Kako su propali pregovori Ukrajine i EU

KIJEV – Aleksandru Kvasnjevskom, za vreme čijeg mandata je Poljska ušla u EU i NATO, kao iskusnom „atlantisti“ poveren je posao dovođenja Ukrajine, druge najveće evropske države, na zapadnu stranu.

Pregovore s Ukrajinom o pitanju potpisivanja trgovinskog pakta sa EU predvodio je bivši poljski predsednik (1995–2005) Aleksander Kvasnjevski. Pregovori su se raspali prošlog meseca kada je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič objavio kako se pakt sa EU neće potpisati.

Zapad je u šoku i ističe kako je ovo proizvod ruskog pritiska. Svega nekoliko dana pre nego što je pakt trebalo da se potpiše, Janukovič je tvrdio kako je savez Ukrajine i EU „prioritet” njegove vlade.

Da li je Janukovič sve vreme bio „ruski igrač” ili su zaista ruska upozorenja dovela do nagle promene formalnog stava? Na to pitanje nema odgovor ni Kvasnjevski, koji je očito pristrasni komentator situacije (tvrdi kako većina Ukrajinaca želi pakt s EU, mada je to poprilično diskutabilna tema), no u razgovoru za nemački „Špigl” otkriva niz detalja pa spekuliše kako je Brisel bio prenaivan u celoj priči s Ukrajinom i kako su potcenjene ambicije Rusije.

Poslednjih meseci Kvasnjevski je bio u Kijevu desetak puta, a po njegovim komentarima može se zaključiti da je, sve do velikog preokreta, bio siguran kako će Janukovič ipak potpisati pakt u Vilnjusu.

Kvasnjevski je za vreme svog mandata Poljsku uveo u EU i NATO. Kao iskusnom „atlantisti”, poveren mu je posao dovođenja Ukrajine, druge najveće evropske države, na zapadnu stranu, pri čemu mu je asistent u toj misiji života bio bivši predsednik Evropskog parlamenta Pat Koks. I on i Koks su podbacili, nisu uspešno priveli kraju svoju misiju, no to ne znači da će tek tako odustati, što se može iščitati i iz njegovih komentara.

Špigl: Poseta Kijevu ovih dana je kao deža vi. Još jednom, opet je decembar, desetine hiljada su na ulicama i protestuju na Trgu nezavisnosti, baš kao i 2004. za vreme „narandžaste revolucije”. Zašto Ukrajina ne ostvaruje nikakav progres?

Kvasnjevski: Bio sam u Kijevu 2004. Posetio sam Kijev ukupno 27 puta poslednjih nekoliko meseci. I ja sam i te kako svestan deža-vi osećaja. Ukrajinci su propustili mnoge prilike poslednjih devet godina. Umesto da su sproveli reforme i izgradili bliže odnose s Evropom, tadašnji predsednik Viktor Juščenko i premijerka Julija Timošenko potrošili su svu energiju na unutrašnje borbe. Zatim je Viktor Janukovič došao na vlast. Ni to nije dovelo do reformi koje bi vodile ka demokratiji i restrukturisanju ekonomije. Zato je društvo toliko razočarano i podeljeno.

Špigl: Godine 2004. je bila izborna prevara, koja se navodno desila kada je Janukovič (op. a. prvi put) osvojio vlast. No, ovog puta, problem je u vezi s geopolitikom. Moskva i proruska zajednica u Ukrajini vide EU pakt kao objavu rata.

Kvasnjevski: Ovog puta situacija je teža nego što je bila 2004. Janukovič danas ima legitimni predsednički mandat, a vlada ima legitimnu parlamentarnu većinu. No, Ukrajinci su podeljeni o pitanju da li Ukrajina treba da razvija bliže odnose s EU. Većina želi približavanje EU, 15 do 20 odsto želi bolje odnose s Rusijom, dok ostali nisu opredeljeni. Odluka koju je Janukovič doneo neposredno pred EU samit u Vilnjusu mnoge je iznenadila. Nije objasnio vlastitom narodu razloge, očito je mislio da će javnosti biti svejedno.

Špigl: No, bila je u pitanju zapravo budućnost Ukrajine.

Kvasnjevski: Da, zato danas imamo tolike podeljene reakcije. Stanovnici Sevastopolja žele da Rusija vojno interveniše. S druge strane, imamo mesta kao što je grad Lavov, najproevropskiji grad u Ukrajini gde je gradonačelnik objavio kako više ne odgovara centralnim vlastima. Nakon 22 godine nezavisnosti, i nakon svih frustracija, pitanje hoće li Kijev ići putem Rusije ili EU jeste sve samo ne apstraktno, naročito za mlade ljude.

Špigl: Ukrajinska vlada optužuje demonstrante na trgu da pripremaju državni udar. Izgleda kako ne treba puno da situacija tamo eskalira.

Kvasnjevski: Sada kada je glasanje o nepoverenju vladi propalo, moguće je da će demonstranti izgubiti živce. To bi pak mogao biti signal za policiju da krene silom.

Špigl: Kako bi EU reagovala?

Kvasnjevski: EU mora uveriti obe strane da izbegnu nasilje i podstaći pregovore između vlade i opozicije. EU mora Ukrajini poručiti kako su im vrata EU i dalje otvorena, kao i mogućnost povratka za pregovarački sto. Stručnjaci moraju raspraviti o tome kako se najbolje može pomoći Ukrajini finansijski. I na kraju, što je takođe jako važno, EU mora jasno poručiti kako se ovakav pritisak od Rusije neće tolerisati.

Špigl: Da li je Brisel zaista verovao da će Rusija mirno gledati dok Ukrajina potpisuje EU pakt koji su neki nazvali „istorijskim” približavanjem Kijeva Zapadu?

Kvasnjevski: Još se sećam govora Janukoviča u parlamentu kada je rekao kako je integracija s Evropom prioritet i kako je modernizacija ekonomije jedino moguća uz blisku saradnju s Evropom. Osim komunista, sve stranke u parlamentu su ga tada podržale. Nema razloga ne verovati u te izjave, no sada se desila radikalna promena stava.

Špigl: Zato što se Rusija ražestila i odbila je da dopusti ukrajinskim proizvodima ulaz u zemlju? To je očito reakcija kakvu EU nije očekivala.

Kvasnjevski: Da, Brisel je bio naivan. Iz Putinove perspektive Ukrajina je važan faktor, možda i najvažniji. Putin ne može ostvariti svoj cilj stvaranja evroazijske unije bez Ukrajine. Zapad je potcenio rusku odlučnost, no takođe je potcenio događanja u Kijevu.

Špigl: EU izgleda poprilično naivno kada vodi dogovore s Istokom. Zapad je pomogao u pisanju Ustava u Rusiji, a i dalje se zatvorske kazne izdaju preko telefona. U Belorusiji EU je pristala na donekle poštene izbore s predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, ali onda su vođe opozicije uhapšene u izbornoj noći.

Kvasnjevski: Mi imamo drugačiji mentalitet. Demokratija je unutrašnja vrednost na Zapadu, ali na Istoku moć je glavna vrednost. Lideri na Istoku kažu: sprovešćemo demokratiju ako ona bude služila našim interesima. Ako ne bude, koristićemo druge metode.

Špigl: Zašto su iz EU puštanje Julije Timošenko naveli kao uslov potpisivanja pakta?

Kvasnjevski: Meni i Koksu je rečeno da nađemo rešenje za taj slučaj, kako bi se pakt mogao potpisati. Moglo se raditi i o delimičnom pomilovanju, smanjenju zatvorske kazne na dve godine. Tada je Janukovič predložio da je se pusti van zemlje na medicinski tretman, no njegove pristalice su insistirale na tome da odsluži punu zatvorsku kaznu.

Špigl: Drugi problem koji se kasnije pojavio jeste novac, 610 miliona evra pomoći koje je nudila EU je smešna suma. Ukrajina se nalazi u velikoj finansijskoj krizi.

Kvasnjevski: Da, Ukrajini treba pomoći što je brže moguće. Bilo je govora o MMF-u, ali MMF je postavio jako striktne uslove. Na primer, MMF je tražio od Ukrajine da podigne cene zemnog gasa, koji je znatno subvencionisan. To bi bilo političko samoubistvo, i to neposredno pred izbore. EU je trebalo da smisli kratkoročno rešenje i bolje rešenje od MMF-a. Nažalost, o tome se razgovara tek sada.

Špigl: U isto vreme Moskva Ukrajini nudi nekoliko milijardi evra.

Kvasnjevski: Takvo obećanje još nije na stolu. Ukrajina i dalje plaća najvišu cenu u Evropi za ruski gas.

Špigl: Da li je ruska pretnja da će naterati Ukrajinu u bankrot ako potpišu EU pakt zapravo bio blef?

Kvasnjevski: Bojim se da nije.

Špigl: Onda je EU trebalo da deluje odlučnije. Zar nisu pitanje trgovinskog pakta shvatili dovoljno ozbiljno?

Kvasnjevski: Ne, svi su želeli EU pakt. Slaba tačka tog pakta bila je činjenica da se u njemu ne spominje pitanje EU članstva, jer nemaju svi u EU isti stav o tom pitanju.

Špigl: Zašto EU uopšte želi zemlju koja je nestabilna, ima velike socijalne nejednakosti i nema jedinstveni nacionalni interes? Već smo zažalili primanje Rumunije i Bugarske.

Kvasnjevski: Solidarnost je temelj Evrope. Ako to dovedemo u pitanje, gotovi smo. Mi u Evropi i te kako dobro znamo kuda vodi nacionalni egoizam. Morali bismo istrajati na tome da istočne zemlje uvedemo u orbitu naših vrednosti.

Špigl: Vladimir Putin ima jedan trijumf za drugim nad Zapadom: Snouden, Sirija, sada Ukrajina. Njemu Zapad izgleda kao tigar od papira, naročito EU. Kako ćemo ikada moći ponovno uspostaviti normalan dijalog s Rusijom?

Kvasnjevski: Ovi uspesi jačaju Putinovu poziciju kratkoročno, ali takođe odugovlače nužne reforme. Rusiji treba modernizacija – ekonomska, društvena i institucionalna – a to će teško postići bez Zapada. Ali, Putin mora prihvatiti Evropu kao partnera kako bismo ga smatrali ozbiljnim. Na kraju krajeva, EU nije epizoda u istoriji, kao SSSR. Moramo rešiti naše unutrašnje probleme i krenuti zajedničkom politikom prema Rusiji. U ovom trenutku, nemamo ni jedno ni drugo.

Izvor: Špigl