LONDON – Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je danas da neće pokrenuti formalne razgovore o istupanju Britanije iz EU u ovoj fazi.
Kameron kaže da iako smatra da „rezultat referenduma nije najbolji za Britaniju, rezultat mora da se poštuje i sprovede na najbolji mogući način” prenosi AP.
Lider Konzervativne partije kaže da neće biti neposrednih promena za građane EU koji sada žive u Velikoj Britaniji .
Kameron je naglasio da istupanje iz Unije neće ići glatko za britansku ekonomiju ali da britanske finansijske institucije imaju „snažne planove i mogu izdržati neizvesnosti nakon istupanja iz bloka”, objavio je AP, prenosi Tanjug.
Za sada bez aktiviranja člana 50
Evropska unija ne očekuje da će britanski premijer Dejvid Kameron aktivirati mehanizam kojim se započinje proces pregovora o Bregzitu kada se bude sastao s ostalim liderima EU na samitu u utorak.
„U ovom trenutku ne očekujemo da će premijer Kameron u utorak aktivirati član 50”, kazao je za Rojters neimenovani visoki zvaničnik EU povodom samita u Briselu na kojem će Kameron informisati lidere EU o glasanju za izlazak iz Unije na prošlonedeljnom britanskom referendumu.
Rojters navodi da lideri EU u suštini shvataju zašto Kameron, koji je izjavio da će podneti ostavku i ostaviti aktiviranje člana 50 svom nasledniku, ne može da pokrene već u utorak proces koji traje dve godine.
Mehanizam izlaska iz Evropske unije regulisan je prvi put 2009. godine Lisabonskim sporazumom, odnosno članom 50 tog sporazuma, ali koji do sada nikada nije aktiviran.
Taj član definiše uslove dobrovoljnog izlaska iz EU, na šta ima pravo svaka država članica bez bilo kakvog posebnog opravdanja.
U stavu 1 tog člana navodi se da svaka država članica Evropske unije može da donese odluku o povlačenju u skladu sa svojim ustavnim odredbama.
Zvanična odluka još nije doneta, referendumski rezultati treba da budu potvrdeni i London treba zvanicno da se obrati Briselu i da objasni svoje namere.
Za sada nije izvesno kada će se to dogoditi, pošto unutrašnje stvari u Velikoj Britaniji nisu tako jednostavne, naročito posle izjava koje stižu iz Škotske, ali i posle peticija za ostanak, najpre Londona, a zatim i kompletne Britanije u Evropskoj uniji.
Ipak, kada do toga dođe i kada London bude bio spreman da saopšti Briselu šta su rekli građani Britanije, Evropska unija će sklopiti ugovor sa Velikom Britanijom, uz definisanje budućeg odnosa.
Ako tako odluči, London će morati sa Briselom da dogovori „ugovor o izlasku”, koji će u ime Unije sklopiti Savet EU kvalifikovanom većinom, uz pristanak Evropskog parlamenta.
Stav 3 navodi da ugovori odmah stupaju na snagu, ako se postigne sporazum o povlačenju. Ako ne, posle dve godine je „razvod” zvaničan, ali Brisel može da produži taj rok, navodi B92.
U tom slučaju država koja se povlači nema nikakvu mogućnost učestvovanja u raspravama niti donošenja odluka koje se tiču nje upućuje stav 4, a stav 5 predviđa da bi „predomišljanje” značilo ponovni ulazak u proces pridruživanja, sa svim pregovorima i „stepenicama” koje treba da pređe svaka druga država koja želi da postane kandidat za članstvo u EU
Britanija ne sme okrenuti leđa Evropi i svetu
Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je danas da Velika Britanija ne sme okrenuti leđa Evropi ili ostatku sveta iako napušta EU i poručio da neće pokrenuti formalne razgovore o istupanju te zemlje iz Unije u ovoj fazi.
„Moramo da odlučimo kakvu vrstu odnosa želimo sa EU”, rekao je Kameron obraćajući se poslanicima u britanskom parlamentu, preneo je AFP.
Džonson – Nema žurbe za napuštanje EU
LONDON – Lider kampanje za Bregzit i bivši gradonačelnik Londona Boris Džonson izjavio je da Britanija, nakon što su glasači na referendumu 23. juna izglasali izlazak iz Evropske unije, ipak ne treba da žuri da napusti taj blok.
Džonson je u kolumni u listu „Dejli telegraf” takođe pozvao pristalice Bregzita da „izgrade mostove” prema onima koji su na referendumu podržali ostanak, prenela je agencija AFP.
„To su naši susedi, naša braća i sestre, koji su uradili ono za šta su verovali da je ispravno. Moramo da im pružimo ruku i da izgradimo mostove – zato što je jasno da se neki osećaju zaprepašćeno i zbunjeno”, naveo je on.
Džonson je dodao da je „klima straha” izazvana preuveličanim upozorenjima tokom kampanje.
„I u Britaniji i inostranstvu se negativne posledice Bregzita veoma preuveličavaju, dok se dobre strane ignorišu”, rekao je bivši gradonačelnik Londona.
„Jedina promena, koja neće nastupiti u žurbi, je to što će se Ujedinjeno Kraljevstvo izvući iz jedinstvenog i netransparentnog zakonskog sistema EU”, naveo je on, prenosi Tanjug.
Džonson je istakao da su prava građana EU koji žive u Britaniji u potpunosti zaštićena, a to se odnosi i na britanske državljane koji žive u EU.
Britanci su na referendumu 23. juna sa 52 odsto glasova podržali izlazak iz EU, što je šokiralo finansijska tržišta, navelo britanskog premijera Dejvida Kamerona da najavi ostavku i izazvalo blagu paniku kod svetskih lidera.
Džonson, kojeg smatraju favoritom da nasledi Kamerona na čelu Konzervativaca, ističe da će Britanija zadržati bliske odnose sa Evropom.
Merkel – Sprečiti odlazak drugih zemalja!
BERLIN – Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je danas da je neophodno sprečiti druge članice Evropske unije da krenu putem Britanije, čiji su građani na referendumu izglasali izlazak iz tog bloka, navode nemački mediji.
Ona je na telefonskoj sednici odbora svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU) istakla i da sada nije vreme da se radi na brzom produbljivanju saradnje između država članica evrozone, otkrila su dva anonimna učesnika te sednice.
EU bi, umesto toga, trebalo da se pozabavi pitanjima koja brinu građane poput obezbeđenja granica Unije, otvaranja novih radnih mesta i unapređenja unutrašnje bezbednosti, navela je nemačka kancelarka, preneo je Rojters.
Merkelova je dodala i da su međunarodna finansijska tržišta veoma zabrinuta da Evropskom unijom vlasti više ne mogu da upravljaju nakon što su Britanci izglasali izlazak iz tog bloka.
Oland – Francuska i Nemačka da preduzmu inicijativu
PARIZ – Francuska i Nemačka bi trebalo da preuzmu inicijativu nakon što su britanski glasači odlučili da njihova zemlja napusti EU, izjavio je danas francuski predsednik Fransoa Oland.
„Prijateljska i saveznička zemlja sa kojom smo imali toliko veza je upravo odlučila da napusti našu Uniju za koju smo verovali da je neuništiva i da se ne može raspasti”, kazao je on na komemoraciji u mestu Din le Plas gde su nacisti u Drugom svetskom ratu masakrirali 27 stanovnika u junu 1944.
„Sada je naša odgovornost da Francuska i Nemačka preuzmu inicijativu, jer smo mi pokazali da iz nesreće, užasa i rata, naše dve zemlje su uspele da stvore snažno prijateljstvo”, kazao je on, prenosi AFP.
„Ako smo razdvojeni, rizikujemo da budemo razjedinjeni i podeljeni, da se svađamo”, rekao je francuski lider.
„Ako smo međutim zajedno, ne samo da možemo da stvorimo mir već i da zadobijemo poštovanje građana ove dobre unije koja se zove Evropa”, naveo je on.
Papa upozorio na moguću balkanizaciju Evrope
VATIKAN – Papa Franja upozorio je u nedelju na moguću „balkanizaciju” Evrope posle referenduma u Britaniji na kojem su građani glasali za izlazak iz Evropske unije.
Papa je pozvao EU da iznađe kreativne nove načine da ostane zajedno, dajući zemljama članicama više sloboda.
U izjavi novinarima na letu iz Jermenije, papa je ukazao da bi Škotska i španska Katalonija mogle, posle Bregzita, da se zalažu za secesiju, što bi moglo da dovede do „balkanizacije Evrope”, prenela je agencija AFP.
Papa je pozvao evropske lidere da budu otvoreni za „kreativnost i zdravu razjedinjenost”, što bi značilo da zemlje u Uniji dobiju „više nezavisnosti i slobode”.
Govoreći o visokoj nezaposlenosti i ekonomskoj stagnaciji, papa Franja je rekao da je jasno da „nešto ne štima u toj glomaznoj uniji”.
On je istakao da je ključ da se ponovo rasplamsa volja da se ostane zajedno sa „kreativnošću i novim životom
