Постаје јасније због чега је Петар Матијевић недавно јавно упро прстом у Миодрага Костића и прозвао га због монопола на тржишту али и намере да свој бизнис са шећером прода неком од великих страних играча. Краљу меса, који такође узгаја десет одсто шећерне репе у Србији, засигурно се није случајно омакло када је рекао да се у пословним круговима већ увелико прича да ће Костићев „Суноко” ускоро бити продат немачкој или француској групацији. Предвидео је да ће то бити велики удар за домаће произвођаче репе али и за потрошаче који ће од тога добити само више цене увозног шећера.
Да се Матијевићеве сумње сада обистињују потврђује и јучерашње кратко саопштења „МК групе” да је са аустријском „Аграном”, регионалним лидером у производњи шећера, потписан предуговор о стратешком партнерству. Ова компанија, која већ послује у Бих, Румунији, Словачкој, Чешкој и Мађарској, иначе је део немачког шећерног гиганта „Суедцукера” чије интересовање за тржиште шећера у Србији није новост јер се још 2012. године спекулисало да има намеру да приватизује домаће шећеране.
Колики би био удео „МК групе” у том партнерству и да ли се иза њега крије продаја шећерана у Врбасу, Пећинцима и Ковачици (које послују у саставу „Сунока”) јуче у овој компанији нису хтели да коментаришу за „Политику”. Као образложење овог пословног потеза навели су једино да се „следеће године у Европској унији очекују радикалне реформе у индустрији шећера и укидање квота тако да ће само највећи у овом бизнису моћи да обезбеде опстанак”.
Врло брзо огласила се и „Аграна” и отклонила дилему о каквом је заправо послу реч. Аустријски концерн за производњу шећера, скроба и воћа саопштио је да намерава да преузме већински део компаније „Суноко” и да је са власницима, компанијом „Agri Europe Cyprus”, већ потписано писмо о намерама. Потврдили су за Танјуг да ће им за реализацију тог плана бити потребно одобрење надлежних државних институција.
„Суноко”, чија јe годишња производња око 300.000 тона шећера, недавно је поднео захтев за одобрење преузимање шећеране „Те-То” у Сенти. Комисија за заштиту конкуренције је очигледно, закључила да постоји могућност да дође до поремећаја на тржишту шећера и отворила испитни поступак.
Матијевић, који има свој интерес у спречавању монопола у овој индустрији, упозорио је да би произвођачи репе, ако Комисија то дозволи, били у још горој позицији него што су сада. То што је са Костићем чак правио конзорцијум за приватизацију ПКБ-а и био у добрим пословним односима није га спречило да за наш лист обелодани да „своју репу одавно њему не продаје већ грчком „Хеленику” који нуди за 20 одсто бољу цену”. „Хеленик” је иначе тренутно једини Костићев конкурент на тржишту Србије.
Миодраг Костић је 2002. године купио за три евра шећеране у Бачу, Ковачици и Пећинцима, у време када је на власти била Демократска странка за коју је важио као главни финансијер. Приватизација шећерана нашла се на списку једне од 24 спорне приватизације, а био је умешан и у препакивање шећера и пласман на тржиште ЕУ.
Бранислав Гулан, агроекономски аналитичар, каже да је овакав Костићев потез био очекиван због тога што се гасе шећеране у Европи и прелазе на производњу шећера од трске, која се увози, а шећер је много јефтини. Последњих десет година у Европи је угашено више од 150 шећерана.
– Шећерана у Бачу је, у међувремену затворена и опрема пренета у погоне у Врбасу, одакле је иначе Костић родом и одакле је започео свој приватни бизнис – каже Гулан. Он каже да је ове године у Србији засејано за 25 одсто више репе него прошле године, али то је и даље мање од онога што имамо шансе да посејемо и прерадимо. Иначе у регуларним условима и поштовању уговора са сељацима највише се исплати бизнис у производњи шећерне репе.
У Комисији за заштиту конкуренције јуче су рекли да немају коментар о преговорима које „МК група” води о продаји своје фирме, подсећајући да је у току испитни поступак о преузимању „Те-То Сента” и да ће поступак бити окончан, у законском року, до 16. септембра. Ако „Аграна” у међувремену потпише уговор са „Суноком” они ће бити у обавези да у року од 15 дана поднесу захтев за одобрење концентрације, односно спајање.
