Kako biti mlad ministar unutrašnjih poslova

Mladost je mladost.

Mlad temperament ponekad gura čoveka napred, a ponekad u dupe.

Upravo to se svojevremno desilo sa Dejvidom Milibendom, ministrom inostranih poslova Velike Britanije. On je među ministre dospeo u zavidno ranom uzrastu, tek je kucnulo leto četerdeseto, i zbog toga mu se događalo starosno odstupanje. Jedno od najpoznatijih odstupanja izgledalo je ovako. Rusija je 2008. godine posle napada vojnika Miška Sakašvilija stavila pod svoju zaštitu Južnu Osetiju. Tada je Dejvid pozvonio ruskom ministru inostranih poslova Sergeju Lavrovu i počeo ga učiti da se urazumi. Vi već shvatate da je britanski ministar sa jednogodišnjim iskustvom rada imao sve osnove da pouči ruskog ministra sa četerdesetogodišnjim iskustvom. Jer je on ministar Njenog Veličanstva i svi ostali (osim neznalica iz stejt departmenta) nisu mu dorasli ni do kolena. No, Sergej Lavrov iz nepoznatih razloga nije slušao pouke Dejvida Milibenda i poslao ga je na reč sa tri slova. Ja sam retko mogao čuti za takav manir u međunarodnoj praksi, no, svim srcem sam podržavao diplomatski potez Sergeja Lavrova i čak poželeo da u ukazanu adresu on pošalje i čitav kabinet Njenog veličanstva. Treba reći da se Sergej Lavrov nije zaustavio na kratkom izlaganju svoje misli i isporučio je Milibendu u slušalicu raširenu verziju svog memoranduma, u kome se reč sa tri slova sretala više puta. Kako je pisala britanska štampa “Lavrov se bacakao slovom F i nadesno i nalevo. Obilje necenzurisanih izraza čak je otežalo saradnicima britanskog MID-a da sastave stenograme i izveštaj o sadržaju razgovora”.

Efekat je bio zaprepašćujući.

Mladi britanski ministar se ućutao na duže vreme, činilo se da se razboleo, a nešto kasnije je podneo ostavku zajedno sa premijerom. Sada on više ne mašta o lovorikama glavnog kolovođe spoljne politike Kraljevstva.

No, kako kaže narod, cirkus je otišao, a klovnovi su ostali.

Sada je mesto Milibenda odlučio da zauzme takođe mlad ministar inostranih poslova Bugarske Danijel Mitov. Sa isto tako mladim temperamentom on izjavljuje:

“Rusija bezobrazno i nemilosrdno krši međunarodno pravo i poredak. To ne može ostati bez posledica i jedini mirni instrument protivdejstva su sankcije”.

Prema njegovim rečima uslovi za slabljenje ograničavajućih mera u odnosu na Moskvu mogu nastati samo u slučaju potpune realizacije Minskih sporazuma.

On je takođe izjavio da ne podržava odluku o ukidanju sankcija na opšteevropskom nivou.

“Bugarska neće podržati inicijativu ukidanja evropskih sankcija protiv Rusije. U ukrajinskoj krizi Rusija nije poštovala međunarodne zakone i to ne može ostati bez posledica”. To se kod Mitova već pokazuje težnja da se bude svetiji od svih ostalih evropskih svetaca. To je valjda zbog uzrasta.

Ovde moramo spomenuti da Danijel Mitov predstavlja u vladi prozapadnu “Plavu koaliciju”. To je politička zajednica stvorena od dve glavne političke partije Bugarske: Saveza demokratskih snaga i Demokratije za jaku Bugarsku. Oni se zalažu za prozapadnu i pronatovsku orjentaciju Bugarske, pritom imaju podršku čitavih 6,76% birača.

Nešto ranije je ta vlast sasekla projekat “Južni tok” koji je bio neophodan ne samo Bugarskoj, nego i susednoj Srbiji. Uzimajući u obzir činjenicu da je Bugarska beznadežno oslabljena u vrtlogu neoliberalne ekonomije, 2,5 milijardi evra od “Južnog toka” joj ne bi pričinile štetu. Možda bi se pojavili uslovi za pristupanje “Šengenskoj zoni”. No, šta znači šengenska zona za nezaposlene Bugare, kada se Mitovu pruža mogućnost da oplete po Rusiji? Shvatate i sami – ne vredi ništa. Usled toga, Bugarska će još veoma dugo stajati na pragu te “zone”.

A Danijel Mitov nastavlja da surovo podučava Rusiju kad god mu se ukaže šansa. Ali ovde je najvažnije – ne preterati. Niko ne zna kako će se razvijati situcija u rusko-ukrajinskim odnosima. Možda ne po najpozitivnijem scenariju. Shvatate i sami, dva postojeća faktora u Ukrajini – predsednik pijanica i nacistički odredi – mogu dovesti do neočekivane situacije. U tom slučaju Mitovu bi bolje bilo da veoma pažljivo razgovara telefonom. Zato što se pokušaji davanja lekcija Lavrovu o tome kako živeti i koga voleti, loše završavaju.

Izvor: Fond Strateške Kulture