Косовски буџет игнорише српске општине

КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Уколико привремена косовска влада на челу са Исом Мустафом ускоро не обезбеди додатна средства, шест општина са српском већином и два министарства које воде Срби функционисаће само на папиру.

Буџетом који је усвојен одборничком већином почетком прошле недеље, када су српски посланици незадовољни напустили скупштинско заседање, посебно је угрожен рад две општине јужно од Ибра, Партеш-Пасјане и Клокот, а у бољој позицији неће бити ни четири општине на северу Космета – Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток, којима је буџет смањен за око шест милиона евра.

Иако косовски буџет за ову годину износи 1,750 милијарди евра, Приштина није имала слуха за захтеве српских представника и није испоштовала усмени коалициони договор, па је Србе закинула за више од 11 милиона евра.

Љубомир Марић, министар за локалну самоуправу у кабинету Мустафе, за „Политику” каже да „Приштина мора да нађе начин и обезбеди додатна средства, јер ће се у супротном довести у питање функционисање општина јужно од Ибра, у које се годинама ништа није улагало, али и да се дефинише својеврсно виртуелно финансирање општина на северу, како би радиле пуним капацитетом”.

– Тражимо да влада, чији смо коалициони партнери, из постојећег буџета издвоји средства за српску заједницу и омогући нам нормално функционисање. У неким разговорима добили смо обећања да нам новац може бити пребачен на лето, када се буде радио ребаланс буџета, али како ћемо до тада да функционишемо? Очекујем и интервенцију међународне заједнице, јер овакав буџет озбиљно доводи у питање наше постојање – каже за „Политику” министар Марић, наглашавајући да су се „Албанци приликом расподеле средстава, између осталог, руководили и некаквим пописом становништва, који је рађен 2011. године и по коме Срба има драстично мање од стварног стања”.

Питање „пуког функционисања” озбиљно брине руководство Општине Партеш-Пасјане, којима ће на основу планираног буџета припасти 763.000 евра, што је довољно само за плате у локалној самоуправи (за 59 радника), за запослене у просвети (76 наставника и помоћног особља), за оне који раде у здравству (осам медицинских сестара и по једног возача и помоћног радника), као и за неколико радника обезбеђења који чувају општинске објекте.

– Делом кривим приштинско руководство, али највећу кривицу сносе српски одборници, на челу с Драганом Петковићем, председавајућим скупштином, који је са својим партијским друговима и одборницима Самосталне либералне странке инсистирао да се овакав буџет прихвати. Знао сам да ће доћи до овакве ситуације, где имамо само за плате. Познато је да је ово једна од најнеразвијенијих српских средина, али Приштина за то није имала слуха – каже за „Политику” Драган Николић, први човек Општине Партеш, а за некадашњег помоћника министра за Косово и Метохију (у министарству које је водио Горан Богдановић) Драгана Петковића каже да се „искључиво руководио личним интересима, науштрб националних”.

Драган Станковић, директор за буџет и финансије у Општини Партеш, објашњава да су представници општине пред крај прошле године упутили захтев Приштини за додатних 840.000 евра, али су одбијени.

– Буџет нам је, слободно могу рећи, катастрофалан. Имаћемо новца само за плате, док ни динар не остаје за робе и услуге и капиталне инвестиције. Ми смо рурална средина, немамо фабрике, немамо од чега да убирамо порезе. Уколико се не нађу додатна средства, с правом се питамо да ли ми треба да постојимо само зато да би неколико стотина људи примало плату – каже Драган Станковић за „Политику”, наводећи бројне неправилности које угрожавају ову општину у Косовском Поморављу, а као драстичан пример „нелогичних потеза Приштине” помиње попис становништва, по којем је убележено само 1.770 становника.

– Нас из Приштине финансирају као општину по попису из 2011. године, а заборављају на чињеницу да нас у бирачким списковима, које је сачинила Приштина, има 4.480 пунолетних грађана – истиче Достанић.

И он тврди да су српски одборници направили „велику грешку и руководили се искључиво својим интересима кад су усвојили општински буџет јер, да га нису прихватили, сад не би имали овакве велике проблеме.

На питање новинара „Политике” како би општина функционисала без усвојеног буџета, Станковић одговара:

– Привремено би нас финансирала косовска влада, а онда би се ишло на нове локалне изборе.

Увоз робе на север КиМ само уз косовску лиценцу

Компаније које до 1. јануара нису поднеле захтеве за добијање косовске лиценце више неће моћи да увозе робу на север Косова. Од овог правила изузета су само предузећа која увозе лекове и медицинску опрему на север Косова, а којима је остављен рок до 31. маја 2015. да регулишу косовску лиценцу.

Неопходност поседовања косовске лиценце резултат је договора о царини између Београда и Приштине који је у Бриселу постигнут 17. јануара 2013. године

Извор: Политика