Док правници и банкари предлажу грађанима Србије да се око кредита у швајцарским францима договоре путем медијације, Уставни суд Хрватске већ је донео пресуду – да ови кредити садрже непоштене уговорне одредбе због везаности главнице за франак.
Уставни суд Хрватске је 20. децембра укинуо пресуду Врховног суда, који је раније пресудио у корист банака. Суд је одмах сазвао конференцију за новинаре и саопштио вест која је обрадовала чак 100.000 грађана Хрватске који имају кредите у „швицарцима”.
Кад нас у Србији има „само” 19.028 кредита индексираних у швајцарским францима. Банкари настоје да умање проблем, а судство је неодлучно.
Било би много и да је „само” сто људи дошло у ситуацију да целу своју месечну плату даје на месечну рату, а да није пристало на то у тренутку закључивања уговора, пре више година. Не би ни банка одобрила месечно задужење клијента преко половине плате.
Главница кредита везана је за франак, а његов вртоглави раст јесте промењена околност за коју, верујем, нико није могао да зна, мада неки сумњају да има оних који су знали. Уговор о кредиту, међутим, није уговор на срећу. Кладионица увек добија, али банка има право да заради само на камати.
Код нас „швајцарци” још нису ни стигли до Уставног суда, а Врховни касациони суд за сада и даље нема став. Правници и банкари нашли су се протекле недеље на Копаоничкој школи природног права и донели закључак да задужени грађани треба да решавају проблем – путем медијације.
Иако је медијација легитиман начин мирног решавања спорова, питање је ко ће бити медијатори између банака и клијената и каква ће нагодба бити понуђена. Под мотом: „Боље мршава нагодба него дебела парница”, грађанима се препоручује да избегну суд.
Спорост судства наводи се као главни аргумент за медијацију. Као да је дуго трајање судских поступака нормална и готова ствар која се неће и не може променити. Као да судије не знају или неће да знају за правду. Говори се о томе да је медијација бржа и јефтинија, мада многи корисници кредита сматрају да ће им више користити медитација него медијација.
Немам кредит у „швајцарцима”, нити било ко од мојих блиских рођака и пријатеља. Не „навијам” ни за банке ни за адвокате, али желим да видим правну државу на делу, у Србији.
Сваки грађанин има право да поднесе тужбу суду, за поништај, раскид или ревизију уговора. Док парница траје, могуће је тражити да суд одреди привремену меру – да се застане са исплатом рата кредита за време судског поступка.
Коначан исход јесте неизвесан и на њега се може чекати годинама, али не може се грађанима препоручити да не подносе тужбе. Не може се грађанима рећи: Идите да се нагодите са банком јер је судство споро.
По правду се иде у суд а не у банку.
Правосуђе управо у оваквим ситуацијама треба да гради свој ауторитет и да покаже да није под утицајем лобија. И због тога – „швајцарце” треба истерати на суд.
