, али се сад на крају политичке каријере, по српски, потпуно обрукао.

А, није морао…

Уосталом, политику Војислава Коштунице је красила принципијелност, стаменост, чврстина, тврдоглавост и убеђеност у оно што ради.

И за то су га људи у Србији ценили. И поштовали.

И зато је успео да победи и Милошевића…

И зато је био уважаван…

До пре неки дан.

До напуштања Демократске странке Србије.

Извор: Сведок