skupstina 2БЕОГРАД – Онај ко је у претходних годину и по дана био одсутан из земље, па се вратио, тешко би могао да „похвата” ко је ко у српском парламенту. Толико је било промена у посланичким групама, а промењена је и структура владајуће коалиције. Скупштина Србије стартовала је са врло комотном парламентарном већином од 144 посланика, а, у овом тренутку, има их само 127, дакле један више од, за власт, неопходних 126.

Страначки пребези нису никаква новина у више од двадесет година дугој историји  вишестраначја. Напротив, пре би се могло рећи да су преласци посланика из једне у другу посланичку групу, из опозиције у власт и, ређе, из власти у опозицију и склапање савеза међу онима који су, такорећи, до јуче ратовали, једина константа. У свим сазивима је тога било, некада више, некада мање, па је тако и у актуелном скупштинском сазиву.

Садашњи парламент се, ипак, мало разликује од претходних по томе што су се већ на старту они који су били на једној изборној листи чим су ушли у Скупштину разишли и то тако да су се нашли на потпуно супротним странама. Поред промена у коалицијама, одмах су почеле и промене и у појединачним странкама. Већина коалиција имала је споразуме о оснивању сопствених посланичких клубова, који ће, или би требало, да буду на истој страни. Они такав споразум нису имали, учинили су све да некако дођу до свог посланичког клуба, удружујући се са посланицима, који су у парламент ушли на некој другој листи.

Највише раслојавања претрпела је коалиција око ДС-а, која је на изборима добила 67 посланика. У складу са коалиционим споразумом, странка Расима Љајића (СДПС) основала је свој посланички клуб са девет посланика, а ЛСВ свој са пет. ДС се одмах суочио и са пребезима, па је тако Ненад Китановић отишао у УРС, који је, у том тренутку, био део владајуће коалиције. Нешто касније посланички клуб ДС-а напустила је Олгица Батић (ДХСС), како би са четири посланика СПО-а, који су изабрани на листи коју је предводио ЛДП, направила свој посланички клуб. Превирања у ДС-у условила су додатно осипање посланичког клуба, па је Душан Петровић, бивши потпредседник ДС-а, формирао свој посланички клуб Заједно за Србију, који има седам посланика. Последњи је из посланичког клуба ДС-а отишао Вук Јеремић, који се преселио у редове самосталних посланика. ДС, тренутно, има 43 посланика.

УРС је у парламент ушао са 16 посланика, али је одмах остао без два, пошто су Маја Гојковић и Драгана Ђуковић, из Народне партије, напустиле посланички клуб УРС-а, када је одлучено да ова коалиција са напредњацима и социјалистима формира владу. УРС се ипак у владу укључио са 15 посланика, пошто му се придружио одбегли демократа Ненад Китановић. Мало касније Ђуковићева се, ипак, вратила у УРС, да би га, после избацивања УРС-а из власти, опет напустила и постала самостални посланик. Она је сада једини представник странке Трећа Србија, која није учествовала на изборима, али је, ето, постала парламентарна. УРС сада има 15 посланика.

Коалиција окупљена око СНС-а у парламент је ушла са 73 посланика, а, у складу са коалиционим споразумом, од ове коалиције настала су два посланичка клуба – СНС и Нова Србија. Клуб Нове Србије формиран је са осам посланика, толико има и сада. Сви остали били су део посланичког клуба СНС-а, њих 65. СНС је повећао број, пошто му се придружила Маја Гојковић, али се врло брзо вратио на старо, јер је странку, због Бриселског споразума, напустио Борислав Пелевић. Странку је напустио и Владимир Цвијан, па посланички клуб сада има 64 посланика.

Коалиција окупљена око ЛДП-а ушла је у парламент са 19 посланика, а одмах је остала без Захарија Трнавчевића (Богата Србија), који је постао самостални посланик. ЛДП је, потом, због несугласица на линији централа странке–нишки одбор, у самосталне посланике је отишла Сања Јефић-Бранковић, а крајем прошле године њој се у „самосталцима” придружио Зоран Остојић. Пре тога четири посланика СПО-а напустила су посланички клуб ЛДП-а и са Олгицом Батић (ДХСС) основали свој. ЛДП сада има 12 посланика.

Коалиција СПС-ПУПС-ЈС ушла је у парламент са 44 посланика и одмах се, у складу са коалиционим споразумом, поделила у три клуба, СПС (25 посланика), ПУПС (12) и ЈС (7). Ту се ништа није мењало. Промена није било ни у посланичком клубу ДСС-а, који је ушао са 21 послаником у парламент, колико има и сада. Није било промена ни у посланичком клубу СВМ-а (5), два Бошњака из СДА су од почетка били „самосталци”, али и део владајуће коалиције. Бошњак Емир Елфић (БДЗ) је, као и Албанац Риза Халими (КАПД), „самосталац” и опозиционар од почетка, баш као и Никола Тулимировић (НОПО).

Кад се све наведено погледа, јасно је да садашња структура српског парламента и не личи на ону из јуна прошле године, када је нови сазив конституисан. Највећа промена је, свакако, састав парламентарне већине, која је перфектно функционисала са 144 посланика. Од септембра прошле године, када је из владе избачен УРС, владајућа коалиција „спала” је на само 128 посланика, па смо имали прилику да гледамо „већ виђено” у претходним сазивима – одлагање почетка седница због недостатка кворума, дешавало се и да се, на десетак минута, прекине гласање, јер је неко изашао до тоалета, а то се не сме са тако танком већином. Додуше, од реконструкције владе владајућу коалицију, углавном, подржава посланички клуб СПО-ДХСС са пет посланика, понекад са резервне клупе „ускочи” да помогне Вук Јеремић, за реконструкцију владе гласала је Сања Јефић-Бранковић. Има, дакле, „играча” на резервној клупи, али се никад не зна у каквој су форми, односно хоће ли прискочити у помоћ или неће.

Парламентарна већина тренутно има 127 посланика из више од 35 странака, на које може сигурно да се рачуна, или бар верује да може.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Како се састав Скупштине мења без избора

* Обавезна поља