Kako su se pojavili tuđi?

Tuđi. Kako se dogodilo da su se pojavili u našoj zemlji u prilično velikom broju i kako se dogodilo da iziđu iz ormana, u kojima su se krili kao oni kosturi iz poznate strane poslovice, pa da još počnu da ovako smelo tabanaju po našoj kaldrmi?

Ovaj fenomen se dobro uočava u Ukrajini. Zato počnimo od nje, biće lakše da se shvati.

Kada su Ukrajinci postali nezavisni 1991. godine, njihovi nacionalisti su počeli da grade svoj sistem duhovnih vrednosti uporedo sa tada postojećim sovjetskim. Pored ikonostasa sovjetskih heroja, oni su polako ali sigurno napravili ikonostas svojih – nacionalističkih.

Nacionalisti su tako iz malotiražnih listova i sa ružnih letaka ušli u „opštenacionalni opticaj“. Sve te njihove Bandere, Šuheviči i Ukrajinska ustanička armija. Uporedo sa tim je krenula i heroizacija onih koji su pucali u oficire NKVD iz karabina.

Postepeno.

Ukrajincima su za ovaj proces bila potrebna tri i po predsednika: Kravčuk, Kučma, Jušćenko i polovina Janukoviča. Prvo su stvorili svoj paralelni ikonostas, a potom i paralelnu skalu vrednosti.

Neko vreme su obe skale istovremeno postojale u svesti ukrajinskog naroda. Međutim, već pod Jušćenkom su počeli da razaraju i potiskuju sovjetske vrednosti i sovjetske heroje, zamenjujući ih sveže izvučenim iz naftalina.

Zato su uzvikivali na majdanu: „Slava herojima“ Slava Ukrajini!“.

To je bio momenat pobede njihovog novog ikonostasa heroja nad sovjetskim.

U Rusiji je proces pravljenja nove skale vrednosti proticao u to isto vreme, ali je naša inteligencija – pošto je Rusija bolje provetravana prostorija nego Ukrajina – pravila ikonostas sa zapadnim herojima a ne nacionalističkim: od agresivnog Čerčila, bezazlenog Karnegija i agresivnog Henrija Forda, sa holivudskim zvezdama, sa mekdonaldsima i filozofijom tržišta – iz svega toga su skrpili paralelni svet, tobože mnogo bolji i savremeniji od sovjetskog koji nam je ostao u nasledstvo.

Naša gradska inteligencija je škartirala nacionalističku skalu vrednosti, istovremeno je adaptirala evropsko-američku.

Otuda „tuđi“.

Nisu peta kolona, s obzirom da peta kolona deluje skriveno, ali su agenti uticaja i – tuđi.

Agresivno pokušavaju da celo društvo zaraze „tuđinstvom“.

Njima sopstveni narod, u kojem su voljom Proviđenja osuđeni da žive, izgleda zaostalim, dremljivim i nemodernim. (Opaska: polovini od njih takva situacija se čak sviđa jer mogu sebe smatrati istaknutim i „kreativnom klasom“ naspram tobože nekreativnog naroda).

Kada „tuđi“ ćuteći osećaju naklonost prema evro-američkom svetu, prema njegovom poretku i tradicijama, prema njegovoj kulturi – to još nije izdaja.

Ali, kada taj „tuđi“ agituju i propagiraju tuđinstvo prema svojima, a ljubav prema tuđem – prema onima koji prema nama imaju neprijateljske namere – e, tada „tuđi“ postaju i izdajnici

Izvor: Fakti

Komentari

2 Komentara na Kako su se pojavili tuđi?