БЕОГРАД — Бивши амбасадор Русије у Србији Александар Конузин запитао је да ли има проблема и где су они када је реч о реализацији Јужног тока.
Конузин је на округлом столу о енергетици у оквиру руско-српске привредне конференције истакао да већ две године слуша исту причу о томе а, читајући новине, како наводи, може се видети да има неких проблема.
Душан Бајатовић: Нема никаквих неразумевања и кашњења око Јужног тока
Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић је казао да нема никаквих неразумевања између српског и руског партнера у вези Јужног тока нити је тај пројекат закочен због финансирања и обезбеђења гаранција за кредите.
Бајатовић је најавио да у току следеће недеље очекује да се нађу решења у вези уговора о зајму и поручио да ће тај уговор ускоро бити потписан. То је, како је рекао, потврдио и први потпредседник Владе Александар Вучић.
Бајатовић је казао, да је технички део тендерара за извођача радова за деоницу Јужног тока кроз Србију, завршен и да ће ти извођачи бити изабрани до краја априла. То ће створити услове да одмах потом почну и радови на терену – казао је Бајатовић.
Он је истакао да нема суштинског кашњења, нити кочења пројекта Јужни ток у Србији, већ се ради о малом закашњењу у односу на првобитан план јер је неопходно детаљно испреговарати финансијски уговор о зајму.
Бајатовић је нагласио да је Влада Србије, урадила све да се тај пројекат максимално брзо реализује. Објаснио је да је реч о кредиту од око 270 милиона евра, који је Гаспром под повољним условима понудио Србијагасу са фиксном каматом од 4,25 одсто годишње, и роком отплате од 15 година.
За тај кредит Гаспром није тражио државну гаранцију, истакао је Бајатовић. Он је прецизирао да се одустало од првобитне намере да Србијагас, као свој оснивачки улог у Јужном току, узме кредит од 75 милиона евра, за који је била потребна државна гаранција. Рок отплате тог кредита требало је да буде пет година, са каматом од 6,25 до 6,75 одсто годишње.
Бајатовић је указао да се, на основу става Владе Србије, тражило боље финансиско решење, и да је у понуди Гаспрома био кредит Србијагасу од око 270 милиона евра, са повољним условима. Одлука да се прихвати та понуда Гаспрома је била комерцијална, јер је повољнија за Србију и није повезана ни са каквим питањем трансформације Сребијагаса, нити са било каквим политичким условљавањем – рекао је Бајатовић.
Он је прецизирао да се сада пре потписивања уговора о кредиту, разматрају решења три потенцијална ризика. Први ризик је ако дође до кашњења пројекта Јужни ток, цену капитала који је Србија уложила ће сносити Гаспром експорт. Други ризик је ако Јужни ток буде завршен а не буде из неког разлога у функцији јер, на пример, у Мадјарској не буде на време завршена деоница, у том случају такође ће ризик финансирања пројекта сносити Гаспромекспорт, рекао је Бајатовић.
И трећа ствар је да се договоримо да ће кредит Гаспрому Србија у целости враћати из дивиденди, навео је Бајатовић.
Представници Министарства енергетике као и директор Србијагаса су указали да у Србији постоји политичка воља да се пројекат заврши до краја, упркос томе што је било притисака на Србију, јер је тај пројекат у економском интересу Србије.
На скупу је речено, да у прилог томе, говори и чињеница да је Србија склопила стратешки споразум са Русијом у области енергетике, донела посебан закон о јужном току, који гарантује да је то пројекат од национог интереса, потписање и уговор о транспорту који гарантује да ће Гаспром имати сто посто закуп капацитета гасовода, а ускоро се очекује и потписивање финансиског уговора о кредиту.
Оставите коментар на Конузин – Видљиви су проблеми око Јужног тока
Copyright © Цеопом Истина 2013-2023. Сва права задржана.