Месец дана пре него што ће новоизабрани амерички председник Доналд Трамп преузети дужност, Сједињене Америчке Државе су продужиле и прошириле санкције Русији. Дан раније, 19. децембра, ступиле су на снагу и обновљене санкције Европске уније према Москви и Криму, које ће трајати до 31. јула идуће године.
Продужење санкција ЕУ у Москви је прошло готово незапажено, али је поводом овог потеза одлазеће вашингтонске администрације Кремљ упозорио да ће нове америчке санкције против Русије нашкодити односима две земље и да ће Москва одговорити контрамерама. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је пренео жаљење што „Вашингтон и даље иде овим путем деструкције”. Оценивши да билатералне односе САД и Русије прати екстреман ниво неповерења и да су они у прилично очајном стању, Песков је на конференцији за новинаре рекао да и руски председник Владимир Путин доследно стоји иза става да односи треба да се побољшају.
Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков је био оштрији, назвавши одлуку непријатељским актом одлазеће Обамине администрације на који ће Русија одговорити проширењем своје листе санкција према САД. „Задржавамо право да бирамо време, место и форму нашег одговора, и то на начин који нам буде одговарао”, рекао је Рјапков.
Ове изјаве руских званичника сасвим се уклапају у уобичајен тон којим је Москва пратила како америчке изборе, тако и сваки избор најближих сарадника новоизабраног председника Доналда Трампа. Од 8. новембра, када се гласало за новог америчког председника, из Москве се није могао чути било какав израз задовољства, а упадљива је уздржаност и у погледу предвиђања развоја будућих руско-америчких односа. Осим дипломатских одговора да би на Трампову понуду за промену односа са Москвом одговорили истом мером, није се могао чути било какав коментар ни поводом одабира његових будућих најближих сарадника, иако су у Москви више него задовољни. Тако је било и поводом Трампове одлуке о именовању извршног директора енергетске компаније „Ексон мобајл” Рекса Тилерсона за новог државног секретара, који је само један у низу Трампових најближих сарадника који имају одличне односе са Русијом.
Ако се томе дода чињеница, коју су у Москви свакако знали пре него што се појавила у медијима, да Русија више није на листи претњи по САД, онда се са сигурношћу може рећи да иза форсирања тврдог руског дипломатског речника стоји стрпљиво чекање да се ствари преокрену.
Западна штампа је, извештавајући о новим санкцијама Русији, не верујући да ће нова администрација остати на том курсу, у први план ставила Трампове похвале Путинове политике и изјаву да би било добро ако би две земље могле да сарађују. Тилерсон, који је носилац највишег руског одликовања које може да добије страни држављанин, отворени је заговорник укидања санкција Русији, а Трамп га је изабрао као човека који ће помоћи да се „обрну године погрешно вођене спољне политике”.
Иако се руска администрација понаша као да се за месец дана ништа неће променити у односу Вашингтона према Москви, западна штампа изгледа не верује у то. Зато је запажено место у извештајима добила председница горњег дома руског парламента Валентина Матвијенко, која је описана као Путинов „близак сарадник”. Она је подсетила да предстојећи Трампов улазак у Белу кућу обећава стварање услова за боље односе САД и Русије, и при томе је изразила увереност да ће западне санкције бити ублажене или укинуте током наредне године.
Америчко министарство финансија је на „црну листу” ставило још седам руских појединаца и осам компанија и владиних предузећа. Листи су придодата и два танкера под руском заставом, у власништву компаније „Трансфлот”: „Маршал Жуков” и „Стаљинград”
Уз то, САД су на листу ставиле и 26 подружница руске Пољопривредне банке и произвођача гаса „Новатек”, који су већ били под санкцијама 2014. године. „Ова мера је одговор на руску незакониту окупацију Крима и даљу агресију у Украјини”, рекао је Џон Смит, вршилац дужности директора Канцеларије за контролу стране имовине при Министарству финансија САД. Према његовим речима, ове санкције имају за циљ да одрже притисак на Русију због припајања Крима и „активности оних који подржавају насиље и нестабилност у Украјини”, навео је Ројтерс.
Поред шесторице банкара на листу је као седми стављен Јегениј Пригожин, бизнисмен из Санкт Петербурга, кога су западни медији описали као финансијера руске „фабрике тролова”. Човека који наводно плаћа армију анонимних коментатора који пишу проруске коментаре на сајтовима западних медија. Осим што финансира Путинове ботове, Пригожин је познат и као Путинов кувар. Овај надимак је добио пошто је обезбедио посао снабдевања кетерингом Кремља и неких других владиних институција. На америчку црну листу је доспео јер има разгранат посао са руским министарством одбране. У саопштењу америчког трезора је наведено да компаније које су у вези са њим граде војне базе у близини руске границе са Украјином.
Како америчке санкције подразумевају особама са листе забрану путовања у САД и замрзавање имовине коју поседују, барем што се тиче „Путиновог кувара” – неће бити потресен.
