Kina analizira proces „Arapskog proleća“

PEKING – Komunistička partija Kine je sigurno jedna od institucija koje su naučile nešto na primeru Arapskog proleća. Poznato je da komunistička partija Kine proučava nemire širom sveta, da bi lakše kontrolisala situaciju kod kuće. Najbolji primer toga je obimna kineska studija o raspadu SSSR-a. Lekcije koje je Kina naučila u toku te desetogodišnje studije su inkorporisane u školski sistem i poznate svim kineskim funkcionerima.

I ako kinesko proučavanje arapskog proleća nije bilo ni približno tako obimno, događaji u arapskom svetu su značajni iz više razloga. Prvi razlog je njihova veličina i rasprostranjenost. Takođe, u ranim fazama arapskog proleća u Kini je bilo inicijativa za takvozvanom „Revolucijom jasmina“. I ako se ništa nije dogodilo, to je za ovu azijsku državu značilo par nedelja visokog stepena pripravnosti.

Četri glavna zaključka koja je Kina izvukla iz ovih procesa su:

Predupredite proteste

Režimi koji su najbolje prošli u arapskom proleću su oni koji su odgovorili na proteste pre nego što su oni i počeli. Na prvu pojavu protesta u Egiptu, Saudijska Arabije je se postarala da predupredi proteste tako što je dala značajne subvencije stanovništvu. U Bahreinu je korišćenjem nasilja protest ugušen čim je krenuo. I tek kada se red vratio, Vlada Bahreina je ponudila male promene. U drugim zemljama poput Maroka i Jordana, vlade su brzo odgovorile na proteste, nuđenjem kozmetičkih promena, poput uklanjanja nepopularnih lidera. Novo kinesko rukovostvo želi da uradi sličnu stvar, pokrećući kampanju protiv korupcije čiji je cilj da smanji bes javnosti.

Kontrola Medija

Arapsko proleće je reafirmisalo važnost kontrole medija. Kao i svi predhodni masovni protesti, Arapsko proleće je pokazalo važnost društvenih medija u sposobnosti organizacije protesta i širenja ideja. Vlade koje mogu da sruše društvene medije imaju značajno veću šansu opstanka nakon što protesti izbiju.

Nijedna vlast nije bolje pozicionirana da postigne ovo od Komunističke partije Kine. Kako jedna skorašnja studija zaključuje, „Veličina i sofisticiranost sposobnosti programa Kineske Vlade da selektivno cenzuriše stavove Kineza je nezapažena u istoriji sveta“. I ako su one sve popularnije u Kini, sve značajnije zapadne društvene mreže su zabranjene. Umesto toga, Kinezi koriste nacionalne društvene mreže koje vlast može da zatvori u slučaju većih protesta.

Arapsko proleće je takođe demonstriralo vrednost sprovođenja međunarodnog medijskog mraka. Arapski režimi koji su bili sposobni da spreče nezavisno izveštavanje su bolje prošli. Primer ovoga je Bahrein.

Podeliti populaciju

Većina uspešnih revolucija u Arapskom proleću dogodile su se u homogenim zemljama. Sa druge strane, režimi u Arabiji uspešno eksplatišu postojeće društvene razlike da bi širili deinformacije o protestima. Primer ovoga je tvrdnja da protest vode Šiiti iza kojih stoji Iran.

U nekom pogledu, ovo ograničava vlast u Kini sa obzirom da Han narod čini 91. Procenat populacije.

Ujediniti elite

Konačno, Arapsko proleće je još jednom pokazalo važnost jedinstva elita za opstanak vlasti. Početak pada Hosnija Mubaraka je započeo mesecima pre početka protesta kada je krenula borba za vlast između njega i vojske. Naslednik Mubaraka, Muhamed Morsi, takođe je pao vrlo brzo, zahvaljujući nedostatku podrške egipatske vojske. Slično tome, Jemenska vlast i ako nije totalno kolabirala, na kratko je efektivno izgubila kontrolu nad dorbim delom zemlje, zato što nije uspela da dobije podršku ključnih nosioca moći.

Izvor: The Diplomat