Konsultacije pred samit NATO – Rusija

Naslovna / Vesti / Konsultacije pred samit NATO – Rusija

Objavljeno: 06/07/2016, 23:41

„Danas su se završile konsultacije za održavanje redovnog zasedanja Saveta Rusija—NATO. On će se održati 13. jula. Najveća pažnja biće usmerena na vojnu bezbednost u svetlu onih odluka koje se pripremaju za samit NATO-a u Varšavi. Računamo na iskren i ozbiljan razgovor, a posebno o pitanjima koja se odnose na pojačane aktivnosti NATO-a duž ruske granice i njegov uticaj na bezbednost i stabilnost u Evropi uopšte i pojedinim njenim regionima. Osim toga, nastavićemo na prethodnom sastanku započetu razmenu mišljenja o situaciji u Ukrajini i Avganistanu“, izjavio je Gruško.

Rusija će kao odgovor na pojačavanje pomorskih snaga NATO-a u Crnom moru učiniti sve da balans snaga u regionu ne bude narušen, izjavio je Gruško u intervjuu za „Komersant“.

„To se tiče vazdušne komponente, pomorskih i svih ostalih sredstva koji budu neophodni“, precizirao je on.

Gruško je naglasio da se Rusija oduvek zalagala da Crno more ostane region saradnje.

Mi smo u više navrata upozoravali SAD o opasnostima približavanja ovih brodova ruskoj obali. To su destabilišući koraci koji ne samo da nanose štetu regionalnoj bezbednosti, već podrivaju i stratešku stabilnost“, dodao je on.

U NATO-u moraju da shvate da će agresivne mere alijanse prema Rusiji obavezno dobiti vojno-tehnički odgovor, izjavio je Gruško.

„Nude nam agresivni program koji nas uopšte ne zanima. U NATO-u moraju da shvate da će sa vojne tačke gledišta sve ove mere imati samo suprotan efekat, jer svi razumni ljudi (naročito u vojsci) shvataju da ćemo mi sigurno dati vojno-tehnički odgovor. Mi ćemo preduzeti sve što je potrebno da bismo obezbedili našu odbranu“, naglasio je Gruško.

On je istakao da su „koraci koje NATO preduzima na istočnom krilu definitivno pogoršati situaciju“.

Na pitanje da li se retorika NATO-a promenila u protekle dve godine i početka sukoba u Ukrajini, Gruško je rekao da je pravedno reći da se ne menja usmerenost izjava, ali ton se popravlja. Ali danas smo zabrinuti zbog nečeg drugog: politički kurs koji je NATO izabrao pod maskom ukrajinske krize sada je dobio neku vrstu vojnog plana i to je veoma opasno. Vojni planovi usmereni protiv Rusije, neminovno će stvarati i neprijateljsku politiku. NATO će sve vreme morati da objašnjava javnosti zašto pakt troši te resurse na odbijanje opasnosti sa istoka. Svima je jasno da takva pretnja ne postoji.

Ali vidimo da stereotipi ‘hladnog rata’ teško odumiru. Osim toga, na ovu gomilu stalno se ubacuju nove priče. U poslednje vreme drugačije, ali izgleda ozbiljni nezavisni istraživački centri objavili su dosta materijala koji treba da pokažu da ako se ništa ne preduzme, onda će ruski tenkovi za 30-60 sati doći do Taljina i Rige.

U ovom slučaju možemo da vidimo da su sve oružane intervencije NATO-a posle okončanja ‘hladnog rata’ dovele do najtežih posledica. Pre svega se radi o vojnoj kampanji protiv bivše Jugoslavije 1999. godine. Mnoge zemlje-članice NATO-a učestvovale su u iračkoj operaciji. Poslednji primer je bombardovanje Libije 2011. godine.

Sadašnja situacija na severu Afrike i problemi sa kojima se danas suočava Evropa, pre svega migraciona kriza, u mnogome su rezultat akcija NATO-a. Države-članice pakta pojedinačno i kolektivno nose odgovornost za ovo.

Zakopavanje ratnih sekira

Ruski zvaničnici i eksperti smatraju da je susret predstavnika Moskve i Zapada za pregovaračkim stolom jedini način da se izbegne dalja eskalacija konflikta, ali istovremeno ističu da će perspektiva odnosa zavisiti od rezultata samita NATO-a.

O tome da je Moskva spremna za održavanje Saveta Rusija-NATO objavio je francuski šef diplomatije Žan Mark Ero, posle sastanka sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom u Parizu 29. juna. Ero je izrazio nadu da će na sastanku u poljskoj prestonici Severnoatlantska alijansa pokazati želju da stavi tačku na konfrontaciju i istakao je da postoji potreba da se sa Rusijom izgrade transparentni odnosi kroz dijalog.

Lavrov je, sa druge strane, jasno dao do znanja da uprkos spremnosti Moskve da učestvuje u dijalogu, Rusija i dalje osuđuje održavanje velikih vojnih vežbi Alijanse u Istočnoj Evropi i planove raspoređivanja dodatnih bataljona NATO-a u Poljskoj i baltičkim zemljama.

„Razgovarali smo o mogućnosti održavanja Saveta Rusija-NATO na nivou stalnih predstavnika u Briselu. Mi ćemo, naravno, pratiti kako će se odvijati dijalog na samitu NATO-a u Varšavi u julu, a pre svega nas zanima da li će se nastaviti tendencija povećavanja vojne aktivnosti Alijanse i vojnog prisustva NATO-a na našim granicama“, istakao je Lavrov.

Uoči samita NATO-a u Varšavi iz Alijanse su se čule prilično oštre izjave. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg više puta je izjavio da predstojeći samit u Poljskoj dolazi u „kritičnom trenutku“, kada se NATO suočava sa „ruskim agresivnim nastupom, opasnostima od terorizma i drugim izazovima“.

„Biću jasan: u Poljsku će nakon varšavskog samita biti upućene dodatne snage NATO-a, kako bismo poslali jasan signal da će napad na Poljsku biti smatran napadom na čitav savez“, kazao je Stoltenberg, aludirajući na to da je Rusija „agresor“, uprkos tome što je Moskva više puta ponovila da nema nameru ikoga da napada.

Očekuje se da će na samitu u Varšavi, koji je zakazan za 8. i 9. jul, saveznici razmotriti dugoročne posledice krize odnosa sa Rusijom, a da će jedna od centralnih tema biti jačanje vojnog prisustva u Istočnoj Evropi.

Moskva je ranije jasno poručila i da će sistematski odgovoriti na bilo kakve akcije NATO-a za jačanje istočnog oboda Alijanse.

Zapadni stručnjaci na obnavljanje dijaloga Rusije i Zapada gledaju optimistično. Prema njihovom mišljenju, poslednjih meseci odnosi Moskve i zapadnog bloka su se u značajnoj meri pooštrili, što je pretilo da izazove novi Hladni rat, ili čak nešto gore.

Faktor mogućeg „resetovanja“ odnosa postao je i „bregzit“. U situaciji kada se dobro utvrđen zapadni svetski poredak našao pod pretnjom raspada, EU i SAD su primorane da „suštinski preispitaju svoju politiku“.

Ruski vojni analitičar Andrej Koškin ocenjuje da je NATO počeo da pokazuje inicijativu za normalizaciju odnosa sa Rusijom, ali da „ponekad to čini na čudan način“.

Sa druge strane, on smatra da je prerano očekivati da će NATO definisati jedinstven stav prema Moskvi i da će promeniti mišljenje o Rusiji kao „agresoru“, jer na stav NATO-a i te kako utiču SAD, koje drže dirigentsku palicu.

„Ne treba zaboraviti da se jastrebovi u NATO-u hrane time što povećavaju vojne kapacitete i time što pljačkaju poreske obveznike zemalja-članica Alijanse. Naravno da je u njihovom interesu da i dalje insistiraju na priči o pretnji, koja navodno dolazi od strane Rusije. Ali postoje i drugi aspekti. Jedan od njih je vezan za ekonomske mogućnosti mnogih evropskih zemalja, a ekonomija je u toj situaciji njihov prioritet. Sa druge strane, evropski sistem bezbednosti nemoguće je zamisliti bez Rusije. Dokaz tome su teroristički napadi u Turskoj, kao i oni u Evropi. Sve to dokazuje da bi trebalo preispitati politiku odnosa prema Rusiji, koja je svojom intervencijom na Bliskom istoku pokazala da je važan geopolitički igrač“, ocenjuje Koškin za Sputnjik.

Sada kada EU gubi svoje jedinstvo, savez je primoran da se usredsredi na sopstvene unutrašnje probleme, a zemlje koje su satanizovale Rusiju moraće što pre da odustanu od takvog pristupa.

Koškin je uveren da će zbog svega toga zemlje-članice NATO-a na predstojećem samitu u Varšavi ublažiti (oštru) retoriku prema Rusiji.

Sa druge strane, pojedini evropski zvaničnici već su kritikovali gomilanje trupa NATO-a na ruskim granicama. Zbog toga bi, ocenjuju analitičari, u sedištu NATO-a moglo da dođe do unutrašnjeg raskola i konflikta između članova bloka. U toj situaciji bi Brisel promenio taktiku i probao bi da se dogovori sa Rusijom. To bi pomoglo smanjenju napetosti i sprečilo bi dalje pogoršanje situacije.

Međutim, sve nade u normalizaciju odnosa pašće u vodu ako na samitu u Varšavi Alijansa donese odluku da nastavi vojni pritisak na Rusiju. A to je takođe realan scenario.