Кога узнемирава убиство Бориса Њемцова

Недавно мучко убиство Бориса Њемцова, једног од најугледнијих руских опозиционих лидера и бившег првог вицепремијера (у влади Виктора Черномирдина), уздрмало је руску јавност, али не једнако и политичке структуре. Али је зато подигло велику прашину на Западу. Узрок за то свакако је чињеница да од понуђених варијанти овог трагичног догађаја: освета Кремља, освета Американаца, пословни неспоразуми, претње објављивањем докумената о учешћу руске војске у рату у Украјини, деловање исламских екстремиста или чин усамљеног фанатика… – ниједна за сада нема довољно утемељења да би истражним органима указала на прави траг.

Оно што се за сада сазнаје јесте да је полиција ухапсила двојицу могућих убица, пореклом са Кавказа. Реч је о извесним Зауру Дадајеву и Анзору Губјашеву (или Кубјашеву). Истражитељи су ухапсили и још четири особе, вероватно помагаче у испоруци оружја и људе који су пратили Њемцова.

Али, да ли је то довољно? Треба стићи до налогодаваца.

А истражитељима време не иде наруку. И управо то је разлог што је горка судбина Бориса Њемцова и даље у врху новинских анализа.

Стиче се утисак да су многи, посебно на Западу, убиство Њемцова дочекали као богомдани доказ да у руском друштву много шта није добро и да га треба мењати. Али такви, једноставно, немају на кога да рачунају у својој намери да највећу земљу на свету доведу у ред према сопственим мерилима. Председника Путина, према најновијим истраживањима, подржава безмало 90 процената земљака.

Тиме би требало да падну у воду и приче да ће убиство опозиционог лидера унети велики истински немир у руску свакодневицу.

С друге стране, захваљујући изузетно активном деловању западних медија, као и контраделовању домаћих, више се ниједна тврдња или податак не могу узимати здраво за готово. Руска медијска сцена, наиме, толико је препуна свега и свачега да свака реч, па и фотографија с лица места, бивају вагани и тумачени према нахођењу и оних који их објављују и оних који их коментаришу. У таквим условима уситњена опозиција дефинитивно нема простор за озбиљније деловање. Испада да се, као у совјетска времена, званична саопштења Владе и Кремља узимају као једини валидни политички репери.

Сахрана Њемцова показала је да у Русији има доста људи који су били блиски његовим идејама, али и који, уосталом као и страдали лидер, нису вољни да те идеје буду „запрљане” пропагандом са Запада. Само се владајућа врхушка у Кијеву „упецала” на приче како је убијени имао намеру да обелодани чврсте доказе о умешаности руских оружаних снага у рату у суседној републици. Беспредметност оваквог податка, у тренутку када Американци отворено шаљу своје инструкторе за војну обуку у украјинске јединице под контролом званичне владе, просто боде очи.

Ипак, како опомиње Андреј Козирјев, шеф руске дипломатије у периоду 1990–96: „Агресивна антидемократска и антизападна пропаганда подигнута је на ниво државне идеологије, утичући и на спољну политику. У таквим околностима скретање ка насиљу временом ће постати све жешће и неиздрживо”, објаснио је Козирјев. Испада да и верзија о убици фанатику у овом случају сасвим има места.

Али, ту долазимо и до могуће верзије о злочину почињеном од стране исламских терориста.

Било би наивно веровати да је Њемцов убијен због подршке страдалима у недавном исламистичком нападу на редакцију листа „Шарли ебдо” у Паризу. По тој логици угрожени би били сви који су поступили као руски опозиционар.

Пре ће бити да је у питању много опаснија ствар, а то је да су се исламски терористи инфилтрирали у Русију, у покушају да и овде изазову хаос. Ако је заиста тако, руске власти ће морати степен узбуне да подигну на далеко виши ниво од садашњег, јер би московски случај могао да се покаже само као увод у шире активности екстремиста. А, подсетимо, Русија је у свом великом делу исламска држава.

Сада су све очи упрте у истражне органе. Они морају да делују брзо и отворено како би се избегле могуће спекулације о позадини московског убиства. Одређени трагови већ постоје, чак су, како рекосмо, похапшени и могући починиоци злочина. Али све то је и даље на танкој грани и може да се сруши сваког часа. Време је у свему кључни фактор. А њега има најмање. Као и чврстих доказа по чијем налогу је ликвидиран Њемцов. У обзир свакако треба узети и чињеницу да је његова пратиља те вечери, украјинска манекенка Ана Дурицка из свега изашла потпуно неокрњена, да би се после испитивања у полицији брже-боље вратила у Кијев.

У сваком случају, убиство опозиционог лидера је „политички чин”, како се изразио председник Владимир Путин, свестан да је исто уперено, пре свега, против њега и његове власти.

Али, по општем мишљењу, овде није реч о антирежимским ставовима које је износио убијени. Реч је о несумњивом покушају да се отвори још једна прича која ће моћи да буде коришћена у медијској борби против актуелне руске власти.

Управо то је разлог да полиција делује ефикасно и – што брже.

Извор: Политика