Коп који подсећа на море

Непрегледна вода пружа се докле поглед сеже. Стапа се са хоризонтом. У даљини се назиру планине. На видиковцу се зауставља породични аутомобил из којег излазе баба и деда са унучићима. Пролазе поред импровизоване рампе од велике цеви која означава забрану приласка. Деца би да се сликају поред „језера” које их подсећа на море. У том тренутку обезбеђење излази да изненадне посетиоце испрати са поседа Рударског басена „Колубара”. Чаролија је разбијена. Постајемо свесни да се испред нас не пружа идеалан летњи пејзаж, већ вода која је пре тачно три месеца стигла у поплавном таласу са помахниталом Колубаром.

Због ове катастрофе, највећи коп овог рударског басена, „Тамнава – Западно поље”, већ три месеца је поплављен. Испод водене површине заробљено је девет огромних, злата вредних, багера са пратећом опремом. Само се врхови три багера издижу изнад воде дубине до 60 метара. Само један потопљени багер кошта између 17 и 20 милиона евра, а пратећа опрема од 12 до 15 милиона „Електроника” неће преживети последњи потоп, али остали делови после ремонта ће поново бити употребљиви, оптимиста је Милорад Грчић, директора РБ „Колубара”.

У овом тренутку се четири домаће пумпе које избацују по 12.000 кубних метара воде на сат, боре са чак 187 милиона кубика воде. Толика је запремина Власинског језера, па није чудно што су поменути одушевљени малишани пожелели да се овде расхладе на врелом августовском дану.

Док размишљамо како да стигнемо до супротне стране копа где назиремо обрисе једног багера који копа јаловину на „Тамнави”, испред наших ногу паркира се „лада нива”. Из аутомобила излази Слободан Вучетић, директор највећег колубарског копа. У радничком оделу, рударским ципелама, са аутомобилом који вози, не одудара од осталих колега који раде на копу. Не седи цео дан у фотељи. Као и сви, нон-стоп је на терену, спушта се у коп, надгледа посао. Није овлашћен да даје изјаве, а нема времена да нас одведе да видимо једини „преживели” багер на копу. Даје нам кратке инструкције и стижемо до одредишта после двадесетак минута вожње поред кућа, школе и цркве, чија судбина зависи од количине угља на којој „леже”.

Моћни багер „глодар 2”, висок око 40 метара, копа јаловину како би се дошло до угља. Земља се одвози тракама и избацује на супротној страни копа. Багер не стаје, огромни точак се врти непрестано. Ради 24 сата, а радници се смењују на осам сати. У близини копа се уздиже двоспратна кућа. Одавно исељена и исплаћена, ускоро ће да буде и срушена, јер багер копа баш на ту страну.

Двадесетједногодишњи Данко Божић, са колегама рашчишћава терен испред моћне машине, коју у сваком тренутку „опслужује” 12 људи. Лишће, грање и смеће трпају на гомилу и товаре у камион. Одмора нема, а ни хладовине. Најгоре је, тврди Данко, радити по врућини. Кишица би им добродошла, али пљускова, олује и воде им је преко главе. Иако је њихов хлеб тешко зарађен, Данко, који је само годину дана у фирми, нада се да ће овде и остати.

„Колубара”, која запошљава чак 12.500 људи, храни већину Лазаревчана. Људи помало са завишћу гледају на запослене мислећи – лако је њима када зарађују колико просечан Србин, за месец и по, два. Ипак, већина промени мишљење када посети „Колубару”. Само једна вожња низ коп популарном „мајмунаром” (лименим возилом који представља спој камиона и аутобуса), довољна је да већина присутних никад не пожели да има везу са рударством.

Вода из копа „Тамнава – Западно поље” требало би да буде у року од три месеца враћена у Колубару старим коритом реке Кладнице. Радници не знају шта ће се наћи на дну и колико ће морати да се чисти површина земље и да се ремонтују машине, али када испумпају половину воде моћи ће да копају угаљ. Према речима директора Грчића, један нови багер спреман је да, чим се испумпа део воде, почне да вади „црно злато”. Први угаљ на „Тамнави” требало би да буде ископан у току зиме.

Из суседног копа „Велики Црљани” после поплаве испумпано је 24 милиона кубика воде, а остало је још око три. Вода је цевоводом успешно враћена у Колубару. Увелико се ради. Огромни багер који је ремонтован месец дана, претрпео је мању штету него што се очекивало. Већ осам дана ради пуном паром. На овом копу ископава се најквалитетнији угаљ. „Тамнава” и „Велики Црљани” заједно су производили 19 милиона тона угља од укупно 30 милиона колико се сваке године ископа у „Колубари”. Сада су све очи упрете у раднике на преостала два копа – поља „Б” и „Д”, који су и по неколико пута увећали производњу како би надоместили губитке. „Колубара” сада производи око 80 одсто очекиване производње, што улива наду да неће бити зиме у становима у Србији.

Прве процене указују да је овом индустријском гиганту, поплава нанела директну штету од чак 100 милиона евра. Сваки дан мировања багера на „Тамнави” доноси нови губитак, али сви се труде да о томе не размишљају. Сећају се како је дивља река гутала све пред собом. Секла је асфалтни пут као да је од папира. Срећа што ниједан људски живот није изгубљен, кажу, а све остало ће бити надокнађено. Једног дана…

Пролазећи кроз село Велики Црљани примећујемо остатке импровизованог насипа на крају асфалта. Ко би рекао да је мирна Колубара, удаљена више од три километра, довде стигла. Сада је, прелазећи преко моста, готово и не примећујемо.

Извор: Политика