Kompromis briše kosovski presedan

Iako Republika Srbija obiluje velikim brojem pravnih stručnjaka, nisu objasnili šta kompromisno rešenje između Beograda i Prištine znači za međunarodno pravo. Svojim skromnim znanjem istorije i još skromnijim znanjem iz pravnih nauka, ukazaću vam šta s(v)e valja iza Vučićevog kompromisa.

Međunarodno pravo je prekršeno 2008. godine kada je albanska elita u Prištini, bez saglasnosti Beograda, proglasila nezavisnost. Stvar se iskomplikovala kada je secesija dobila široku međunarodnu podršku i preko 100 zemalja priznalo samoproglašenu državu. Presedan je stvoren samim proglašenjem nezavisnosti od centralne vlade, ali je dovelo novoformiranu državu i Zapad u ćorsokak. Presedan je iskorišćen za nove secesije i okupacije širom sveta, a Priština nije dobila priznanje na međunarodnom nivou – u UN.

Zato je lansirana ideja kompromisnog rešenja ili teritorijalnog razgraničenja. Ona podrazumeva promenu granica Srbije, ali i nikad do kraja priznatih granica Kosova. Okrnjena bi bila sadašnja teritorija KiM, tako što bi severni deo, koji čini oko 15% teritorije, sa većinskim srpskim stanovništvom, pripao Srbiji. Zauzvrat, Srbija bi priznala ostatak teritorije KiM, sa većinskim albanskim stanovništvom, čime bi se okrnjila granica Srbije.

Apologetski se tvrdi da kada je međunarodno pravo prekršeno 2008. godine, može i 2018. Dva minusa daju plus. Međusobno priznanje bilo bi suvereno pravo obe strane da se saglase sa nezavisnim putem jednog dela svoje teritorije. Bilo bi u skladu sa međunarodnim normama. Kosovski presedan bi nestao ponovnim uspostavljanjem međunarodnog prava.

Greše oni koji smatraju da će se time postići trajan dogovor. Njega nema, jer nam ostaju pitanja imovine, nestalih lica, crkve i druga. Ali, ovakvim rešenjem se trajno zatvara međunarodna kosovska debata. U tome je suština pritiska za kompromisno rešenje.

Kompromisnom podelom Srbije, ali i KiM, „svi bi bili pomalo gubitnici i dobitnici“. Kompromis bi omogućio Prištini učlanjenje u UN. Najveću korist bi od kompromisa imao Zapad. Brisanje kosovskog presedana dovodi Rusiju i Republiku Srpsku u problem. Promenio bi se narativ na secesije i okupacije u kojima je učestvovala Rusija. Zapad bi kompromisom izašao iz prekršaja, a Rusija bi u njemu ostala. Takođe, Republika Srpska morala bi za odvajanje da dobije dozvolu Sarajeva. Što se neće desiti. Sada se zapitajte zašto je ubijen moj prijatelj Oliver Ivanović.

Izvor: Stanje stvari