Српски медији су чудо: некоме падне на памет да сруши пола једне споредне улице под фантомкама у два сата ноћу, али то није гарант да ће тај неко бити ударна вест.

– Па шта треба ми да радимо!? – распитују се сви они који би да постану ударна вест српских медија.

– Ево, на пример, исеците секиром једно дрво на Кошутњаку! Успех загарантован! – саветују их из здружених српских медија који су баш по том рецепту, у рано првомајско јутро, коначно нашли комплетне идиоте, истина далеко мање комплетне идиоте од грандиозних комплетних идиота који нису ударна вест, јербо је то малко незгодно. Али, што каже наш народ, комплетном идиоту се у зубе не гледа.

Дакле, ударна вест српских медија за Први мај лета господњег 2018. била је: „Организована група младића и девојака секиром исекла три дрвета на Кошутњаку!“

Истраживачким новинарством за само неколико сати утврђено је да су секачи дрвећа родом из београдског насеља Церак, да имају 21 годину, да су наоружани аналогном секиром, а њихове изјаве показале су да им је ментални гуру председник Вучић, идол младих.

– Сваке године се овде окупљамо и сваке године смо све безобразнији. Данас смо срушили три дрвета, а следеће ћемо пет – пренео је Блиц изјаву једног од поносних момака за којег наводе да је секао стабло секиром, без фантомке, чак го до појаса.

– Случајно нисам знао за ту акцију, а да јесам, рекао бих им: „Сеците у по бела дана, дајте и мени једну секиру да сечем!“ – изјавио би гарантовано тим поводом председник Вучић само да су секачи дрвећа којим случајем били из Српске напредне странке или врха београдске власти.

А да су оног комплетног идиота средњег интензитета са Церака питали где налази инспирацију за свој рад, он би сто одсто изјавио како му је животна водиља легендарна савамалска изјава председника Вучића из јуна 2016. године: „Случајно нисам знао за ту акцију, а да јесам, рекао бих им: „Рушите у по бела дана, дајте и мени један багер да рушим!“, којом је дао пример млађим нараштајима како треба са новинарима, нарочито ако поставе какво незгодно питање типа: „Зашто сечете дрвеће?“, или, на пример: „Зашто рушите куће у два сата ујутру?“

Када су пре две године чланови месног одбора Српске напредне странке из новосадског насеља Сајлово посекли на Бадњи дан у шумама Националног парка Фрушка гора храст чија је сеча забрањена и тиме се похвалили на Фејсбуку, никоме није фалила ни длака с главе, осим што је Фрушкој гори зафалило неколико храстова.

Па зашто би онда онај веома талентовани будући месни одбор СНС са Кошутњака имао разлога за бригу, када је сеча дрвећа једна савим нормална активност коју је описао још Чика Јова Змај у песмици: „Где год нађеш згодно место ти дрво посади, да би га неки геније после посекао и слику поставио на Фејсбук пејџ Месног одбора СНС из Сајлова“.

Истина, та песмица у данашњој Србији има своју још бољу верзију: „Где год нађеш згодно место ти председника Вучића посади, а председник Вучић је благородан, па ће да награди!“

Србија је, наиме, држава где постоји невиђена сличност између заштићених врста различитог профила.

Разговарају тако ових дана Заштићени Храст и Заштићени Напредњак.

– Мене у овој земљи може свако да исече – жали се Заштићени Храст.

– Е видиш, буразеру, мене може да исече само председник Вучић, зато ти је боље да се на време учланиш код нас. И понеси секиру! – објасни му Заштићени Напредњак, најзаштићенија врста у региону.

Сличност између Заштићеног Храста и Заштићеног Напредњака је очигледна, некада чак не можеш да направиш ни разлику кад их видиш заједно, делују складно, једино што ових других има око 700.000 и ретко кад их неко „исече“, јер као што врана врани очи не вади, тако ни напредњак напредњаку очи не вади, осим кад носе фантомке. У тим ситуацијама изгледају баш као да су управо један другом направили прорезе за очи, с тим што је дискреција загарантована.

Када су три дана после првомајског игроказа са секиром министра полиције Стефановић Небојшу питали да ли прикрива један много важнији случај суспендовања правне државе у Савамали, много гори од кретенског суспендовања једног дрвета из Кошутњака, он је рекао: „Не мислим да има било каквог прикривања. Ако ви мислите да имате доказе о прикривању, молимо вас да поднесете адекватну кривичну пријаву. Ако је не поднесете сматраћу да сматрате да нема прикривања“.

Министар Стефановић је заправо првак Србије у дисциплини сматрање ради сматрања, јербо је уочено да током само једног дана може да сматра по 100 пута, мада се његово сматрање никад не разликује од сматрања председника Вучића.

Министар је, такође, првак Србије у дисциплини смарање ради сматрања, пошто се држи старе пословице: „Кад смарам онда сматрам, а кад сматрам – онда смарам!“ И најбоље сматра кад смара.

То је заправо одличан рецепт за већину српских медија који су од неколико пијаних дрвосеча аматера са првомајског уранка направили најважнији медијски случај у југоисточној Европи, јер од дрвећа се шума не види, а од дрвећа се не види ни Херцеговачка улица. Иако тамо нема дрвећа. Нема додуше ни кућа.


Извор: Н - 1

Оставите коментар

Оставите коментар на Слике из живота комплетних идиота

* Обавезна поља