Кад плавуше ратују диригенти ћуте

Тако смо, рецимо, Зорану Михајловић јуче СМС-ом питали зашто и даље критикује председника Србије, иако им је он скренуо пажњу (како је то сам недавно рекао) да то не чине, јер министри нису његов „ниво”. Ко јој је „диригент”, ако га, наравно, заиста има, као што јој је замерила Станислава Пак Станковић? Да ли стварно жели да сруши премијера Вучића и преузме СНС? Није било одговора.

Од саветнице председника Николића добили смо пак делимичне одговоре. На питања ко је „диригент” ког помиње у саопштењу (у форми питања да ли је он дао знак министарки да се „придружи оркестрираној кампањи против председника”), ко то жели да руши премијера и преузме СНС, те да ли стварно мисли да Зорана Михајловић учествује у томе, Станислава Пак Станковић одговара: „Зашто мислите да ја не мислим оно што кажем. Већ је у јавности помињан диригент. Ако се не варам, о њему је говорио и премијер.”

У СМС преписци није рекла ништа више, али присећамо се да је пре седам дана Александар Вучић на страначкој конференцији за новинаре – оној на којој је „заратио” са Давенпортом и ЕУ – помињао Мирослава Мишковића. Он је тада навео да „није немогуће да Мишковић сруши владу”, али да, док је он премијер, Мишковић сигурно неће одређивати ко ће бити у влади.

Станислава Пак Станковић је јуче по подне у „Кажипрсту” на Б92 рекла да је стављена тачка на причу о полемици између ње и министарке Зоране Михајловић, истакавши да је морала да реагује на њене критике на рачун Томислава Николића јер би у противном „испало да су оне истините”. Она је рекла, преноси Танјуг, да се последњих неколико месеци Николић у таблоидима напада „лажима и измишљотинама и фабриковањем непостојећих сукоба” с циљем дестабилизације државе. Не жели да спекулише ко стоји иза тих напада, већ само даконстатује чињеницу да су ти напади свакодневни и да угрожавају безбедност председника.

Полемика између потпредседнице владе и саветнице шефа државе указује, како мисли аналитичар Владимир Гоати, на отворен сукоб владе и председништва, то јест Александра Вучића и Томислава Николића. Али, однос снага је такав, рекао је Гоати за Бету, да постојећи премијер има све адуте у својим рукама, а да је, са друге стране, председник државе „заиста, пре свега, један фикус”.

Филозоф Владимир Милутиновић, уредник интернет портала „Двоглед”, и др Невен Цветићанин, сарадник Института друштвених наука, не иду толико далеко у оценама овог конфликта и добар део „заслуга” за његов интензитет приписују – медијима, тачније таблоидима, њиховом начину рада и њиховим различитим интересима. Па и када је реч о маниру да члан владе критикује шефа државе или да члан владе буде оптужен за заверу против премијера и државе.

Милутиновићу то изгледа као бура у „пи-ар чаши воде”. Он сматра да у позадини случаја „има нешто реално”, али да ми не можемо знати шта је то, осим што се може нагађати да је реч о дисциплиновању и Николића и Зоране Михајловић.

„Дакле, ништа озбиљно и дугорочно из тога не произилази”, додаје он.

Цветичанин оцењује да сукоб на линији Зорана Михајловић – Станислава Пак Станковић не излази из оквира нормалне динамике политичког живота. „Не бих ово сматрао за неки револуционарни расплет или политички земљотрес”, каже он и подсећа на сличне случајеве у време владе Мирка Цветковића (рецимо, дуели између министара Вука Јеремића и Драгана Шутановца, или између Драгана Ђиласа и Душана Петровића), па и на то да унутар опозиције данас имамо „занимљиву динамику” која сеогледа у односима између Бојана Пајтића и Борислава Стефановића или Горана Јешића…

Он наводи да се ово можда једним делом тиче спољнополитичке позиције земље, будући да делови владајуће коалиције, па и СНС, гравитирају према различитим спољним центрима моћи. Али, додаје Цветичанин, ово показује и да је заправо немогуће да се направи монолитна групација и да може да послужи доминантној партији у влади да се прикаже као партија која има, ако не различита крила, оно бар различите ставове према неким питањима.

За Владимира Милутиновића је цела ова прича исконструисана и ништа стварно логично, за шта би се човек ухватио, не постоји. Нема ту никаквих елемената, додаје он, осим неколико реченица које не морају ништа да значе – а могу. Па сад, како каже, треба сви да размишљамо ко је диригент, уместо да кажемо: „Каква је ово будалаштина, зашто се тиме бавимо кад овде нема никаквог садржаја?”

„Зашто да се бавимо тиме што је неко рекао нешто без садржаја? Ако имаш нешто да кажеш о диригенту, кажи. Или, кад Вучић каже – све кажем Зорани у лице. Па кажи и нама, што само њој. Ако мислиш да је њена популарност проблем, ако мислиш да је њено сликање проблем – кажи”, истиче Милутиновић.

Сранислава Пак о Зорани Михајловић

У писаној изјави за медије Пакова је реаговала на изјаву министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре једном недељнику, конкретно на њене речи да би „волела да види више енергије у председнику Србије“, преноси Танјуг.

„Поводом интервјуа који је објављен у једном недељнику и у коме је госпођа министарка Михајловић поново показала недостатак основног васпитања усудивши се да по ко зна који пут негативно оцењује рад председника Србије, подсећам на ону народну, да кад лошем човеку даш власт коју није заслужио или освојио, он прво убија оца“, навела је Пакова.

Она сматра да је констатација министарке Михајловић да би волела да је председник енергичнији израз недостатка људске и професионалне ширине.

„Штавише, чињеница да уздиже себе још више учвршћују такав став. Нисам прочитала макар једну реченицу у којој би председник јавно оцењивао и по имену критиковао рад министара. Посебно не министара из странке коју је основао и довео до победе – неке чланове на министарске функције“, указала је саветница председника.

Такође, како је додала, критиковати човека који ти је дао шансу, то није спојиво са српским моралом.

„Шта је стварни мотив госпође Михајловић да се придружи оркестрираној кампањи против председника? Диригент је дао знак?“, запитала се Пакова и напоменула да то да ли је неко енергичан или није, и да ли ради на овакав или онакав начин, није толико важно колико су важни конкретни резултати.

Уколико се резултати мере бројем долазака на посао у пола осам и честим наступима у медијима, онда су неки од министара премашили председника, навела је Станислава Пак.

„Али председник није биран на директним изборима да се хвали туђим успесима, бројем проведених сати у канцеларији у безбројним јавним иступима. Он је изабран зато што је представио свој политички програм, а резултате ће оценити грађани. Штавише, ти резултати су конкретни и бројни“, истиче саветница председника Србије.

О њима, како је додала, довољно говори број сусрета са страним званичницима, евидентна промена угледа Србије у свету, број потписаних споразума и међудржавних уговора, активна улога у промоцији мира и стабилности у региону, активно учешће у решавању проблема на КиМ, да не говоримо о немерљивом доприносу да не успе покушај ревизије историје везане за одговорност и улогу Србије у отпочињању Првог светског рата.

Током катастрофалних поплава, захваљујући његовом угледу и залагању, светска заједница је неподељено прискочила у помоћ, а председник се лично укључио у отклањање последица и обнову поплављених објеката, подсетила је Станислава Пак.

„Председник Николић је учествовао у бројним културним и историјским манифестацијама са циљем очувања српске традиције и наслеђа. Истовремено, председник ни у једном тренутку није изашао изван оквира Устава Србије, што су чинили готово сви његови претходници, који су апсолутистички управљали државом са Андрићевог венца“, навела је Пакова и додала да радно време председника траје читав дан, и викендом и празницима.

Кад је реч о изјави Михајловићеве да Николић треба да подржава Владу, она је упитала: „Зар није председник најзаслужнији што је Србија дошла у позицију да формира овакву владу?“.

„Председник је потпуно стао уз Владу и рекао да се неће крити и да ће отићи заједно са њом ако буде неуспешна. То не значи да он треба да говори искључиво похвално, а посебно о бившој министарки енергетике иза које није остало ништа вредно памћења, осим ако њена свакодневна промоција у медијима није надоместила незнање у области коју је требало да води. Или у области коју сада води“, наводи се у изјави Пакове.

Постоје евидентни пропусти појединаца, у којима, чини се, универзална министарка предњачи, и на њих неко треба добронамерно, без присуства јавности да укаже. Ако би председник хвалио све што се догађа у земљи, грађани би посумњали у његову искреност, навела је његова саветница.

Пакова се запитала да ли „министарка мисли да је цензор који ће забранити председнику да говори грађанима оно што мисли?“

Она сматра да није моралан, како је навела, покушај Михајловићеве да преко појединих таблоида пласира причу о постојању сукоба између председника и Владе.

„То је чиста медијска манипулација која никоме, чак ни њој, не иде у корист. У Србији председник Србије и председник Владе раде у корист Србије у договору, у складу са уставним овлашћењима. Неко треба да каже госпођи министарки да је кампања таблоида против председника, у којој учествује, базирана на најперфиднијим лажима и бесмисленим конструкцијама, да траје континуирано осам месеци и само је почетак удара на државу, удара чији је крајњи циљ рушење премијера и преузимање највеће странке. Председник се, надам се, тек сада неће повући пред хајкачима“, нагласила је Пакова.

Кад је реч о председниковој комуникацији, она се можда неким министрима не допада, али председник Србије ће наставити да заступа интересе Србије у сваком смислу на ненаметљив и конзистентан начин, за шта је и изабран од стране грађана Србије, поручила је његова саветница.