Tokom poslednjeg dana strateško-ekonomskog dijaloga Kine i SAD američki sekretar Džon Keri ponovo je kritikovao zvanični Peking zbog usvajanja novog zakona o stranim nevladinim organizacijama. Na zatvaranju ove trodnevne manifestacije Keri je saopštio novinarima da je „preneo državnom sekretaru Jang Đećiju zabrinutost u vezi s nedavno usvojenim zakonima o upravljanju aktivnostima stranih NVO”.
Novi kineski zakon kojim se zaoštrava kontrola delovanja stranih nevladinih organizacija usvojen je krajem aprila, a odmah nakon toga usledila je žestoka kritika Bele kuće, koja je u zvaničnom saopštenju izrazila „duboku zabrinutost jer kineski novi zakon dodatno sužava prostor za civilno društvo u Kini i ograničava kontakt između pojedinaca i organizacija u SAD i onih koje deluju u ovoj zemlji”.
„Politika” je prošlog meseca već izvestila javnost o novom kineskom zakonu koji propisuje registrovanje stranih NVO u Ministarstvu za državnu bezbednost. Ukoliko žele da nastave da rade, organizacije koje se finansiraju iz stranih donacija moraće da se povežu sa kineskim donatorima. Država će im ubuduće izdavati odobrenja za rad, a policija će nadzirati sve aspekte njihovog poslovanja, pogotovo finansije. Novi kineski zakon pruža mogućnost policajcima da ispituju zaposlene u ovim organizacijama u bilo kojem trenutku.
Usvojivši ovaj propis, Kina se pridružila Rusiji, koja je pre četiri godine propisala registraciju organizacija koje se finansiraju iz inostranstva, a bave se političkim aktivnostima. Zbog novih pravila koja vladaju u civilnom društvu u ove dve zemlje oštro su protestovali predstavnici velikih fondacija, ali i zvanični Vašington. Slučajno ili namerno, svi oni smetnuli su s uma da su Kina i Rusija zapravo kopirale američki FARA zakon, koji je na snazi gotovo 80 godina. FARA (Foreign Agents Registration Acts) nastao je 1939. godine, kada su otkriveni prvi nemački agenti na američkom tlu. On propisuje da svi „agenti stranih sila” moraju da saopšte sve podatke o svojima aktivnostima i finansijama kako bi američki narod i vlast mogli da procene njihovo delovanje.
Od tada pa sve do danas Kontraobaveštajna sekcija u Odeljenju za nacionalnu bezbednost američkog ministarstva pravde kontroliše svaku lobističku firmu, organizaciju i bivše ambasadore SAD koje stranci angažuju kako bi zastupali njihove interese. Sve donacije ovim organizacijama dostupne su u javnoj bazi podataka, a ovaj spisak „stranih agenata” redovno se ažurira.
Na ovom primeru još jednom su pokazani dvostruki standardi koje Vašington primenjuje prema ostatku sveta. Iako Amerikanci veoma rado savetuju druge države da se ugledaju na njihove propise, kopiranje ovog zakona izaziva burne reakcije. Ukratko, ono što važi za SAD, ne mora da važi za ostatak sveta. Nebitno je da li su u pitanju velike, konkurentne zemlje ili one manje koje Bela kuća drži u šaci.
Keri traži diplomatsko rešenje spora u Kineskom moru
PEKING- Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da SAD apeluju na Kinu i njene azijsko-pacifičke susede da pronađu diplomatsko rešenje teritorijalnih sporova u Južnom kineskom moru.
„Tragamo za mirnim rešenjem spora u Južnom kineskom moru. Ne ističemo nikakve zahteve u tom slučaju, niti smo zauzeli stav povodom bilo kakvih aspiracija onih koji iznose takve zahteve. Jedini stav koji smo zauzeli je da ne treba ovo da rešimo unilateralnom akcijom već u skladu sa vladavinom prava, putem diplomatije i pregovora”, rekao je Keri.
On je, na otvaranju osmog godišnjeg američkog kineskog strateškog i ekonomskog dijaloga u Pekingu, apelovao na sve zemlje da „pronađu diplomatsko rešenje, koje se zasniva na međunarodnim standardima i vladavini prava”.
Kerijevi komentari su se odnosili na zabrinutost koja raste u regionu zbog kineske gradnje vojnih instalacija na nenaseljenim ostrvima i grebenima u Južnom kineskom moru, od kojih na mnoga polažu pravo i Tajvan, Vijetnam, Filipini, Brunej i Indonezija.
Kroz Južno kinesko more se godišnje preveze roba u vrednosti od 5 hiljada milijardi dolara, a kako se veruje, to područje sadrži i znatne podmorske rezerve nafte i gasa, preneo je Glas Amerike.
Gnevan zbog američkih osmatračkih letova u vazdušnom prostoru iznad tog regiona, Peking razmatra uspostavljanje identifikacione zone vazdušne odbrane nad delovima Južnog kineskog mora, što bi značilo da svi avioni koji preleću to područje treba prethodno da se registruju kod kineskih vlasti.
Keri je takođe istakao „nove ključne momente u saradnji” između Pekinga i Vašingtona o nekim pitanjima, poput klimatskih promena, globalnih vanrednih zdravstvenih situacija i ograničenja širenja nuklearnog naoružanja, uključujući nedavno jačanje sankcija protiv Severne Koreje zbog njenog programa razvoja nuklearnog oružja.
Kineski predsednik Sji Đinping je u izlaganju na otvaranju dijaloga rekao da je od ključne važnosti za dve zemlje da reše razlike u stavovima „na pragmatičan i konstruktivan način”
