ОПЕК је практично изумро као јединствена организација. Седамдесете године прошлог века, када је група држава Залива могла да утиче на услове светске трговине нафтом, треба заборавити. Овим речима, Игор Сечин, први човек водеће руске петрокомпаније „Росњефт”, оценио је садашње стање дубоко разједињеног картела, који барем на папиру, контролише трећину светског снабдевања стратешком сировином.
Сечин, најдоследнији противник уплитања Русије у преговоре с ОПЕК-ом о евентуалном солидарном замрзавању производње (ради подстицаја раста цене), „реквијем за ОПЕК” изложио је Ројтерсу у недељу – пре него што је Ријад објавио смену утицајног министра енергетике Алија ел Наимија.
Као један од најближих сарадника председника Владимира Путина, Сечин је одавно и јавно против било каквог уплитања Русије у преговоре с ОПЕК-ом око евентуалног здруженог и солидарног замрзавања производње, јер то „не приличи светској сили”, преноси Ројтерс.
„Са ким тамо да се договарамо и о чему” – тако је Сечин прокоментарисао позив Русији да учествује у међународним нафташким преговорима 17. априла у Дохи. Као што је већ познато, ти преговори су неславно пропали – упркос великом залагању Русије, Саудијске Арабије, Катара и Венецуеле – и то након изненадне интервенције саудијског принца Мухамеда бин Салмана.
Ако је веровати Сечину, Русија више никада не би ни требало да преговара са ОПЕК-ом, будући да, по његовом уверењу, данас на глобалном петротржишту делује скуп објективних фактора који спречавају да било какав картел или групација диктирају баснословним бизнисом.
Сечинову процену да „унутрашње зађевице убијају ОПЕК” колико јуче потврдиле су најновије поруке водећих ривала унутар картела Саудијске Арабије и Ирана, и то уочи самита те групе петроизвозника, који ће се одржати почетком јуна у Бечу.
Економско надметање Саудијске Арабије са Ираном, Русијом и другима на светском петротржишту неће утихнути све док се разреше „стратешка питања у региону – у Јемену и Сирији”, оценио је Амир Хосеин Заманинија, помоћник иранског министра енергетике у изјави коју преноси „Волстрит џорнал”.
И док вишеструка ратна драма траје у Сирији и Јемену (одакле су јуче проирански побуњеници гађали град Камис Мушаит на југозападу Саудијске Арабије), Техеран и Ријад настављају бесомучну трку за удео на светском тржишту. „Саудијска Арабија предвиђа значајан скок светске тражње нафте за нова 1,2 милиона барела дневно. Ријад ће енергично бранити свој удео на светском тржишту, одлучан да очува статус најпоузданијег снабдевача”, изјавио је јуче Халид ел Фалих, новопостављени министар енергетике Саудијске Арабије, иначе вршњак Игора Сечина.
Са супротне стране Персијског залива, Мохамад Шаријатмадари, заменик иранског председника за извршне послове, поручио је да је петроиндустрија „покретачка сила иранске економије”. Истовремено, иранска државна новинска агенција ФНА објавила вест о драматичном скоку производње и извоза црног злата (за 50 одсто) на тржиште четири највеће муштерије: Кине, Индије, Јапана и Јужне Кореје.
Према наводима званичног Техерана, производња нафте у Ирану убрзано се приближава нивоу од два милиона барела дневно, колико је износила пре увођења западних санкција, укинутих у јануару ове године. „Иран је готово спреман да разговара са чланицама ОПЕК-а о ограничавању производње”, пренела је јуче агенција Блумберг.
У међувремену, западни посматрачи истовремено уочавају пад извоза саудијске нафте у САД, Јапан и Европу. Будући да цена барела последњих седмица непрестано расте, неизвесно је да ли ће картел поставити тему замрзавања производње на дневни ред, скептичне су банке Морган Стенли и Барклиз.
Шта може бити заједничка тема Саудијске Арабије и Ирана на предстојећем самиту ОПЕК-а у Бечу, у овом тренутку је загонетка.
Саудијска Арабија руши ОПЕК
Али ел Наими (81), саудијски министар енергетике од 1995. године и најутицајнији актер светске петрополитике у том периоду, смењен је у суботу преко ноћи декретом краљевског двора у Ријаду.
Истовременим указом, Саудијска Арабија добила је ново министарство које ће објединити енергетику, индустрију и минералне ресурсе, односно 51 одсто укупне привредне делатности водеће сунитске монархије. Неизвесност око даљег петрокурса водећег светског извозника нафте и његових односа са ОПЕК-ом један је од главних разлога јучерашњег скока цене барела (уз најновији раст кинеске тражње петролеума и још непроцењивих укупних последица пожара на налазиштима црног злата у Канади).
„Халид ел Фалих (56) нови је министар енергетике Саудијске Арабије. Министарство је истовремено задужено за енергетику, индустрију и минералне ресурсе”, објавио је саудијски двор у Ријаду.
У јеку ћудљивих потреса на светском тржишту нафте, Катар и Уједињени Арапски Емирати, заливски петроизвозници и водећи савезници Ријада унутар ОПЕК-а (поред Кувајта), такође су недавно извршили сличну централизацију управљања стратешким секторима привреде, истиче Ројтерс.
У међувремену, смена Алија ел Наимија, без иједне речи поздрава Ријада „маестру” – како је светски петробизнис годинама ословљавао утицајног министра – уследила је само три седмице након што је принц Салман натерао Наимија да одустане од већ договореног покушаја (ОПЕК-а, Русије…) да се у Дохи обузда текућа криза на петротржишту.
Новопостављени саудијски министар енергетике Халид ел Фалих, иначе шеф саудијске државне нафтне компаније Арамко, члан је затвореног круга блиских сарадника принца Салмана. Фалих је одмах по постављењу наговестио да ће следеће окупљање ОПЕК-а почетком јуна у Бечу бити бурно.
„Ниска цена нафте треба да допринесе корекцији светског тржишта. Саудијска Арабија има ресурсе да чека на ту корекцију”, поручио је Фалих, најављујући наставак петрополитике којом је његов претходник ветеран Наими 2014. године шокирао берзе (барел је тада коштао око 114 долара), најављујући еру јефтинијег црног злата. Наими је пре скоро три године истовремено најавио и нову фазу битке Саудијске Арабије за очување удела (примата) на тржишту нафте, а идентичан курс обећао је протеклог викенда и његов наследник Фалах.
Јучерашњи скок цене барела северноатлантске нафте типа „брент” за 1,6 одсто (на 46,11 долара) и лаке тексаске нафте за 2,08 одсто (на 45,59 долара) изазван је великом берзанском недоумицом, открива „Волстрит џорнал”.
Наиме, ако нови саудијски министар енергетике најављује наставак петрополитике свог претходника, шта стоји у иза смене Наимија?
Позадина Наимијеве смене отворено брине светско тржиште нафте, где је потпуно јасно да иза тог потеза стоји принц престолонаследник Салман, од лане задужен не само надзор нафтне индустрије већ и одбране Саудијске Арабије.
Страни посматрачи од прошле јесени уочавају да Наими и принц Салман имају опречна виђења даље петрополитике Ријада. „Саудијска Арабија је усвојила импулсивну политику интервенција. Принц Салман је политички коцкар који дестабилизује арапски свет кроз ратни уплив у Јемену и Сирији”, јавно је проценила још 2. децембра прошле године немачка обавештајна служба БНД. Објављивање процене БНД изазвало је оштар демарш саудијске амбасаде у Берлину и извињење немачког министарства иностраних послова.
У међувремену, Наими је у фебруару са министрима енергетике Русије, Катара и Венецуеле покренуо прву рунду преговора са извозницима нафте и изван састава ОПЕК-а. Барел је у то време коштао нешто мање од 30 долара: тај стрмоглав цене изазвао је отворени раскол заливских држава предвођених Саудијском Арабијом, са остатком ОПЕК-а.
Шта ће овим поводом за Ријад надаље бити пресудно, принц Салман најавио је почетком априла.
„Свеједно нам је да ли барел кошта 30 или 70 долара. Саудијска Арабија има своје развојне планове и може још дуго да издржи ниску цену нафте”, оценио је Салман.
Јаз између помирљивијег Наимија и жустрог принца Салмана, који се противио било каквом нафташком споразуму ако му се сместа не прикључи Иран – постао је непремостив.
Иран је као чланица ОПЕК-а већ најавио учешће на предстојећем самиту картела и назначио спремност за преговоре о евентуалном замрзавању производње нафте.
Уколико принц Салман остане при најави да ће Ријад хитро подићи производњу изнад 11 милиона барела, а Иран настави са освајањем тржишта у Азији и Европи, шта ће бити са ОПЕК-ом у данашњем формату?