Kad ja pođoh u Diznilend …

Nekoliko tipova koji predstavljaju bošnjačku elitu Andrićgrad nazivaju Diznilendom! To me nije pogađalo dok nisam otkrio jednu važnu stvar. Uz Diznilend se sve češće spominje i genocid! Miki Maus, Šilja, Indijana Džons i Genocid! Ništa mi nije jasno! Sve se to dešava dok traje neformalna politička akcija nemačkih ambasadora u Republici Srpskoj i Srbiji! Oni našim vlastima postavljaju pitanje zašto se ne podižu spomenici palim borcima Nemačke u Drugom svetskom ratu. To znači Hitlerovim vojnicima! Kažu, prošlo je mnogo vremena i nije više važno ko je za koga ratovao! Da li možda diplomate znaju da će biti novog ratovanja i kako će biti važno ko će za koga ratovati u budućnosti? Sibir je u dva navrata trebalo da bude osvojen, možda računaju da će treći put uspeti! Ili je sve jednostavnije i ja samo ne razumem brigu zapadnog čoveka prema ostatku čovečanstva? Ne znam! Izvesno je da počinje revizija Drugog svetskog rata? Dnevne novine „Tagešpigel”i „Frankfurter algejmane cajtung”spominju Andrićev institut zbog našeg insistiranja na Fišerovoj teoriji po kojoj Nemačka snosi odgovornost za početak Prvog svetskog rata! Nazivaju nas nacionalistima! Tekstopisci u ovim listovima su, najčešće, sekularno orijentisani Bošnjaci iz Sarajeva.

Predsednik Islamske zajednice Višegrad Bilal Memišević još davno je potvrdio „Politici” da na poluostrvu između Drine i Višegrada, gde je izgrađen Andrićgrad, nije bilo ubistava u poslednjem ratu! Časne sudije iz Haga nam nisu javile da je tu bilo genocida, a na topografskoj karti Višegrada Bilal je markirao flomasterom gde su se, u ovom gradu, desila ubistva nad muslimanskim življem. Dakle, svedok je potvrdio da nije bilo onoga o čemu je pisao „Frankfurter algemajne cajtung” i koji tvrdi da je taj grad kruna genocida. Članak u „Frankfurteru” je potpisala Lina Muzur, inače Muslimanka sekularne orijentacije. Ubrzo posle njenog pisanja desio se nemio događaj sa ovim novinama. Njihov novinar je priznao da je za novac stavljao potpis pod tekstove koje je pisala CIA! Ne sumnjam da je Lina Muzur pisala iz uverenja za „Frankfurter”! Stvar je u tome što genocid koji ona spominje nije evidentiran! Njene ideje nemaju veze sa istinom sa terena jer višegradska ubistva ni u jednom procesu nisu tretirana kao genocidne radnje!

Da bih shvatio zašto neki Bošnjaci pripadnici muškog i ženskog intelektualnog korpusa vezuju Diznilend za Andrićgrad (oni kažu „izgrađen kao kruna genocida”) proverio sam stvar na licu mesta. Uprtim unuka Janka na leđa, ženu za ruku i pravac Diznilend-Pariz! U Diznilendu je sve isto kao i kada sam tamo bio prvi put! To je živi spomenik američkom snu, trijumfalni izraz ideologije zabave koja je osvojila svet, oda karnevalskoj imperijalnoj viziji života! Marširaju Šilja i Miki glavnom ulicom, mažoretkinje stupaju za njima dok odzvanja đinđerbel, đinđerbel, tanana… Nigde nema tragova genocidnih radnji! Čak ima jedna sekcija koja najlepše govori o Indijancima, predivno sređena, čitave stene donesene iz Ohaja, sve elegantno kao u filmu Džona Forda. Uopšte nema tragova bilo kakvog genocida i što je najvažnije nikakva sličnost sa Andrićgradom! Nisam primetio Fakultet lepih umetnosti, nema studentskih domova, nigde naučnih instituta, upravnih zgrada, opština, pozorišta, modernog bioskopskog multipleksa, nema ničega što nalazimo u Andrićgradu!

Andrićev Institut i njegovo Odeljenje za istoriju započeli su rad iznošenjem pozitivnih istorijskih istina u vezi sa uzrocima početka Prvog svetskog rata. Našim izdanjima prethodilo je nekoliko ravizionističkih knjiga koje su se pojavile u Kanadi, Engleskoj i Australiji. Knjige su opet okrivile Srbiju za Prvi svetski rat. Istorijske sveske Odeljenja za istoriju Andrićevog Instituta, štampane nove knjige, brojne TV emisije govore o činjenicama i razvoju događaja koji su uslovili početak Prvog svetskog rata. Reč genocid „Frankfurter algemajne cajtung” kroz tekst Line Muzur dovodi u vezu sa projektom Andrićgrada čiji je cilj upravo da spreči pokolje i primitivizam, atavističke i rušilačke nagone u svim narodima, ali i smanji uticaj onih koji su redovno spolja inspirisali naše ubice da deluju! Pa valjda Nemci znaju šta je pravi genocid! Još bolje znaju šta je Diznilend!

Najglasniji borac protiv prosvetne i kulturne funkcije Andrićgrada je moralno insuficijentni Sidran (tako ga naziva jedan sarajevski hegelijanac) koji ne dokumentuje genocid o kome tako često govori nego ga ističe kao opšte mesto, maše s njim i srozava ga kao i vlastiti život. Ovaj duhovni beskućnik sugeriše da se Republika Srpska ogradi kao Aušvic i da se Andrićgrad pretvori u muzej! Nisam siguran da bi to bilo pametno. Ne samo zbog toga što znamo kako je propao Zemaljski muzej u Sarajevu. Najviše zbog osvetničke retorike koja traje već dvadeset godina, i koja kao da priziva stvarnost koju sugeriše naslov filma Živojina Pavlovića „Doviđenja u sledećem ratu!”

Intelektualci iz bošnjačkog korpusa vide budućnost bolje od mene. Oni kao da predviđaju kako bi i Diznilend uskoro mogao da uđe u fazu reformi. Kao što reformišu države, tako hoće da reformišu i nas decu čiji očevi su se borili protiv nacista! Zato mi je teško da im poverujem kada me nazivaju fašistom pošto krv nije voda. Moj otac nije bio na Istočnom frontu i nije se borio na strani nacista. Tamo su bile ustaše i Handžar divizija, zapravo dedovi ovih koji u Andrićgradu vide genocid. Ako danas amnestiramo vojnike Vermahta da li ćemo dočekati da ih jednog dana prihvati reformisani Diznilend? Biće to reklamna kampanja za neki već provaljeni brend. „Nisu to bili loši vojnici, a izgledali su ubedljivo. Uostalom, nose šlem istog oblika kao današnji NATO vojnici.” U tom slučaju, za početak, biće dovoljno da im se u Diznilendu ponudi gostoprimstvo u kući strave i užasa. Zajedno sa firerom? Sve zavisi od razvoja situacije na terenu. Da li bošnjački intelektualci veruju da će NATO ovaj put stići do Sibira pa će posle onih 22 miliona Rusa, koji su poginuli boreći se u Drugom svetskom ratu s nacistima, ustašama i Handžar divizijom, posthumno proglasiti nacistima? Ako se to desi veruju li da će Hitlera gledati u Diznilendu kao saobraćajca koji usmerava Šilju i Miki Mausa i vodi goste da im pokaže stene iz Ohaja i mesto gde žive preostali Indijanci?

Izvor: Politika

Komentari

Jedan komentar na Kad ja pođoh u Diznilend …