Кинески адут у украјинској игри

ПЕКИНГ – „Русија под руководством Владимира Путина натерала је Запад да схвати да у хладном рату победника – нема”, написао је пре неколико дана уводничар листа Комунистичке партије Кине „Женмин жибао”.

Слично је реаговао и „Глобал тајмс”, такође кинески лист, али који се штампа на енглеском језику. Према тамошњем уводничару, пројекат Запада да у Украјини инсталира себи наклоњен режим доживео је прави фијаско и само допринео стварању хаоса, потпуно оголивши чињеницу да за превођење бивше совјетске републике на своју страну Брисел и Вашингтон немају – ни мудрости, ни снаге.

Ипак, оно што је најважније у оба текста то је констатација да у новонасталим околностима Кина не сме да разочара Русију. Напротив, Пекинг је обавезан да постане истински стратешки партнер Москве. Прилика за то се указала и не сме бити прокоцкана, наводе аутори.

Као да су и у Русији и у Кини свесни да после украјинског случаја свет неће више бити какав је данас. Тежа глобалног утицаја помера се на исток. Како пише немачки „Шпигл”, Москва и Пекинг већ увелико раде на стварању савеза који би био довољно моћан да измени однос сила у свету. Русија већ извесно време разрађује планове везане за војни део сарадње најмногољудније и просторно највеће државе. Мада много детаља није исцурело у јавност, реч је о кораку много крупнијем од онога који је учинио Путин када је са Пекингом 2001. потписао Споразум о добросуседству и сарадњи.

Важан детаљ у новој сарадњи биће и намера Кине да од Русије купи подморнице „пројекта 949А”, наоружане крстарећим ракетама способним да униште сваки амерички носач авиона. Досад, Русија се држала договора са САД о уздржавању од продаје наведених подморница, али уколико ствари крену у неочекиваном правцу, у Москви су спремни да сарадњу са Пекингом подигну на ниво који би двема источним силама обезбедио мирнији сан.

Украјина је досад била трећи по величини снабдевач наоружањем Кине. Само у 2012. уговорена сума је износила 690 милиона долара. Преласком у западни табор сигурно би дошло и до драстичних промена и на овом плану. И у том случају, као алтернатива се јавља – Русија.

Неспоразум источних сила са САД не иде баш наруку Вашингтону, измореном ратовањем у Ираку и Авганистану. И док су Американци трошили паре на ова два фронта, Кина се претворила у светску економију која се најбрже развија и стекла статус хегемона у азијском делу света. Како пише јапански „Дипломат”: „Док су се САД трудиле да се извуку из ратова које је ионако било немогуће добити и трошиле на то милијарде долара, Пекинг је пожњео плодове мирног раста. Подижући своју економију и на миран начин решавајући проблеме са суседима, неутралишући успут и Тајван као потенцијални извор војног сукоба.”

Игра Русије и Кине као тима ставила би пред САД тежак задатак да преиспитају своју одбрамбену стратегију. Не само због могуће појаве нових фронтова већ и стога што би због ограничених војних потенцијала морале да „ударе” и на сопствену економију не би ли барем на неки начин одговориле на нове изазове. Ово би, према „Дипломату”, могло да доведе западног моћника – на ивицу банкрота.

Председник Барак Обама и овако не стоји баш најсјајније међу онима који одређују како ће Америка трошити паре, тако да би адут „велике силе” у овом случају могао да се испостави као обичан – блеф. Како је својевремено написао сарадник Четам хауса Бобо Ло, Москва и Пекинг су на време регулисали међусобне територијалне спорове и њихова садашња стратешка сарадња сигурно ће ићи на то да се САД и дефинитивно избаце из Азије.

Питање је и да ли Вашингтон, и у којој мери, може да рачуна на економски ослабљене савезнике из ЕУ и НАТО-а. Сигурно је да оне земље које су по природи географског положаја прве на удару руских војних снага не размишљају једнако као они, попут Немачке, који са Москвом имају прагматичан контакт и спремни су да ствари решавају мирно, кроз преговоре.

Свеукупно гледајући, када је реч о Украјини која се практично претворила у „жртвеног јарца” Запада и његовог покушаја да види докле може да допре на исток, већ се јављају гласи о томе да је цела ствар изведена аљкаво и да је само Москви дала прилику да одговори на свој начин. А то је муњевито присаједињење Крима.

Када се у Савету безбедности УН расправљало о осуди Русије због уласка на Крим, Кина је мудро одлучила да се не изјашњава. Не зато што подржава или не подржава акцију Русије, већ зато што је осетила да се ради о једној од кључних промена на геополитичком плану и да предстоје још многе сличне – мање или веће. Управо стога Пекинг настоји да уз себе има Русију, пошто јој је јасно да би се у некој будућој подели светског утицаја нашла супротстављена америчким интересима.

Извор: Политика